Ekonomija

Evropska centralna banka planira da poveća kamate u borbi protiv inflacije

Foto: Envato elements/ilustracija
Pod pritiskom rekordne inflacije u evrozoni, Evropska centralna banka (ECB) se sprema da ove nedelje značajno poveća referentne kamate, pošto je strah od sve većih troškova života nadjačao bojazni oko moguće recesije, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Investitori na tržištima novca procenjuju da se ECB sprema da ove nedelje krene u najveće pooštravanje monetarne politike, jačajući borbu protiv inflacije, ukazuje Tajms.

Nakon što su podaci o inflaciji ukazali da se pritisak na cene povećava u 19 članica evrozone, očekuje se da će ECB povećati kamate za 75 baznih poena, što je njeno najveće pojedinačno povećanje kamatnih stopa.

ECB je u julu prvi put u 11 godina podigla kamate za 50 baznih poena, čime je jedna od njenih glavnih stopa povećana na nula odsto pošto je osam godina bila negativna.

Investitori se, kako navodi londonski list, sada klade da će banka sa sedištem u Frankfurtu morati da ubrza svoje napore pošto je inflacija dostigla rekordnih 9,1 odsto, a cene energije su skočile poslednjih nedelja.

Glavni ekonomista za Evropu u banci Goldman Saks Sven Jari Šten nakon poslednjih podataka o inflaciji u evrozoni podigao je svoju prognozu za kamatne stope ECB-a, predviđajući rast od 75 baznih poena u septembru, a zatim još 50 baznih poena sledećeg meseca.

Osećaj urgentnosti u borbi protiv inflacije prevladao je zabrinutost u ECB-u zbog štete koju agresivno podizanje kamata može naneti ekonomiji evrozone, piše Fajnenšel tajms.

Nekoliko zvaničnika u ECB koji određuju kamatne stope reklo je da se sada više fokusiraju na trenutne rekordne nivoe inflacije, udaljavajući se od prethodnog pristupa koji je uglavnom zavisio od očekivanja gde će cene biti za dve godine.

Promena je navela mnoge ekonomiste da prognoziraju da će ECB u četvrtak, 9. septembra, povećati kamate za 0,75 procentnih poena, što je, kako piše britanski list, tek drugi put u istoriji centralne banke evrozone.

ECB je u julu već prevazišla očekivanja kada je podigla svoju depozitnu stopu za 0,5 procentnih poena na trenutnih nula odsto. To je takođe bilo više nego što su nagovestili predsednica ECB-a Kristin Lagard i njen glavni ekonomista Filip Lejn.

Poslednji zaokret naznačila je članica izvršnog odbora ECB-a Izabel Šnabel, koja je na skupu centralnih bankara u SAD prošle nedelje naglasila da bi ta banka bila voljna da zarad borbe protiv inflacije podigne troškove zaduživanja na nivo koji bi doveo do veće nezaposlenosti i moguće recesije.

S druge strane, Lejn je nastavio da upozorava na opasnost od preterano agresivnog podizanja stopa. On je na skupu u Barseloni prošle nedelje rekao da „ne postoje prečice“ u analizi inflatornih ciklusa i izrazio uverenje da će inflacija uskoro pasti s „ekstremno visokog nivoa“.

Pozivi da se ECB pridruži američkim Federalnim rezervama u agresivnijem podizanju kamatnih stopa pojačali su podaci iz evrozone koji pokazuju da je inflacija u avgustu porasla na rekordnih 9,1 odsto, dok je nezaposlenost pala na rekordno niskih 6,6 odsto.

Međutim, i pre toga, kako ukazuje Fajnenšl tajms, nekoliko faktora je guralo zvaničnike u ECB-u ka agresivnijem pristupu. Veleprodajne cene energenata su prošlog meseca skočile na najviši nivo u Evropi usled straha da će Rusija nastaviti da ograničava isporuke gasa. S druge strane, ekonomski rast je odolevao energetskoj krizi, potpomognut fiskalnom politikom i ukidanjem ograničenja zbog korona virusa.

Dok se očekuje da ECB podigne referentne kamate za 0,75 odsto, akcije na evropskim berzama su pale šesti put za sedam dana, a evro potonuo na 20-godišnji minimum, nakon što je Rusija eskalirala energetsku krizu zatvaranjem ključnog gasovoda, ukazuje Blumberg.

Evropske zemlje predvođene Nemačkom najavile su tokom vikenda mere za rešavanje krize s rastom troškova života i cena energenata, pošto je ruska državna kompanija Gasprom u petak, 2. avgusta, saopštila da će na neodređeno vreme obustaviti snabdevanje Severnim tokom.

Zajednička evropska valuta je u ponedeljak, 5. avgusta, oslabila za čak 0,8 odsto na 98,78 američkih centi, što je njen najniži nivo od 2002. godine. Analitičari Goldman Saksa spustili su svoje prognoze vrednosti evra u naredna tri meseca na 97 s prethodnih 99 centi.

Glavni strateg Danske bank Pit Filip Kristijansen rekao je da će evro u bliskoj budućnosti nastaviti da bude slab usled udarca koji je evropskoj ekonomiji nanelo zaustavljanje gasa, dok će paket podsticaja u Nemačkoj otežati predviđanje inflacije i zakomplikovati posao ECB-u.

To može dovesti do dodatnog zatezanja monetarne politike zbog povećanih inflatornih pritisaka, dodao je on.

Produbljivanje energetske krize izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu koja je podigla cene robe, bilo je značajan faktor koji je doveo prošlog meseca do pariteta evra i dolara, prvi put u dve decenije, ukazuje Blumberg i navodi da nova ograničenja u snabdevanju energentima uoči zime prete da dodatno opterete evropsku privredu kada rast potrošačkih cena primorava ECB da pooštri monetarnu politiku.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend