Ekonomija

Danas sastanak sa MMF – na stolu korekcija švajcarske formule koja donosi dva povećanja

Pixabay/Ilustracija
Penzionerima u Srbiji trebalo bi do januara da se mesečna primanja uvećaju do 20 odsto, a da bi se to dogodilo, moraće da se koriguje formula po kojoj se obračunavaju primanja za najstarije sugrađane.

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će danas na sastanku sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) razgovarati o izmeni švajcarske formule za usklađivanje rasta penzija, radi uvođenja „švajcarske formule plus“, da bi penzije mogle brže da rastu i da bolje prate rast zarada. Kako je naveo, penzije će biti usklađene u dva navrata, u oktobru ili novembru i u januaru, a u planu je da budu uvećane između 18 i 20 procenata piše Euronews Srbija.

Prihodi najstarijih sada čine 9,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, a evropski prosek je oko 10 odsto. Švajcarski model obračuna penzija u Srbiji se primenjuje od 2020. godine. Ova formula podrazumeva da 50 odsto usklađivanja diktira rast cena, a polovinu rast prosečnih zarada. U vreme ubrzane inflacije, kao problem se pokazalo to što se penzije usklađuju jednom godišnje.

Prema nedavnom obračunu, nakon aprilskih podataka, postojeća računica bi penzionerima u januaru donela povećanje od 10 odsto, ali država sada namerava da do prvih isplata naredne godine primanja najstarijih sugrađana poveća između 18 i 20 odsto.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u sredu najavio da će prvo povećanje biti u novembru ili decembru, i to za 9,5 odsto, a drugo najakasnije od 1. januara i to za 11 odsto.

„Ta dva iznosa se ne sabiraju, već bi ukupan rast bio 18,2 odsto. Ne pričam o jednokratnom davanju, već o stalnom povećanju. Ukupno neće manje od 17 odsto, a najverovatnije će biti ukupno 18,2 odsto veće penzije, ako nam MMF u potpunosti odobri. Mi smo napravili računice i obezbedili pare, ali nećemo da rušimo stabilnost zemlje“, poručio je Vučić.

Ministar finansija smatra da je postojeća švajcarska formula sjajna, ali u stabilnim uslovima, a ne i kada je inflacija uvećana. Mali je naglasio da je rast prosečne zarade i dalje brži od inflacije i da je cilj da se korekcijom postojeće formule zaštiti standard penzionera. Ona bi i ubuduće obezbedila da standard najstarijih bolje oslikava stanje ekonomije.

„Vodeći odgovornu ekonomsku politiku, došli smo do toga da je udeo penzija u bruto društvenom proizvodu 9,2 odsto i naša želja je da se uvede novo fiskalno pravilo. Ukoliko imate udeo penzija ispod 10 odsto BDP-a, da imate pravo na vanredno usaglašavanje ili vanrednu indeksaciju penzija do 10 odsto. Ako su vam penzije između 10 i 10,5 odsto BDP-a, da usklađujete penzije sa rastom prosečnih zarada. Između 10,5 i 11 odsto, da to bude švajcarska formula i iznad 11, odnosno kako ne bi udeo penzija u BDP-u prešao 11 procenata, da ih usklađujemo sa inflacijom. Želja nam je da rast penzija prati rast prosečne plate“, rekao je Mali.

Naveo je da se ovakvim pristupom ostvaruje cilj da kraja 2026. godine prosečna penzija bude između 450 i 500 evra, i da imamo 1.000 evra prosečnu platu u Srbiji.

Prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, prosečna penzija je u poslednjih sedam godina uvećanja za oko 7.500 dinara, sa 23.196 u 2015. godine, na 30.937 dinara, koliko je bila prosečna penzija u aprilu.

U skladu sa zakonskim odredbama penzije su od 1. januara 2020. godine povećane za 5,4 odsto, od 1. januara 2021. za 5,9 odsto a od 1. januara ove godine za 5,5 procenata.

Ministar Mali je naveo da prosečna penzija sada iznosi više od 260 evra i najavio da će da će sa povećanjem biti veća od 330 evra. Istakao je i da budžet to može finansijski da izdrži.

Rast penzija od oko 18 odsto, značilo bi da bi u januaru sledeće godine oni građani koji sada dobijaju 30.000 dinara primali oko 35.460 dinara, dok bi oni čija je penzija 40.000 dobijali oko 47.000. Onima koji imaju veća primanja i uvećanje bi bilo veće, pa bi im umesto 50.000 na račune stizalo oko 59.000, a oni koji primaju 80.000, dobili bi oko 14.000 više.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za Euronews Srbija da povećanje koje je najavljeno deluje veliko, ali ukazuje da je i stopa inflacije visoka, tako da realno neće biti veliko, ali da će biti odgovarajuće za trenutne performanse budžeta.

„Ušli smo u jednu godinu koja je inflatorna, manje-više sve cene rastu, ali mislim da je ovo povećanje održivo i da za sada ne iskače iz okvira stabilnosti budžeta. Postoje još neki momenti vezani za tu stvar, jer je značajno porasla pokrivenost penzija iz tekućih doprinosa. Činjenica je i da su tekući doprinosi veći kako je nivo opštih plata veći i samim tim se problem pojednostavljuje u celoj toj priči i lakše se odlučiti za rast penzija. Bio bi problem dok su penzije bile 50 odsto iz budžta, a sada je mnogo lakše najavljivati takve penzione politike“, smatra Stevanović.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend