Euribor premašio dva odsto, rastu rate kredita u evrima

Vrednost šestomesečnog euribora (6M) premašila je pre nekoliko dana granicu od dva odsto i prema poslednjim podacima za 18. oktobar iznosi 2,038 procenta, dok je tromesečni euribor (3M) dostigao vrednost od 1,456 odsto.

Početkom juna šestomesečni euribor je, posle skoro sedam godina, izašao iz negativne zone i prešao „iz minusa u plus“. Njegova vrednost je u januaru ove godine bila -0,539 odsto, krajem juna iznosio je 0,263 odsto, a danas je već premašio dva procenta (2,038). Istorijski maksimum šestomesečni euribor dostigao je u oktobru 2008. godine, kada je imao vrednost od 5,431 odsto.

Početkom 2022. godine vrednost tromesečnog euribora bila je negativna i iznosila je -0,57 odsto. Za razliku od šestomesečnog euribora, koji je iz minusa prešao u plus u junu, tromesečni euribor je iz negativnih vrednosti izašao 14. jula kada je iznosio 0,002 odsto, da bi danas dostigao cifru od 1,456 odsto. I tromesečni euribor je svoj istorijski maksimum dostigao 2008. godine, kada je premašio pet odsto (5,381).

Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da uticaj euribora na rate dugoročnih kredita zavisi od više faktora, pre svega da li je reč o tek uzetim zajmovima, ili je dužnik na početku ili u drugoj polovini otplate svojih obaveza.

“Korisnici koji su na početku otplate, kao i oni koji tek planiraju da uzmu kredit, u slučaju rasta euribora zabeležiće najveće povećanje jer je udeo kamate u rati najveći kada tek počnete da otplaćujete zajam. Na one koji su već više od 50 odsto svojih obaveza izmirili i nalaze se u u drugoj polovini perioda otplate kredita isto to povećanje euribora mnogo manje će uticati na visinu rate jer se učešće kamate značajno smanjuje nakon prve polovine perioda otplate. Zbog toga ne možemo da govorimo o univerzalnom procentu povećanja jer sve zavisi od situacije do situacije”, ocenjuje Đukić.

Ipak, određena računica može da se izvede, ako kao primer uzmemo kredite od 30.000 evra, 50.000 evra i 100.000 evra, sa periodom otplate od 30 godina (360 meseci). U zavisnosti od kretanja euribora mesečna rata može da varira, odnosno raste, od četrdesetak evra do 140 evra, kao što je navedeno u tabeli.

Na pitanje do kog nivoa bi euribor mogao da raste, Mališa Đukić kaže da je nemoguće davati prognoze dokle god se globalni rizici ne smanje, sve dok se to ne desi nije realno prognozirati do kog iznosa će se kretati kamatne stope na tržištu novca u Evropi.

“U osnovi kretanja kamatnih stopa, a i euribora, zapravo je vođenje monetarne politike u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Dokle god postoje inflatorni pritisci i bojazan da će nivo cena da bude veći od očekivanog i da može da ugrozi privredni rast, postoji i potreba za povećanjem kamatnih stopa. Najnoviji podaci o kretanju inflacije su u nekoj meri ohrabrujući jer upućuju na zaključak da se ona usporava. Samim tim će se i pritisci za dalje povećanje kamatnih stopa smanjiti. Do kog nivoa – to niko ne može da zna u ovom trenutku, jer imamo eksterne faktore na koje nijedna zemlja pojedinačno ne može da utiče. Tu pre svega mislim na rat u Ukrajini, skok cena energenata i poremećaje koji postoje na tržištu roba”, ističe Đukić.

Šta će se dešavati sa dinarskim kreditima?
Kada je reč o dinarskim kreditima, na koje utiče kretanje belibora (referentne kamatne stope koja se utvrđuje na srpskom međubankarskom tržištu), profesor Beogradske bankarske akademije podvlači da je i Srbija kao i sve zemlje u regionu suočena sa rastom cena što je uzrokovalo povećanje kamatnih stopa, a samim tim i cenu zaduživanja. Da li će rate rasti zavisi od vrste ugovora koji je dužnik sklopio sa bankom.

“Ako govorimo o ugovorima sa fisknim kamatnim stopama ovo povećanje ne utiče na visinu rate. Međutim, ako pričamo o ugovorima o kreditu koji nalažu korekciju rate u zavisnosti od kretanja kamatnih stopa na tržištu novca, odgovor je – da. Svakako da će ovo povećanje uticati na rate korisnika kredita koji otplaćuju svoje obaveze u dinarima„, ističe on.

Dodaje da je kod nas slična situacija kao i u ostalim zemljama i da mi ne možemo da budemo izolovani.

„Dakle, sva dešavanja u Evropi se pre ili kasnije prelivaju na nas, tako da u zavisnosti od pomenutih faktora i mi delimo sudbinu ogromne većine. Bilo bi idealno da se konflikt Rusije i Ukrajine završi što pre, da se stanje na tržištu stabilizuje i pritisci smanje. Dokle god postoji neizvesnost teško je bilo šta dalje pričati i prognozirati”, zaključuje profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić.