Ekonomija

Srbija svrstana u zemlje sa ograničenom transparentnošću budžeta

Foto: Envato elements/ilustracija
Transparentnost Srbija (TS) danas je ukazala da se prema poslednjem objavljenom međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index – OBI), Srbija nalazi na 59. mestu od 120 zemalja, što je svrstava u zemlje sa „ograničenom transparentnošću budžeta“.

Ta organizacija se oglasila povodom jučerašnje objave Ministarstva finansija Srbije da je Srbija na spisku zemalja čija je transparentnost u vođenju i upravljanju javnim finansijama ocenjena pozitivno, odnosno prepoznaje se kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac, prema ocenama iz ovogodišnjeg Izveštaja o fiskalnoj transparentnosti Stejt departmenta.

„Vest iz Vašingtona je van svake sumnje pozitivna, ali da bi bila odlična, kao što navodi ministar finansija Siniša Mali, bilo bi potrebno da je zaista reč o nečemu novom“, navela je Transparentnost Srbija.

Kako se može videti iz izveštaja američke vlade za prethodne godine, a trenutno su dostupni podaci za period 2012-2022, Srbija je sve to vreme bila u krugu zemalja za koje Stejt department tvrdi da ispunjavaju „minimalne standarde fiskalne transparentnosti“, navodi TS i dodaje da su u izveštajima za 2012. i 2013. bile navedene samo države koje ne ispunjavaju minimalne standarde, pa nije sigurno da li je Srbija bila uopšte posmatrana.

Samim tim, kako je navela TS, ovde nije reč o oceni aktuelnih reformi javnih finansija, već o konstataciji nivoa kvaliteta koji je već odavno dosegnut.

Dodaje se da znatno detaljniji prikaz transparentnosti budžeta daje međunarodno istraživanje Indeks otvorenosti budžeta gde je napredak Srbije od šest poena u odnosu na prethodno istraživanje (iz 2019). gotovo isključivo posledica činjenice da je konačno uspostavljena praksa usvajanja završnih računa budžeta, dok ozbiljne slabosti, naročito kada je reč o mogućnosti da javnost utiče na budžet, i dalje nisu rešene.

To istraživanje je pokazalo da su unapređenja potrebna kod završnog računa, kako bi bile vidljive razlike između prvobitnih procena rashoda, prihoda i duga i njihovog izvršenja na kraju godine (a ne samo u odnosu na budžet nakon rebalansa), kao i razlike u odnosu na prvobitne makroekonomske prognoze.

Na lošu ocenu je uticalo to što u posmatranoj godini (budžet za 2021.) fiskalna strategija nije bila doneta na vreme, u skladu sa budžetskim kalendarom, kao i zbog toga što se i dalje ne objavljuje polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta.

„Najgori skor, samo dva od 100, Srbija ima u oblasti učešća javnosti u kreiranju budžeta“, navela je TS.

Ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji nadzora (54), iako je i ta ocena u rangu „ograničena otvorenost budžeta“.

Na relativno dobar rezultat u ovoj kategoriji je presudno uticala obuhvatnost revizija koje radi Državna revizorska institucija (83 od mogućih 100 poena), dok je parlamentarni nadzor, gde je ocena 39 od mogućih 100, potrebno bitno ojačati, između ostalog, kroz organizovanje javnih slušanja u parlamentu, istakla je TS.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend