Zagađenje vazduha u Evropi i dalje ubija više od 300.000 ljudi godišnje

Kad bi se članice EU pridržavale najnovijih smernica o kvalitetu vazduha Svetske zdravstvene organizacije (SZO), broj smrtnih slučajeva od posledica zagađenja evidentiranih u 2019. mogao bi da se prepolovi, stoji u izveštaju EEA.

U 2018. broj smrtnih slučajeva povezanih sa finim česticama – PM2.5, procenjen je na 346.000.

Očigledno smanjenje broja smrtnih slučajeva u 2019. godini jednim delomm se pripisuje povoljnim vremenskim prilikama, ali pre svega progresivnom poboljšanju kvaliteta vazduha na čitavom kontinentu, podaci su Centra za praćenje zagađenja vazduha Evropske unije.

Početkom 1990-ih, fine čestice, koje uspijevaju da prodru duboko u pluća, uticale su na skoro milion prevremenih smrti u 27 zemalja članica EU, stoji u izveštaju.

Ta brojka do 2005. je i više nego prepolovljena – na 450.000 preranih smrti.

Tokom 2019. PM2.5 čestice prouzrokovale su 53.800 prevremenih smrti u Nemačkoj, 49.900 u Italiji, 29.800 u Francuskoj i 23.300 u Španiji. U Poljskoj je umrlo 39.300 ljudi, što je najveći broj po glavi stanovnika.

EEA je uočila i preuranjene smrtne ishode povezane sa preostala dva glavna zagađivača, sa udisanjem ugljen- dioksida, uglavnom od izduvnih gasova automobila, kamiona i od termoelektrana, ali ističe da je i ta brojka pala za 40.000 ili za četvrtinu između 2018. i 2019. godine.

I broj smrtnih slučajeva povezanih sa prizemnim ozonom u 2019. pao je za 13 odsto, što je u brojkama 16.800 umrlih.

Agencija ističe da je zagađenje vazduha, koje je direktna posledica globalnog zagađenja životne sredine, i dalje najveća pretnja ljudskome zdravlju u Evropi.

Srčane bolesti i moždani udari prouzrokuju većinu prevremenih smrti za koje se okrivljuje zagađenost vazdiha, a slede plućne bolesti i karcinom.

Kada su u pitanju deca, zagađen vazduh kod ove starosne grupe može štetno da utiče na razvoj pluća, da prouzrokuje respiratorne infekcije, ali i pogoršanje astme.

Bez obzira na to što se situacija popravlja, EEA je u septembru upozorila da je većina zemalja EU još uvek u kategoriji višoj od preporučenih granica zagađenja, bilo da se radi o evropskim smernicama ili o ambicioznijim ciljevima SZO.

Po podacima ovoga UN zdravstvenog tela zagađenje vazduha u svetu godišnje prouzrokuje sedam miliona prevremenih smrti, što je u istom rangu kao pušenje i loša ishrana.

U septembru je alarmantna statistika podstakla SZO da pooštri dotadašnje preporučene granice za velike zagađivače vazduha prvi put od 2005. godine.

„Ulaganje u čistiji način grejanja domova, u prevoz, poljoprivredu i industriju poboljšava zdravlje, produktivnost i kvalitet života svih Evropljana, a posebno onih najugroženijih“, rekao je direktor EEA Hans Brujnink.

EU želi da smanji broj prevremenih smrti prouzrokovanih zagađenjem vazduha PM2.5 česticama za najmanje 55 odsto u 2030. godini u odnosu na 2005.

Agencija procjenjuje da će, ukoliko se nastavi stopa pada zagađenja vazduha sadašnjim tempom, cilj biti postignut do 2032. godine. Ali u izveštaju EEA se dodaje da bi zbog globalnog starenja stanovništva i sve više ljudi koji žive u velikim zagađenim gradovima taj cilj mogao da bude otežan.

„Starija populacija osetljivija je na zagađen vazduh, a viša stopa urbanizacije obično znači da je i više ljudi izloženo koncentracijama PM2,5, koje su najčešće mnogo više u gradovima“, napominje se u izveštaju.