Mali: Prosečna plata u decembru biće 610 evra

On je za TV Pink podsetio da će penzionerima u februaru biti isplaćeno 20.000 dinara jednokratne pomoći, a da je u januaru budžetom planirano povećanje penzija, povećanje plata u javnom sektoru, kao i povećanje minimalne zarade.

Osvrćući se inicijativu „Otvoreni Balkan“, istakao je da je njen cilj povezivanje Srbije, Albanije i Severne Makedonije u gotovo jedinstvenu privrednu zonu, kao i da će takvo povezivanje regiona doprineti rastu bruto domaćeg proizvoda regiona.

Mali je podsetio na procene Svetske banke da, „ukoliko sve te mere“ povezivanja budu primenjene na pravi način, Srbija će „imati i do sedam odsto rasta BDP u regionu“.

Mali je, komentarišući trilateralni sastanak u Tirani, izrazio nadu da će se “Otvorenom Balkanu” pridružiti i Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

Dodao je da će najveću korist od tog otvorenog tržišta imati Srbija po pitanju izvoza i otvaranja fabrika.

Istakao je da Srbiji nedostaje radna snaga, što se najviše vidi prilikom zapošljavanja kada investitori otvaraju nove fabrike.

On je podsetio da je potpisan i sporazum o prepoznavanju fitosanitarnih i veterinarskih sertifikata, što je kako je objasnio, do sada bila možda i najveća prepreka za brzi protok robe kroz granice.

Prema njegovim rečima, ono što se priznaje u Severnoj Makedoniji, priznaje se i u Albaniji i Srbiji, što znači “da se razmišlja o boljoj budućnosti, a ne o tužnoj prošlosti”.

Mali je objasnio da će građani tri zemlje u okviru inicijative “Otvoreni Balkan” moći da rade u bilo kojoj od te tri zemlje, a ocenio je i da je jedan od najvećih benefita te inicijative to što carina, fitosanitarna i veterinarska inspekcija rade 24 sata, sedam dana u nedelji, čime se obezbedjuje nesmetani protok robe i ljudi.

Prema njegovim rečima Evropska komisija je podržala inicijativu “Otvoreni Balkan”, jer je i EU u interesu da taj region ekonomski napreduje, a svima je cilj ulazak u EU.

Mali je je rekao da treba biti zadovoljan postignutim rezultatima koji su postignuti jer će rast BDP-a “biti izmedju 7,3 i 7,4 odsto, a uz minus 0,9 prošle godine, Srbija će kumulativno biti broj jedan ili broj dva u Evropi”.

“Svi programi i reforme koje smo realizovali za efekat imaju da u doba najveće ekonomske krize izazvane pandemijom, naša zemlja ostvari najvišu stopu rasta u Evropi. To se nikada nije dogodilo”, rekao je Mali.

Istakao je da će deficit sledeće godine biti manji od planiranog, a da udeo javnog duga u BDP-u 2022. godine neće biti veći od 58 odsto, što je daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto BDP-a.