Ekonomija

NBS: Pad inflacije u drugom tromesečju, rast BDP-a izmedju četiri i pet odsto

(BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIC/MO)
Prognoze Narodne banke Srbije (NBS) su da će medjugodišnja inflacija u Srbiji u prvom tromesečju ove godine biti oko tekućeg nivoa, odnosno oko 7,9 odsto, ali da će u drugom tromesečju početi da opada i krajem godine će se vratiti u ciljani rapon od 3,5 do četiri odsto, kazala je danas guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Ona je na prezentaciji mesečnog izveštaja o inflaciji kazala da ostaje procena NBS da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine, kao i u narednim godinama, biti izmedju četiri i pet odsto.

„Inflacija je opredeljena rastom cena enegenata i hrane i to su faktori na koje mere monetarne politike imaju mali ili gotovo nikakav uticaj“, rekla je Tabaković.

Ona je istakla da se pad inflacije očekuje po osnovu procene da će biti dobra poljoprivredna sezona i da će oslabiti efekti viših troškovnih pritisaka iz medjunarodnog okruženja po raznim osnovama – svetskih cena primarnih proizvoda, zastoja u globalnim lancima snabdevanja, cena medjunarodnog transporta, proizvodjačkih i uvoznih cena.

„Ostvarenje projekcije u 2022. godini biće olakšano zbog toga što u godinu ulazimo sa odličnim prenetim tendencijama iz poslednjeg tromesečja prethodne godine, tokom kojeg je Srbija, uprkos usporavanju ekonomije zone evra, zabeležila realni rast BDP-a 6,9 odsto medjugodišnje“, rekla je Tabaković.

Dodala je da je tome u velikoj meri doprineo rekordan nivo državnih investicija, ali i stranih direktnih investicija, čiji je priliv u 2021. godini dostigao 3,9 milijardi evra i time nadmašio do sada najbolji rezultat iz pretpandemijske 2019. godine.

U većini zemalja inflacija je, prema njenim rečima, i dalje u velikoj meri vodjena rastom cena energenata i hrane, a neke države se suočavaju i s visokom baznom inflacijom, što zbog jačanja deprecijacijskih pritisaka na njihove nacionalne valute, što zbog pregrejanosti njihovih ekonomija još od perioda pre pandemije.

Opadanju inflacije najviše će, kako je rekla, u Srbiji doprineti efekti nove poljoprivredne sezone, što će direktno uticati na cene voća i povrća, a preko nižih troškova proizvodnje i na cene preradjene hrane.

„Očekujemo da postepen izlazak svetske ekonomije iz pandemije doprinese smanjenju nesklada izmedju ponude i tražnje na globalnom nivou i rešavanju problema zastoja u lancima snabdevanja i da po tom osnovu usledi i popuštanje troškovnih pritisaka, a važan faktor niže inflacije biće i očekivano smanjenje troškovnih pritisaka po osnovu cena nafte, gasa, električne energije i primarnih poljoprivrednih proizvoda“, rekla je Tabaković.

Navela je da je, u uslovima globalno povećanih troškovnih pritisaka i potrebe da se utiče na inflaciona očekivanja i spreče sekundarni efekti prelivanja rasta cena hrane i energenata na ostale proizvode i usluge, NBS nastavila s pooštravanjem monetarnih uslova.

Podsetila je da je NBS u oktobru prošle godine započela ciklus povećanja izvršne repo stope, kamatne stope po kojoj se godinama sprovode repo operacije, pa je ona od tog meseca do danas, povećana sa 0,11 odsto, koliko je tada iznosila, na 0,79 odsto, koliko trenutno iznosi.

Dosadašnje povećanje repo stope gotovo je, prema njenim rečima, ekvivalentno efektu koji bi se ostvario s tri povećanja referentne kamatne stope od po 25 baznih poena.

Bazna inflacija, na koju monetarna politika najviše utiče, tokom prošle godine se, kako je rekla, sve vreme kretala u ciljanim okvirima, u proseku na nivou neznatno iznad dva odsto, dok je na kraju godine iznosila 3,5 odsto što je niže nego u većini zemalja srednje i jugoistočne Evrope koje se nalaze u istom režimu monetarne politike.

„Кljučni razlog niže bazne inflacije u Srbiji je činjenica da smo održali relativnu stabilnost deviznog kursa, čime smo, ne samo zadržali baznu inflaciju pod kontrolom, nego i ključno doprineli očuvanju poslovnog, potrošačkog i investicionog poverenja, što predstavlja najvažniji preduslov dinamičnog, ali održivog privrednog rasta“, rekla je Tabaković.

Istakla je da je uz „obiman i pravovremeni paket mera monetarne i fiskalne politike, očuvano poverenje, a proizvodni kapaciteti uticali su na to da, uprkos izazovima bez presedana, Srbija ostvari jedan od najboljih rezultata u Evropi po rastu BDP-a, koji je u 2021. iznosio 7,5 odsto, a tokom dve pandemijske godine kumulativni realni BDP-a iznosio je 6,5 odsto“.

