Čadež: Pad prometa oko 50%, od januara jedan deo ljudi bez posla

„Mere su uvedene 3. decembra i onemogućile su trgovcima da rade za vreme vikenda i to će se osetiti. Prošle godine u decembru prihod trgovinskih radnji koje ne prodaju hranu već odeću, obuću, igračke, belu tehniku bio je oko 22 milijarde dinara, odnosno za jedan mesec u budžet je ušlo 38 miliona evra“, kazao je Čadež za televizije Prva.

On je naveo i da PKS svake nedelje radi istraživanja, na uzorku od oko 1.000 kompanija o tome koliko ljudi odsutno sa posla zbog kovida u pojedinim sektorima i da je taj broj u trgovinskim radnjama mali.

„U trgovini to je ko 2,7 odsto. To nije mnogo i govori da se mere poštuju“, rekao je predsednik PKS.

Istakao je da je kao neko ko štiti interese privrede, za što manje ograničavanje rada privrede ali uz pridežavanje svih preporučenih mera epidemiologa.

Smatra i da je nova odluka Kriznog štaba o produžetku radnog vremene trgovinskih i ugostiteljskih objekata važna kako za proizvodjače, tako i za trgovce i ugostitelje, jer će zaposleni imati mogućnost da više prihoduju, ali to znači i više novca za brdžet.

On smatra i da bi trebalo dozvoliti rad trgovinama i narednog vikenda, jer uvek bio najbolji po prihodu, što se pokazalo uoči svake Nove godine.

Dodao je i da su pojedini sektori privrede u ovom periodu zabeležili rast, poput farmaceutske industrije od osam procenata ili trgovine hranom od oko 2,5 odsto.

Govoreći o očekivanjima privrednika za 2021. godinu, Čadež je naveo da će sigurno da će jedan deo ljudi zbog krize izazvane pandemijom ostati bez posla.

Ukazao je da je zato potrebno nastaviti programom povoljnih kredita uz garantne šeme države.

Smatra da bi trebalo razmotriti i nove predloge iz studije 30 najboljih svetskih ekominomista, da se izmeni Zakon o stečaju kako ne bi terao kompanije u bankrotsvo, već da im omogući da se rehabilituju i oporave.

Predsednik PKS je naveo da će biti neophodno i restrukturiranje dugova.

Dodao je i da će ljudi ostajati bez posla zbog toga što se način poslovanja promenio, a što će ostati model i nakon što pandemija prodje.

„U Srbiji se tako 10 puta povećala onlajn prodaja prehrambenih namirnica“, naveo je on kao primer.

Zbog toga je, kako je istakoa, potrebna reformisana Nacionalna služba za zapošljavanje, koja bi sa privredom trebalo da radi na tome kako da ljude preškoluje da bi našli novi posao u nekon drugom sektoru.

„Poslovni modeli neće ostati isti. Istraživanje koje je radila PKS pokazalo je da jedna trećina kompanija u Srbiji ove godine krenula u digitalizaciju svojih poslovanja“, kazao je Čadež precizirajući da to uključuje proizvodjački proces, prodaju, marjeting.

Podsetio je da je dobro što MMF predvidja naredne godine rast BDP-a Srbije od pet odsto, a očekivano je da se ova godina završi sa oko 2,5 milijarde evra stranih investicija.

I cena bakra, koja je porasla za 25 odsto, predstavalja indikator da je porasla tražnja za jednu od najvažnjih industrijskih sirovina, što, kako je Čadež objasnio, znači da i svetska privreda očekuje 2021. godinu kao godinu dobre industrijske proizvodnje.