Zašto je promenjen grb Požarevca?

Arheolog, Dragan Jacanović iz Narodnog muzeja u Požarevcu objašnjava za Boom 93 da je važeći grb Grada Požarevca, odnosno stari grb radio akademski vajar, Nebojša Mitrić i koji se sastoji iz svega nekoliko ključnih i suštinskih simbola Požarevca.

“To je kličevački idol kao najlepša, najveća i najstarija statua bronzanog doba, koja predstavlja boga Sunca i boga lepote, Apolona, najlepšeg od svih bogova u antičkom svetu. Njega je Nebojša Mitrić stavio na centralno mesto, tamo gde i zaslužuje. Tu je i simbol mira, pavlova grana, jer Požarevac je 1717. godine postao grad mira, kada je u njemu okončan višedecenijski rat između tada najveće svetske sile, austrijske i otomanske carevine. Slučaj je hteo da se to dogodi baš u Požarevcu.“

Jacanović kaže da je simbole sa grba, njegov autor spojio u jednu jasnu, skladnu celinu bez ikakvih drugih ideoloških obeležja.

Početkom 2000. godine nekome je zasmetao taj grb i hteo je da napravi nešto novo, podseća Jacanović i kaže da simbolika novog grba nije imala dodirnih tačaka sa Požarevcem. Tu je oslikan crni konj sa isplaženim jezikom sa polomljenim repom, zlatnim kopitama, crni bik sa zlatnim rogovima i kopitama koji su propeti iznad jednog štita.

Predstavljena je kula u obliku krune, a Požarevac nikada nije imao ni kule, ni veliko zidano utvrđenje.

Novi grb nije naišao na odobravanje i bio je sklon kritikama, te je reagovao i  Miroslav Arsić, akademski slikar i grafičar iz Požarevca koji je tada za nedeljnik NIN rekao da svaki grad ima svoju dušu, koja bi trebalo da se ogleda u njegovim zvaničnim simbolima, a da požarevački grb baš to nema.

„Grb više liči na strip nego na obeležja jednog grada. Treba ga korigovati, dovesti u ravnotežu i likovno – grafičku jednostavnost. Stilizacija dva ključna simbola: bika i konja ne nose osnovne karakteristike tih životinja, a dva barjaka su nezgrapno i ružno naružila baroknu formu simbola ispred njih, objasnio je Arsić za NIN.

Dragan Jacanović je podsetio da novi grb nije dugo trajao, jer je vraćen stari, kao deo tradicije. 

„Predstavlja jednu jasnu poruku da ništa ne počinje od nas, da vrednosti koje su vanvremenske, koje nisu vezane ni za jednu politiku, nego za sam grad i ljude koji vekovima žive na ovim prostorima.“