Kada banka može da vam zaračuna više duga pri refinansiranju kredita?

Naime, iznos neplaćenih kamata tokom moratorijuma, koji je raspodeljen na preostale rate do kraja roka otplate postojećeg kredita – mora da se plati. Za toliko će biti i uvećana vrednost na ime „ostatka duga“ kredita koji dužnik refinansira kod svoje ili neke druge banke.

Pre pandemije refinansiranje kredita podrazumevalo je da se na ime ostatka duga računa samo neotplaćena glavnica kredita – onoga što je dužnik zajmio od banke – a da se kamate koje postoje kao delovi svake buduće rate – ne uračunavaju. Od 2020. godine, otkako je Narodna banka Srbije u sklopu mera za pomoć u pandemiji kovida 19 uvela mogućnost moratorijuma – pauze u otplati kredita, situacija se delimično menja.

Tri moratorijuma u trajanju od po tri, pa dva, pa najviše šest meseci tokom 2020. i 2021. godine podrazumevala su da se banci ne plaća ništa tokom te pauze. Ali, kamate kao sastavni deo tih rata u moratorijumu nisu „opraštane“, već su se sabirale i dalje srazmerno delile na preostale rate kredita, do kraja roka otplate piše portal N1.

Tako svaki dužnik, koji je bio u moratorijumu, sada otplaćuje rate kredita koje se sastoje od glavnice duga, buduće pripadajuće kamate i kamate iz moratorijuma. Ovo pod uslovom da nije među malobrojnim građanima koji su svoje kamate iz moratorijuma namirili odmah, u celosti, po isteku pauze.

Kada refinansira svoj kredit, dužnik mora u svoj ukupan dug da računa neotplaćenu glavnicu uvećanu za deo „starih“ neplaćenih kamata iz doba korišćenih moratorijuma.

Ovo treba da znaju i službenici banke koji klijentu prave obračun na ime refinansiranja postojećeg kredita i o tome ga obaveste pre podnošenja zahteva za novi kredit. Da se ne bi dogodilo – kao jednoj čitateljki portala N1 koja se javila redakciji – da joj banka napravi obračun i preliminarno odobrenje kredita na jedan iznos duga, da bi se po odobrenju kredita, kada je novac već „legao“ na račun ispostavilo  da je stari kredit „pojeo“ još 700 evra duga na ime kamata iz moratorijuma. Gotovo taman toliko koliko je više zajmila pri refinansiranju, na ime dodatnog keša.

„Narodna banka Srbije propisala je Odlukom kako se refinansiraju krediti. Po toj instrukciji, banke međusobno treba da ‘iskomuniciraju’ stanje duga klijenta. To znači da nova banka kojoj se dužnik obratio sa zahtevom da refinansira svoj kredit šalje upit klijentovoj banci, od koje dobija tačan iznos stanja duga, na osnovu čega se posle pravi nova kalkulacija“, objašnjavaju za portal N1 u nekoliko banaka.

Razne stavke i jedna „kvaka“

To stanje duga, dodaju bankari, sadrži razne stavke.

„U ostatak duga uračunata je nenaplaćena glavnica, dospeli anuiteti, opomene, zatezne kamate, redovna kamata po kreditu do dana refinansiranja. Najveća stavka među njima je – kamata iz moratorijuma koja svakako ulazi u stanje duga po kreditu koji klijent želi da refinansira“, navode u bankama.

Svaki dužnik može da ima uvid u stanje svog duga povlačenjem izveštaja Kreditnog biroa. Međutim, i tu postoji „kvaka“.

„Poznato je da pojedine banke Kreditnom birou dostavljaju samo podatke o nenaplaćenoj glavnici po kreditima, dok druge dostavljaju i kamatu“, objašnjavaju u jednoj banci, dodajući da i to može da doprinese „zbunjivanju“ dužnika kada želi da, pre odlaska u banku po ponudu za refinansiranje, napravi svoju kalkulaciju.

Dodatno, često u aplikcijama za mobilno i elektronsko bankarstvo klijentu nije vidljiv iznos kamate iz moratorijuma, već samo ostatak duga na ime glavnice kredita.

Instrukcija NBS

Inače, prema Instrukciji o refinansiranju kredita kod druge banke, koju je donela NBS, a banke su dužne da je primenjuju od 1. jula 2021. godine, dovoljno je da korisnik samo jednom ode u banku kod koje je pronašao odgovarajući kredit za refinansiranje i da na taj način zatvori obaveze kod prethodne banke.

„Svu komunikaciju s bankom čiji kredit korisnik želi da refinansira na sebe preuzima ona banka kod koje korisnik uzima kredit za refinansiranje. Pritom, banke ne mogu korisniku da naplate bilo kakve naknade ili troškove u vezi sa ovim obavezama. Na ovaj način svim korisnicima koji žele da svoje postojeće kreditne obaveze smanje, odnosno da umanje cenu svojih kredita – omogućen je odgovarajući komoditet, jer sve aktivnosti s tim u vezi banke preuzimaju na sebe. Pored toga, Instrukcija obezbeđuje potpunu transparentnost i strukturu obračuna iznosa koji je potreban da bi se prevremeno otplatio kredit“, navela je Narodna banka Srbije u obrazloženju ove instrukcije.

Koliko smo dužni?

Prema poslednjim dostupnim podacima Kreditnog biroa pri Udruženju banaka Srbije, građani otplaćuju 625,6 milijardi dinara keš kredita, 22,7 milijardi dinara potrošačkih i 553,7 milijardi dinara stambenih kredita. Zajedno sa kreditima odobrenim poljoprivrednicima i kreditima u kategoriji „ostali“ građani trenutno bankama otplaćuju 1.328 milijardi dinara kredita, što je oko 11 milijardi evra.