Tabaković je navela da izvoz iz godine u godinu nadmašuje projekcije NBS i da je tokom dve poslednje godine povećan za više od 20 odsto, sa 23,3 milijarde evra iz 2019. godine na 28,6 milijardi evra, koliko je iznosio u 2021. godini, čime je dostigao 53,9 odsto BDP-a.

Deficit tekućeg računa platnog bilansa završio je, prema njenim rečima 2021. godinu na nivou od 4,4 odsto BDP-a, što je tek neznatno iznad nivoa iz prethodne godine, a uprkos uvozu opreme koji je u 2021. godini dostigao rekordne četori milijarde evra i uprkos vanrednom uvozu energenata krajem godine.

U prilog povećanoj otpornosti Srbije, kako je rekla, govori i rekordan nivo deviznih rezervi zemlje jer su bruto devizne rezerve na kraju 2021. godine iznosile 16,5 milijardi evra, što predstavlja rast od tri milijarde evra u odnosu na kraj 2020. godine, dok su neto devizne rezerve 2021. godinu iznosile 13,7 milijardi evra.

Učešće javnog duga opšte države u BDP-u na kraju prošle godine iznosilo je 57,5 odsto kada je reč o dugu opšte države, odnosno 56,9 odsto za centralni nivo vlasti.

„Deficit tekućeg računa je u 2021, sedmu godinu zaredom, bio pokriven neto prilivima stranih drektnih investicija, što se očekuje i u narednim godinama“, rekla je Tabaković.

Dodala je da će rast privatnih investicija, zahvaljujući očuvanom poverenju i obezbedjenim stabilnim izvorima za njihovo finansiranje, uz nastavak realizacije infrastrukturnih projekata koje finansira država, doprineti da se učešće ukupnih fiksnih investicija u BDP-u, ove godine poveća sa 23,7 na 25 odsto.

Povoljna kretanja nastavljena su, prema njenim rečima i na tržištu rada, pa je prosečan broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru u 2021. iznosio 1,67 miliona, što je skoro 100.000 više nego u pretpandemijskoj 2019. godini.

U proteklih nekoliko godina, kako je rekla, Srbija beleži gotovo dvocifren rast kreditne aktivnosti, 9,9 odsto u 2021. godini, čiji važan izvor za finansiranje predstavljaju rekordni iznosi devizne i dinarske štednje privatnog sektora.

„Čuvanjem stabilnosti deviznog kursa dinara prema evru uspeli smo da sprečimo da se prelivanje rasta uvoznih cena energenata i hrane na ostale cene dodatno pojača efektima deprecijacije dinara“, rekla je Tabaković.

Prioritet monetarne politike u narednom periodu biće održavanje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku rastu privrede, daljem rastu zaposlenosti i životnog standarda gradjana, jačanju izvoznog sektora kao i očuvanju investicionog ambijenta, navedneo je u februarskom izveštaju NBS o inflaciji.

Na pitanje šta se može učiniti da „odbrana dinara ne bude skupa“ Tabaković je rekla da je Srbija krizu dočekala spremno i da su devizne rezerve stvorene, stvorene kupovinom deviza na medjubankarskom deviznom trištu da dinar ne bi jačao previše u odnosu na evro, korišćene da se interveniše na deviznom tržištu, u obrnutim smeru, kada je bilo potrebno sačuvati stabilan devizni kurs.

„Sa druge strane obezbedili smo svima kojima je potrebno, pre svega uvoznicima energenata dovoljne količine deviznih sredstava, pa je za četvrti kvartal prošle godine i januar ove, blizu milijardu i po evra plaćen uvoz energenata“, rekla je Tabaković.

Dodala je da održavanje stabilnosti kursa košta, ali da je to i ulaganje jer ni jedna industrija nije imala problem sa nedostatkom energenata i nije zaustavila proizvodnja zato što nije bilo struje ili zato što je cena bila do te mere nestimulativna da se nije isplatila proizvodnja“, rekla je Tabaković.

Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković, odgovarajući na pitanje novinara koliki rast cena se može očekivati ove godine, rekao je da ukoliko poljoprivredna proizvodnja bude bolja od prosečne, inflacija bi do kraja godine mogla da bude i ispod tri odsto, a ukoliko se ponovi suša inflacija bi se zadržala oko gornje granice centralne vrednosti cilja.

Na pitanje da li se može očekivati rast kamata na kredite direktor Odelenja za monetarnu analizu u NBS Mirjana Miletić je rekla da Evropska centralna bnaka (ECB) nije najavila povećanje referentne kamatne stope jer je ocenila da su povoljnii uslovi finansiranja i dalje neophodni da bi se obezbedio dugoročno održiv privredni rast.

„Ako u nekom skorijem periodu dodje do povećanja referentne kamatne stope to povećanje ne bi trebalo da bude naglo i veliko da se u većoj meri odrazi na cenu kredita, indeksiranih u evrima“, rekla je Miletić.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend