Ekonomija

Dok inflacija proždire plate, Vlada odbija da pregovara o minimalcu

FOTO:Boom93/S.Lisac
Prošlog novembra zaposleni u Evropskoj centralnoj banci poslali su predsednici Kristin Lagard zahtev da im se povećaju plate u skladu sa inflacijom kako ne bi izgubile realnu kupovnu moć. Ovih dana Lagard im odgovara da može da ponudi 1,3 odsto čime oni nisu zadovoljni budući da je inflacija u evrozoni u aprilu 7,5 odsto.

Sa ovim se suočavaju skoro sve zemlje. Prošle godine u SAD je zabeležen najveći godišnji rast plata još od 1983. i Regana, ali je bio manji od rasta cena.

U Srbiji imamo podatke za aprilsku inflaciju koja je dostigla 9,6 odsto, ali što se tiče plata poslednji podatak je iz februara. Februarske plate su na godišnjem nivou povećane 13,4 odsto, a realno, kada se isključi inflacija, 4,2 odsto. Od tada je inflacija povećana za 0,8 procentnih poena.

Od prošlog avgusta kada je pregovarana minimalna cena rada za ovu godinu minimalna potrošačka korpa poskupela je za 3.500 dinara. Minimalac je u septembru povećan za 10 odsto na 35.000 dinara i počeo je da se isplaćuje od januara, a već tada je to povećanje pojela inflacija.

Sindikati su još letos tražili veće povećanje minimalne zarade, a nedavno su poslali zahtev Socioekonomskom savetu u kom pored njih sede predstavnici poslodavaca i Vlade Srbije, da se vanredno počnu pregovori o novom povećanju minimalne zarade.

Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, ističe da zakon omogućava vanredno pregovaranje o minimalnoj zaradi zato što su narušeni pariteti plata i cena.

„Ali kada Vladi ne odgovara onda je tehnička, a kada joj nešto odgovara onda može da odlučuje. Mi mislimo da može da pregovara, jer je ipak veliki sloj ljudi ugrožen. Inflacija ugrožava sve slojeve stanovništva, a povećanje minimalca obično bude okidač i za povećanje drugih plata“, objašnjava Mihajlović.

On je rekao da je granski sindikat putara već tražio povećanje plata za 15 odsto, a očekuje se i od drugih granskih sindikata da zatraže povišice od poslodavaca.

„Teška situacija nas tek očekuje na jesen, nakon svega što se događalo do sada. Očekuje nas poskupljenje struje i drugih energenata. Moramo da reagujemo ako hoćemo da izbegnemo socijalne nemire i odlazak ljudi u inostranstvo“, poručuje Mihajlović.

I Ranka Savić, predsednica Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije, kaže da se materijalna situacija radnika pogoršava iz dana u dan.

„Imamo sada trend sve više najava katastrofe na jesen i uvukao se strah i opreznost među poslodavce. U takvom okruženju teško je očekivati da će poslodavci povećavati plate. Među njima je sada stav „bolje da preživimo ovo nego da ostanemo i bez ovoga što sada imamo“. Tu sindikati moraju da pritisnu i državu i poslodavce, jer ako se mogu pare bacati iz helikoptera, možemo da tražimo i da se plate i minimalac prilagode ovoj situaciji“, smatra ona.

Poslodavci nemaju ništa protiv pregovora o vanrednom usklađivanju minimalca, jer inflacija zaista jeste obezvereila poslednje povećanje, ali uz jasan uslov. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, člana Socioekonomskog saveta poručuje da jedino mesto gde se država može mešati u to kolike će biti plate u privatnom sektoru jeste minimalna zarada po satu.

„Naš stav je da se minimalac može usklađivati i pre septembra, ali samo za realni rast BDP-a uvećan za inflaciju. Sa svim preko toga se ne slažemo. Kretanje plata zavisiće od tržišta rada i gde mogu plate će se povećavati. Inflacija deluje nepovoljno i na preduzeća. Inputi za privredu rastu, gorivo, energija i šta da radi preduzeće koje je i pre toga bilo u teškoćama? Odakle da poveća plate? Imali smo iskustva sa inflacijom i znamo kako je to pogubna stvar“, poručuje Atanacković. Kada su prošli put pregovarali o minimalcu poslodavci su bili spremni da prihvate 6,5 odsto, ali je država insistirala na 10 odsto. Za razliku su morali da kompenzuju, odnosno da povećaju neoporezivi deo zarade.

Ekonomisti se plaše da ukoliko bi plate počele da jure cene može doći do negativne spirale koja vodi u hiperinflaciju, što smo već videli pre tridesetak godina. Ipak, za to je potrebno i da država štampa para odakle bi se plate isplaćivale.

Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da naša Narodna banka sa držanjem fiksnog kursa ne štampa novac i da mi zapravo nemamo unutrašnji izvor inflacije.

„Narodna banka nije naštampala pare i podelila plate tako da nema izvora inflacije. Šta će biti zavisi od toga šta odluče FED i ECB, šta bude u Ukrajini i sa koronom u Kini. Država bi ipak mogla da pomogne zaposlenima i to tako što bi uvela neoporezovani topli obrok, regres i troškove za prevoz, odnosno fiksni iznos na platu. Ako je neoporezovan iznos to bi stimulisalo poslodavce da prebace deo fonda plata na takve isplate, a one će pomoći svima, a najviše onima sa najmanjom platom. Ti fiksni dodaci imali bi progresivni karakater“, predlaže Arandarenko.

Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada (MOR) ističe da inflacija stvara pritiske na rast plata i da ima potrebe za zahtevima za povećanje plata, ali da zahtevi sindikata ne bi trebalo da budu ambiciozni. On ističe da sve dok plate ne rastu brže od produktivnosti rast plata nema uticaja na inflaciju.

„Kao što smo kao društvo podelili trošak pandemije, tako treba i sada podeliti trošak ove krize. I poslodavci treba da se odreknu dela profita. Prekomerno povećanje minimalne zarade vodi u rast nezaposlenosti, jer bi poslodavci mogli da se odluče na smanjenje poslovnih ambicija, smanjenje zapošljavanja i da odluče da im je bitnije da prežive nego da eventualno rade sa gubitkom“, napominje Protić.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

1 Komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

  • Sindikati to su vam produžene ruke vlasti i direktora. Pogledajte im imovinske karte pa će vam biti jasno. Niko tamo ne sedi za džabe

%d bloggers like this:
Send this to a friend