Zbog narušavanja prirodnog sklada svi smo u opasnosti

Bioraznovrsnost podrazumeva sav život na Zemlji, uključujući životinje, biljke, gljive, mikroorganizme, pa i nas, ljude. Svaka vrsta važna je nit u mreži koja održava prirodnu ravnotežu i pruža nam resurse neophodne za život – hranu, pitku vodu, čist vazduh i mesto za stanovanje. Poslednji Izveštaj o životu na planeti svetske organizacije za zaštitu prirode WWF pokazuje da smo od 1970. godine izgubili 68% populacija sisara, ptica, gmizavaca, vodozemaca i riba.

„Ljudski pritisak na planetu i njene resurse raste. Danas gotovo svakih sat vremena izgubimo jednu vrstu. Iako to zvuči zastrašujuće, pozitivno je da smo sada svesni svog uticaja na planetu i znamo da to možemo promeniti. Znamo da bez prirode ne možemo, ali pitanje je šta ćemo preduzeti da je očuvamo”, kaže Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije.

„Naš region je bogat bioraznovrsnošću, o čemu puno govori i podatak da od čak 20.000 vrsta pčela u svetu, kod nas živi čak 1000. Zanimljivo je da samo sedam od njih pripada medonosnim pčelama, dok su sve ostale solitarne pčele. Iako se veruje da je njihova najvažnija ekonomska vrednost pravljenje meda, to je zapravo – oprašivanje. Jedna solitarna pčela tokom svog života opraši onoliko biljaka koliko čak 120 medonosnih pčela. One su odgovorne za svaki naš treći zalogaj, zbog čega od njih zavisi i sigurnost hrane, a samim tim i naša budućnost“, navodi se u saopštenju.

„Svako od nas ima važnu ulogu u očuvanju bioraznovrsnosti. Pčelama možemo pomoći vrlo lako – tako što ćemo saditi medonosno i začinsko bilje u svojim baštama i na terasama, ili izgradnjom naseobina od bambusa ili trske za solitarne pčele. I ostalim vrstama na planeti možemo da pomognemo održivijim korišćenjem resursa koje nam priroda svakodnevno pruža. Ako uzmemo samo ono što nam treba, dajemo prirodi vremena da se obnovi. Iskoristimo sutrašnji Međunarodni dan biološke raznovrsnosti kao početak naše održivije budućnosti”, zaključuje Kalauz.