MAT: Industrijska proizvodnja u novembru 2021. godine bolja, ali ne ukazuje na rastući trend

“Ukupna industrijska proizvodnja u novembru 2021. medjugodišnje je povećana za sedam odsto, desezonirani porast u tom mesecu izneo je 0,8 odsto, trend je tokom poslednja tri meseca imao prosečne priraštaje po 0,4 odsto. Razlog većeg skoka u novembru je visok rast proizvodnje u sektoru rudarstva”, naveo je koordinator istraživačkog programa MAT-a Stojan Stamenković.

Proizvodnja u rudarstvu je, prema njegovim rečima, značajno povećana zahvaljujući proširenju proizvodnje kompanije Zidjin u RTB Boru, a trend preradjivačke industrije, nakon laganog opadanja tokom drugog i trećeg tromesečja 2021. prešao je u stagnaciju.

Dodao je da je desezonirani porast industrijske proizvodnje u novembru bio nedovoljan da bi se dostigle vrednosti iz sredine godine. Na prvi pogled, kako je rekao, relativno visok medjugodišnji porast te proizvodnje u novembru, koji je usledio posle medjugodišnjih padova u septembru i oktobru izgleda obećavajuće, ali nije rezultat tekućeg rasta, nego “rupe” u toku proizvodnje tog sektora u novembru 2020. godine.

Trend proizvodnje prehrambene industrije se, prema rečima Stamenkovića, od sredine 2021. “usidrio” ispod proseka prethodne godine i duboko ispod vrednosti koje je imao u periodu od 2016. do 2019. godine.

“Vrednosti trenda te industrije stagniraju na jedan odsto ispod proseka prethodne godine, medjugodišnje stope su, u svim mesecima počev od maja, negativne, a u novembru je 0,8 odsto. Na taj način je i u celom periodu januar-novembar 2021. godine proizvodnja prehrambene industrije manja za 0,2 odsto nego u istom periodu prethodne godine”, naveo je Stamenković.

Istakao je da je mesna industrija, koja čini 17 odsto prehrambene industrije u prvih deset meseci kumulativno opala za sedam odsto, ali da je u oktobru pad sveden na tri odsto, da bi u novembru bio zabeležen medjugodišnji porast za 4,4 odsto, što bi mogao biti rezultat povećanja izvoza.

Rast proizvodnje mesne industrije je važan za prehrambenu industriju koja, kako je rekao, obuhvata petinu ukupne preradjivačke industrije.

U novembru 2021. proizvodnja nameštaja je imala medjugodišnji pad od 18,4 odsto, u periodu januar-novembar 13,8 odsto, pa je trend proizvodnje tokom svih 11 meseci prosečno opadao po 2,5 odsto mesečno.

Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda je, prema rečima Stamenkovića, opadala još brže, po 3,7 odsto mesečno, pa je u novembru medjugodišnji pad izneo 21,2 odsto, a u periodu januar-novembar 1,8 odsto.

“Na drugoj strani, naftna industrija, farmaceutska industrija i proizvodnja osnovnih metala su oblasti sa najvećim doprinosom rastu preradjivačke industrje u 2021. godini i vrednost trenda je u novembru bila 22,7 odsto iznad proseka prethodne godine, pri čemu ne treba zanemariti da je tome doprineo i rast cena”, rekao je Stamenković.

Farmaceutska industrija bila je u izuzetnom zastoju u novembru 2020. godne i posle toga je zauzela stabilan rastući trend, po 1,4 odsto mesečno do vrednosti u novembru 2021. za 12 odsto iznad proseka prethodne godine.

“Najimpresivnije deluje porast proizvodnje osnovnih metala. Proizvodnja osnovnih metala je svoje maksimalne vrednosti imala u doba kada je Železarom Smederevo upravljao US Steel, njegovim odlaskom bila je zaustavljena, pa je dolaskom kineske kompanije Hesteel počela da se oporavlja”, naveo je Stamenković.

Dodao je da je zastoj nastao nakon uvodjenja kvota za čelik u EU, ali je posle aprila 2020. usledio novi oporavak i usmeravanje trenda ciklusa u rastući smer, u novembru 2021. do nivoa osam odsto iznad proseka prethodne godine.

“Proizvodnja osnovnih metala je u periodu januar-novembar ove godine povećana medjugodišnje za 9,6 odsto, ali u novembru porast je iznosio 17,5 odsto i zasniva se prvenstveno na porastu proizvodnje sirovog gvoždja, čelika i ferolegura za 30 odsto, a povećana je i proizvodnja ostalih proizvoda primarne prerade čelika za 34 odsto”, naveo je Stamenković.

Taj oporavak proizvodnje čelika može se, kako je rekao, povezati i sa izuzetnim porastom izvoza u Kinu, sa 275 miliona evra za jednaest meseci 2020. na 705 miliona u 2021. godini, ali i sa povećanom tražnjom u svetu, što je osetno povećalo i cene.

U novembru 2021. u Srbiji su poskupele sve osnovne kategorije potrošačke korpe, prehrambeni proizvodi, energija, neprehrambeni proizvodi, usluge, pa je inflacija iznosila 7,5 odsto i bila je najveća od jula 2013. godine kada je iznosila 8,6 odsto.

Srbija je imala nižu medjugodišnju inflaciju od tri zemlje Evropske unije (EU) u oktobru, a od dve zemlje EU u novembru 2021. U poredjenju sa Srbijom, medjugodišnja inflacija je bila viša u Madjarskoj, Estoniji i Litvaniji u oktobru, a viša samo u Estoniji i Litvaniji u novembru 2021.

Medjugodišnja inflacija je u oktobru bila 6,6 odsto u Madjarskoj, 6,8 odsto u Estoniji i 8,2 odsto u Litvaniji, a u novembru 8,6 odsto u Estoniji i 9,3 odsto u Litvaniji.