Đogović: Ne verujem da će se minimalac povećati ove godine

Jedan od glavnih razloga koje Đogović vidi kao prepreku podizanju minimalne zarade u Srbiji ove godine jeste taj što Srbija još uvek nije dobila novu vladu.

„Nova Vlada Srbije tek treba da se formira i ti pregovori o minimalnoj zaradi će verovatno biti tamo na jesen. Tako da ja ne verujem da će se povećati minimalac ove godine, uopšte ne verujem u taj scenario, eventualno ako Vlada ‘isprsi’ nekom jednokratnom isplatom nekim kategorijama stanovnika“, kaže Đogović za portal Nova.rs.

Đogović očekuje da će se „odužiti sa formiranjem vlade“, te da će biti potreban period nakon što se formira da malo „prodiše“, pa tako razgovore o minimalcu očekuje negde u oktobru. On ističe da je potpuno razuman i racionalan stav sindikata da minimalac ide do visine minimalne potrošačke korpe.

„Razgovori mogu da počnu sa formiranjem nove vlade, te da se eventualno tada kroz budžet za sledeću godinu vidi do kog nivoa bi moglo da dođe do povećanja. Svakako će doći do povećanja minimalne cene rada, ali ja ne verujem da će se desiti da to bude do nivoa minimalne potrošačke korpe, jer će se njena vrednost značajno povećati ovom inflacionom aždajom“, rekao je Đogović za Nova.rs i dodao da ostaje da se vidi koliko će nova minimalna cena rada biti udaljena od vrednosti minimalne potrošačke korpe.

Govoreći o budućem povećanju minimalne zarade u Srbiji, Đogović je ocenio da bi ta nova razlika u minimalnoj ceni rada bila nadoknađena na teret budžeta, jer u ovoj krizi, kako navodi, poslodavci će već imati uvećanu cenu struje i gasa, te da ne može da se na privrednike svaljuje i povećana cena minimalca.

„Ako se toliko hvalimo dobrim stanjem, a stanje je takvo da država beleži minuse, čak i u uslovima povećanih prihoda u budžetu, mi ćemo morati ponovo da se zadužujemo kako bi mogli da servisiramo sve svoje obaveze, tako da su promašene one politike neselektivnog davanja novca penzionerima, mladima, pojedinim profesionalnim grupama…“, izjavio je Đogović.

On je ocenio da takve jednokratne mere suštinski ne popravljaju situaciju onih koji platežno najgore stoje u ovom periodu inflacije.

„Mi moramo da fokusiramo ta sredstva na one kategorije stanovništva koje imaju primanja do visine minimalne potrošačke korpe i da u skladu sa tim dobiju određene beneficije, da li kroz privilegovanu cenu komunalnih usluga, struje ili gasa, a koje će poskupeti u narednom periodu, ili kroz neku jednokratnu finansijsku podršku jer su te kategorije socijalno ugrožene“, ukazao je Đogović.

Socijalno odgovorna Vlada Srbije treba da ima takav fokus, a ne populistički, poručio je srpski ekonomista.

„Vlada Srbije i predsednik Republike treba da se bave socijalno odgovornom politikom, a ne da predsednik države tu politiku vodi kroz populizam i marketing. To je jedna potpuna neodgovornost, državni amaterizam i neprofesionalizam… Razbacivanje novca u prošloj i prvom delu ove godine, potpuno neselektivno, opterećuje budžet, a ne doprinosi rešavanju socijalnih problema u društvu“, rekao je Đogović.

Inače, Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je ranije za portal Nova.rs da je minimalna potrošačka korpa već sada na nivou od 42.000 dinara, te je zatražio da „minimalac prati iznos ove potrošačke korpe“.

On je tim prilikom ocenio da bi bilo korektno i jedino odgovorno prema velikom broju ljudi koji primaju minimalac da se on podigne na minimum 43.000-44.000 dinara sa sadašnjih 35.000.

„Mi i dalje zahtevamo da se veoma hitno obnove pregovori oko nivoa minimalne zarade i ona sigurno mora da bude na nivou 43.000-44.000 dinara, imajući u vidu da će minimalna potrošačka korpa do kraja godine sigurno premašiti taj iznos ako vidimo kako sada rastu cene hrane i ostalih životnih troškova“, ocenio je Vuković.

Još kada su tokom leta prošle godine vođeni pregovori o novoj uvećanoj ceni minimalca, sindikati su još tada naveli da je za dostojanstven život u Srbiji potrebno oko 1.000 evra, jer je za njih minimalac bukvalno za „puko preživljavanje“.

Inače, najniži minimalac je na Kosovu oko 130 evra za mlade, a 170 za starije od 35 godina, a zatim sledi Albanija sa 248 evra, te BiH sa 300. Dok od nas veću minimalnu zaradu ima Turska (328 evra), Bugarska (332) i Severna Makedonija (359).

Najveći minimalac u Evropi je u Luksemburgu – 2.360 evra, podaci su „Evrostata“ koje su preneli beogradski mediji.