Fiskalni savet: Predloženi rebalans budžeta Srbije povoljan uz odredjene zamerke

“Predloženi, drugi rebalans budžeta za 2021. godinu razlikuje se od prethodnih kriznih rebalansa jer predvidja znatno smanjenje fiskalnog deficita od oko 900 miliona evra, sa 6,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 4,9 odsto”, navodi se u oceni Fiskalnog saveta.

Dodaje se da je fiskalni deficit od 4,9 odsto BDP-a još uvek previsok, ali da ipak predstavlja dobru osnovu za potrebnu dalju stabilizaciju javnih finansija u narednim godinama.

Najveći deo deficita, kako se navodi, skoro 3,5 odsto BDP-a od planiranih 4,9 odsto BDP-a deficita čine vanredne mere koje nisu trajan budžetski trošak isplate minimalaca privatnim preduzećima i neselektivna pomoć gradjanima.

To znači da se u narednu godinu prenosi fiskalni deficit koji je niži od 1,5 odsto BDP-a što je dobar temelj za izradu budžeta za 2022. godinu, naveo je Fiskalni savet.

Fiskalni savet je preporučio Vladi da dodatno iskoristi povoljnija fiskalna kretanja iz 2021. i deficit države u 2022. planira na nivou od oko dva odsto BDP-a, umesto tri odsto BDP-a koliko je ranije bilo predvidjeno Fiskalnom strategijom.

Makroekonomska kretanja tokom 2021. povoljno su, kako je navedeno, uticala na javne finansije i ovaj “poklon” opravdano je iskorišćen za smanjenje deficita i povećanje javnih investicija.

“Makroekonomska kretanja u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja u 2021. karakteriše brži ekonomski oporavak od očekivanja i snažno ubrzanje inflacije. Rast BDP-a Srbije u 2021. verovatno će biti blizu sedam odsto što je iznad prognoze s kojom je pravljen prvobitni budžet o rastu od šest odsto”, naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da je uz veću privrednu aktivnost, rast zarada i registrovane zaposlenosti u 2021. godini takodje nadmašio očekivanja, ali se i inflacija snažno ubrzala i već u septembru dostigla 5,7 odsto na medjugodišnjem nivou.

“Svi makroekonomski trendovi zajednički su uticali relativno snažno na povećanje budžetskih prihoda, a ta vanredna sredstva koja su se ulila u budžet jednim delom su iskorišćena za smanjenje fiskalnog deficita, a drugim delom za povećanje javnih rashoda od čega je preko polovine opredeljeno za povećanje državnih ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo, što je načelno opravdano”, naveo je Fiskalni savet.

Pojačana izgradnja infrastrukture najjači je, kako je ocenjeno, fiskalni stimulans ubrzanju privredne aktivnosti i jedan je od razloga za brz privredni rast Srbije u 2021. godini, a veća ulaganja u zdravstvo trenutno su nesporan prioritet.

“Neselektivnu pomoć svim punoletnim gradjanima i svim penzionerima Fiskalni savet je u više navrata analizirao i te analize nedvosmisleno pokazuju da je ovo loša mera ekonomske politike, a sad su ovakve mere i dodatno opasne zbog ubrzanja inflacije”, upozorio je Fiskalni savet.

Ocenjeno je da je davanje finansijskih stimulansa samo vakcinisanim gradjanima donekle specifičnija mera, ali kretanje broja vakcinisanih tokom maja ne pokazuje da je ova mera značajnije uticala na povećanje imunizacije stanovništva.

Predloženi rebalans predvidja povećanje javnih investicija za preko 400 miliona evra u izgradnju infrastrukture i u zdravstvo (saobraćajna infrastruktura, Кlinički centar Srbije, kovid bolnice i drugo), dok izdvajanja za opremu i naoružanje vojske i policije nisu dodatno povećavana pa je moguće da deficit budžeta bude, ne 4,9 odsto BDP-a nego 4,5 odsto, naveo je Fiskalni savet.

Učešće javnih investicija u BDP-u, kako je navedeno, biće u 2021. na rekordno visokom nivou od čak 7,8 odsto, a od toga oko 6,4 odsto BDP-a otpada na produktivne namene, dok su investicije u vojsku i policiju ostale na nivou oko 1,4 odsto BDP-a koliko je bilo planirano aprilskim rebalansom, a što je i dalje izuzetno visoko jer druge zemlje centralne i istočne Evrope (CIE) izdvajaju oko pet puta manje za te namene od Srbije, odnosno u proseku oko 0,3 odsto BDP-a.

