Društvo

Zašto hrana završava na deponijama?

Foto: S.Lisac/ilustracija
Preduzeća i zdravstvene ustanove ne upravljaju odgovorno otpadom od hrane pre svega zbog nedostataka podsticajnih sredstava, niskog nivoa znanja, ali nezainteresovanosti, mišljenja je više od 80 odsto ispitanika koji dolaze iz ovih sektora.

Glavna prepreka je uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka, pokazalo je istraživanje o informisanosti velikih generatora otpada od hrane. Istraživanje je predstavljeno na konferenciji „Recept za otpad od hrane“ u organizaciji NALED-a.“Podaci govore da se godišnje generiše oko 2,95 miliona tona komunalnog otpada, od čega 40 odsto čini biootpad u koji ulazi i otpad od hrane“, rekla je Sandra Dokić, pomoćnica ministra zaštite životne sredine.

U gotovo svim preduzećima  otpadno jestivo ulje se predaje operateru, dok otpad od hrane odvaja 43 odsto preduzetnika, pokazuje istraživanje koje je sprovela agencija IPSOS.

Većina otpada od hrane i dalje se najčešće transportuje na deponiju, dok manji deo služi za ishranu životinja, a zatim i za kompostiranje. Korišćenje otpada u energetske svrhe i dalje se smatra najređim oblikom prerade i neiskorišćenim potencijalom.

Stari hleb i peciva koji se ne prodaju u radnjama vraćaju se pekarama, a nakon toga hleb završi na pijacama. U Požarevcu se na buvljoj pijaci prodaje stari hleb,  tost, štrudle iz pekara. Ukoliko se ne proda istog dana za ljudsku ishranu hleb se može koristiti još sutradan, a onda iz pekara pozivaju prodavce koji stari hleb prodaju po pijacama. Uglavnom služi za stoku, kao jeftinija zamena za stočnu hranu. To tvrdi prodavac koji je za Boom 93 ranije rekao da već nekoliko godina prodaje stari hleb na putu za buvlju pijacu.

“Ljudi kupuju stari hleb za stoku, svinje, kučiće, mačiće. I narod jede. Imamo i kolače, sve to kupuju za jelo. Kupimo stari hleb iz pekare što ostane, ono što se ne proda. To je najbolji način da se hleb iskoristi, ne baca se i svi imaju koristi“ kaže naš sagovornik.

U džak staje 20 vekni belog hleba i ovaj paket košta 800 dinara.  Pored hleba prodaje pecivo, tost, krofne i štrudle.

Prema podacima izveštaja Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u domaćinstvima u Srbiji godišnje se baca 83 kilograma hrane po glavi stanovnika, što je 9 kg više od svetskog proseka.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Sanja Lisac

Sanja Lisac

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend