ZZJZ Požarevac u ulozi očuvanja javnog zdravlja u vreme pandemije

ZZJZ je  zdravstvena ustanova koja obavlja socijalno medicinsku, higijensko ekološku, epidemiološku i mikrobiološku zdravstvenu delatnost. Prateći Kalendar javnog zravlja  sprovodi kampanje i akcije u zajednici, sa ciljem povećanja nivoa znanja stanovništva i njegove motivacije za zdravo ponašanje, kao i prevazilaženje ponašanja štetnog po zdravlje.

„U godini kada obeležava 76 godina postojanja, Zavod za javno zdravlje Požarevac suočava se sa najvećim izazovom današnjice- sprečavanje širenja  epidemije novog korona virusa (Sars Cov-2). Svih ovih godina zavod je svoju delatnost obavljao zahvaljući stručnim i edukovanim ljudima zaposlenim u našoj ustanovi tako da  su naše stručne službe  učestovale u svemu što se dešavalo u očuvanju širokog javnog zdravlja Podunavskog i  Braničevskog okruga. Od onog trenutka kada se prošle godine od marta pojavio prvi potvrđen slučaj Covida-19 , Zavod za javno zdravlje Požarevac je kolektivnim angažovanjem skoro svih zaposlenih, kao i poštovanjem definisanih procedura dobijenim od ministarstva zdravlja sprovodio iste svakodnevno a samim tim je obezbedio i jednu zdravstvenu sigurnost iz delokruga svog rada svim našim građanima.“ –ističe dr Jovanović.

Dom zdravlja Požarevac i  Zavod za javno zdravlje su od početka  pandemije povezani posebno  od momenta kada je oformljena Kovid ambulanta u Požarevcu i Kostolcu pri Domu zdravlja, Zavod za javno zdravlje vršio je svakodnevno testiranje pacijenata. Centar za kontrolu zaraznih bolesti, kao i Odsek za DDD poslove, angažovan je na velikom broju poslova. Testiranje lica, sa teritorije oba okruga, vršilo se svakodnevno kako PSR, tako i antigensko testiranje.

Zaposleni u ovom odseku vršili su nadzor i praćenje lica pozitivnih na korona virus. Epidemiolozi Zavoda za javno zdravlje Požarevac su zajedno sa  koordinatorima pružali i pružaju i sada stručno-metodološku pomoć svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga u sprečavanju širenja novog korona virusa.

„Naši epidemiolozi su kroz kontakte i epidemiološki nadzor ovih osoba obezbeđivali da se obezbede uslovi i u neku ruku nadzor osoba koje su u porodici ovih pozitivnih lica. Ti spiskovi su dostavljeni sanitarnoj inspekciji. Sanitarna inspekcija je izdavala rešenja na osnovu kojih smo  mi pokušavali da epidemiju stavimo u neke okvire koji se mogu kontrolisati a samim tim smo i učestvovali u daljem sprečavanju širenja epidemije.

Jovanović navodi da je ova Ustanova od marta prošle godine do danas vršila i dezinfekciju zdravstvenih ustanova, škola i vrtića, radnih organizacija, javnih ustanova, ugostiteljskih objekata, stambenih objekata, a dezinfikovano je preko 500.000 m2.

U Zavodu za javno zdravlje Požarevac gotovo svakog meseca prati se Kalendar javnog zravlja i sprovode se kampanje i akcije u zajednici, sa ciljem povećanja nivoa znanja stanovništva i njegove motivacije za zdravo ponašanje, kao i prevazilaženje ponašanja štetnog po zdravlje. Ipak, poštujući propisane epidemiološke mere zbog aktuelne epidemije novim korona virusom, veliki broj kampanja obeležen je zdravstvenim informisanjem stanovništva prigodnim tekstovima na sajtu, kao i na velikom broju lokalnih portala sa kojima Zavod za javno zdravlje Požarevac ima  saradnju.

„Savetovali smo i zdrave stilove života i osmišljavanje sopstvenog vremena, oprez i primenu mera zaštite, uzajamnu podršku kako u porodici, tako i u krugu prijatelja, kao i solidarnost i predusretljivost, posebno prema starijima.“ – dodala je direktorka Zavoda za Javno zdravlje.

Na pitanje Boom 93  kako će se odraziti dalji rad Zavoda za javno zdravlje ako se pandemija nastavi,  dr Jovanić ističe da su sve Ustanove zdravstvene zaštite radile  su po uputstvima Ministartva zdravlja i da su u prethodnom periodu  pretrpele izmene u radu, preraspodelu kadrova i izvršile prenamenu određenih delova objekata, kancelarija, laboratorija da bi se prilagodili novonastaloj situaciji izazvanoj pandemijom virusa Kovid-19.

„Svi u zdravstvu smo bili smo i još uvek smo opterećeni zbog epidemije, ali i zbog nedostatka potrebnog broja izvršilaca. Naše radno vreme je praktično  produženo na ceo dan kako bi odgovorili na sve potrebe i izazove u vreme pandemije. Trudili smo se maksimalno da ispoštujemo sve obaveze, sve sanitarne i druge preglede i testiranja. Radili smo sa  teškim naporom. U prethodnom periodu smo izvršili  više puta  preraspodelu ljudi a i to ćemo raditi ponovo ako bude potrebe. Angažovali smo se, produžili  radno vreme kako bismo završavali sve poslove. Bilo je i kašnjenja ali smo se trudili i uspevali sve da završimo. Zapravo, bili smo u obavezi da sve završimo. Radili smo isključivo po instrukcijama Ministarstva zdravlja i poštovali procedure i propisane protokole.“ – naglasila je dr Jovanović.

Jovanović navodi da će zdravstveni sistem u budućnosti morati da radi na obezbeđivanju kontinutiteta zdravstvenih usluga  i raditi na obezbeđevinju većeg broja medicinskog osoblja ali i pronaći načun da u budućnosti prevaziđemo dalekosežne posledice koje nosi pandemija.

„Pandemija korona virusom je pokazala koliko smo svi ranjivi, ali i da je Srbija otporno društvo. Sva borba protiv kovida neće se zaustaviti samo time što ćemo izolovati virus, već kako ćemo prevazići sve posledice koje su i ekonomske i psihološke u širem društvenom kontekstu. Zdravstveni sistem je sve opterećeniji, a stanovništvo sve starije i zato je neophodno u budućnosti  ulagati u prevenciju i promociju  javnog zdravlja kao i obezbediti kontinuitet i finansijsku održivost zdravstvenih usluga i, uopšteno uzevši,  obezbediti sve uslove da usluge budu dostupne većem broju građana. Moramo nastaviti i sa edukacijom građana kroz razne tribine, akcije i drugi edukativni materijal koliko je prevencija bitna i mi kao  ustanova ali i čitava lokalna zajednica. “ – zaključila je dr Ana Jovanović.

Po okončanju pandemije oboljenja COVID-19,  država i rukovodioci zdravstvenih sistema i kreatori politika moraće da se pozabave složenim problemima, i to naročito u oblasti zdravstva i javnog zdravlja u cilju obezbeđivanja kontinuiteta i finansijske održivosti zdravstvenih usluga i, uopšteno uzevši, zdravlja i dobrobiti građana.