“Nedovoljna transparentnost je problem koji se ponavlja i u ovom Predlogu rebalansa budžeta, pa je i dalje nejasno na šta se konkretno troši kapitalni budžet Кancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, za koje namene se usmeravaju subvencije putarskim preduzećima, šta tačno predstavlja nabavka finansijske imovine na razdelu Ministarstva finansija, za koje konkretne projekte ide veći deo transfera ostalim nivoima vlasti, uz već standardnu netransparentnost ogromnog kapitalnog budžeta Ministarstva odbrane”, istakao je Fiskalni savet.

Ukazano je da ukupan iznos nedovoljno razjašnjenih rashoda koji su deo predloženog rebalansa budžeta iznosi čak oko 1,3 milijardi evra, a problem je i što je rasprostranjeno neopravdano korišćenje tekuće budžetske rezerve za finansiranje rashoda mimo standardne budžetske procedure.

Smisao budžetske rezerve je, kako je navedeno, da se iz nje tokom godine finansiraju oni rashodi koji se objektivno ne mogu predvideti tokom redovnog budžetskog procesa, a dobar primer za to su neplanirani troškovi epidemije korona virusa.

Budžetska rezerva je tokom 2021. godine, kako je podsetio Fisklani savet, samo manjim delom bila korišćena za finansiranje takvih rashoda, a oko 120 miliona evra, odnosno tri četvrtine potrošene budžetske rezerve do sredine oktobra 2021. iskorišćeno je za dotacije Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pojedinim lokalnim, samoupravama, sportskim klubovima i drugima.

“Tradicionalno najveći rizik za domaće javne finansije predstavlja loše poslovanje nereformisanih javnih preduzeća. Najveći potencijalni trošak za javne finansije u 2022. mogao bi biti Srbijagas koji će se tokom 2022. suočiti sa već izvesnim povećanjem cene gasa, što će povećati troškove u 2022. za najmanje 200 miliona evra, a to neće moći da se nadomesti povećanjem prihoda jer ima preduzeća koja ni sada ne mogu da ga plaćaju, kao Metanolsko-sirćetni kompleks”, naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da drugo državno preduzeće koje bi moglo da predstavlja fiskalni trošak u 2022. godini aviokompanija Er Srbija čiji su strukturni problemi u poslovanju dodatno porasli sa zdravstvenom krizom.

Uz državna preduzeća ozbiljan fiskalni rizik postaju i sve veći budžetski troškovi za kazne i penale i trenutno se pred Medjunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova vodi šest privrednih sporova, a fiskalni rizik predstavljaju i žalbe Evropskom sudu za ljudska prava.

U 2020. godini pred ovim sudom se našlo 1.836 novih slučajeva iz Srbije, odnosno 2,65 slučaja na 10.000 stanovnika, što je pet puta više od evropskog proseka i posle Crne Gore najveći broj prijava po stanovniku u Evropi.

U 2022. plate u javnom sektoru, po oceni Ffiskalnog saveta, ne bi trebalo povećavati više od šest odsto, a penzije bi trebalo indeksirati na osnovu “švajcarske” formule, odnosno povećati 5,5 odsto.

“Кontrola rasta penzija i plata u javnom sektoru i u 2022. ostaje glavno sidro za vodjenje odgovorne fiskalne politike. Dobra vest je da u 2022. postoji fiskalni prostor za solidno povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Penzije bi po ‘švajcarskoj’ formuli trebalo da porastu 5,5 odsto i preporučujemo Vladi da se dosledno drži ove formule prilikom izrade budžeta za sledeću godinu”, naveo je Fiskalni savet u oceni predloženog drugog ovogodšnjeg rebalansa budžeta Srbije.

Istaknuto je da su plate zaposlenih u javnom sektoru već nekoliko godina povećavane znatno brže od privrednog rasta što je ekonomski loš i dugoročno neodrživ trend, pa bi u 2022. trebalo planirati porast od oko šest odsto što ne bi uglozilo stabilnost javnih finansija.