Društvo Ekonomija

Petrović: Zbog EPS i vlade, 1,5 milijardi evra troška koji će građani plaćati

FOTO: Printscreen/RTS
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže za N1 da je za ovu godinu planiran deficit 3,9 odsto i da polovina tog deficita pripada direktno energetskom sektoru. "Da nije bilo tih izdataka deficit bi bio dva odsto, i on bi bio sasvim prihvatljiv i dobar".

Pojašnjava da je dva odsto deficita od 60 milijardi koliki je BDP – 1,2 milijarde evra, ali kada se saberu ukupni rashodi od početka energetske krize prošle jeseni to je dve milijarde evra, i uz grube procene, verovatno će za 2023. biti potrebno još milijardu evra, dakle, ukupni iznos je tri milijarde evra.

„Polovina toga pripada svetskoj ekonomskoj krizi, a 1,5 milijardi evra je rezultat domaće krize, tj. direktno može da se pripiše EPS i Vladi Srbije, tj. lošem upravljanju. Ovakvi gubici su mogli da budu izbegnuti“, ukazuje predsednik Fiskalnog saveta.

Ističe da se proizvodnja u EPS stalno smanjivala i da se nije investiralo u kop u Kolubari, i ako se ništa ne uradi, to će i dalje da traje.

„Zbog EPS i vlade mi sada imamo 1,5 milijardi evra troška koji treba da platimo“, dodaje.

Podseća da je Fiskalni savet i ranije ukazivao na probleme u EPS, ali tada to nije prihvatano.

„Tada EPS nije direktno vršio pritisak na budžet, pa se mislilo da to može tako da prođe“, ocenio je.

Govoreći o rebalansu budžeta o kojem se trenutno raspravlja u Skupštini, on ističe da on nije dovoljno transparentan, naročito u delu koji se odnosi na rashode javnih preduzeća.

Navodi da je rebalansom država već izdvojila novac, većinom za Srbijagas, za kupovinu gasa, i manjim delom za EPS i dodaje da ne shvata „kada je toliko veliki izdatak, zašto se tačno ne izlista na šta su i koliko pare otišle“, jer, kako ukazuje, „najveći deo toga je nešto što je moralo da se uradi“.

Takođe, Kancelarija za javna ulaganja, koja je sada prerasla u ministarstvo, godišnje ulaže 200 miliona evra za razne projekte, a Petrović se pita zašto se oni ne izlistaju, jer smo indirektno saznali da se radi o prihvatljivim projektima, poput škola i bolnica.

Sve u svemu, kaže da se povećavaju gubici EPS, vidimo da on ne ispunjava svoje obaveze, finansijski i dalje pada, jedino što izgleda plate ovog puta nisu porasle.

Upitan da li je EPS, kao što piše na njegovom sajtu, najveći energetski i privredni oslonac zemlje, Petrović odgovara da očigledno nije „kad zbog njih sada treba da platimo 1,5 milijardi evra“.

Ističe da je neophodno da se najpre završi kop u Kolubari da bi počeli da rade, a onda strukturne reforme.

„Broj zaposlenih je predimenzioniran, plate su veće nego što treba, puno su plaćeni oni koji rade neke opšte poslove, a oni koji bi mogli da preokrenu stvar nedovoljni su plaćeni“, ukazuje Pavlović i dodaje da su i dalje ostala preduzeća oko EPS koja nisu privatizovana, nego su državna, „i to je jedan deo koji isisava iz EPS stvari“.

Poručuje da je za promenu potrebna jaka politička volja i odluka, kao i profesionalno upravljanje.

„Treba da se odluči da li se želi od EPS napraviti kičma privrednog i energetskog razvoja, kao što piše na sajtu, ili će on i dalje biti bolesnik koji će nam sve isisavati“, naveo je on i dodao da se radi „o čisto političkom računu“.

Ponovio je da su ključni razlozi rebalansa – „ogromni troškovi za energetski sektor, onda davanje mladima – ni socijalno ni ekonomski opravdano, a i prihodi su se promenili, a osnovni razlog za to je da je to rezultat inflacije“.

Kaže i da su povećani prihodi zbog inflacije ispali poklon za državu ove godine, ali da će već iduće ići u drugom pravcu.

„Budžet je planiran da će biti ispod četiri odsto, ali stvarna inflacija će biti tri puta veća, a samim tim nominalno rastu i prihodi od oporezivanja… Kroz inflaciju nam je svima uzet deo novca i to je otišlo u budžet“, navodi Pavlović i dodaje da će porasti i plate i penzije, da je to veliki izdatak koji očigledno neće kočiti inflaciju.

Dodaje i da „ona malo dolazi i spolja, ona je u proseku 12 odsto, ali sada je već 14. Verovatno je da će rasti do kraja godine i do sredine iduće godine biće visoka, a onda će početi da pada“.

„U proseku će međutim i sledeće godine biti visoka inflacija, skoro dvocifrena“, upozorava.

Dodaje da će dodatni trošak za državu biti i eventualno većinsko preuzimanje NIS od Gasproma, o čemu se razmišlja zbog sankcija Rusiji“, ali i podmirivanje zarada oko 1.000 ljudi koji su poslednjih dana dali otkaze na Kosovu i izašli iz tamošnjih institucija.

Kaže da tek treba da vidimo kako će to biti rešeno, jer u rebalansu toga očigledno nema. „Neki prelazni režim je budžetska rezerva, iz nje se te stvari podmiruju“, navodi predsednik Fiskalnog saveta za N1.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend