Šta je stagflacija na koju svetksi i domaći ekonomisti upozoravaju?

Ekonomisti ovih dana upozoravaju na mogućnost pojave stagflacije, koja bi mogla da nastupi ukoliko inflacija nastavi da jača, dok privredni rast stagnira, odnosno dok privreda slabi piše Euronews Srbija.

Profesor ekonomije Slaviša Tasić objašnjava da je stagflacija igra reči, nastala od dva termina stagnacija i inflacija, odnosno da nastaje kada se ove dve pojave u ekonomiji dešavaju u isto vreme.

„Centralne banke uvek imaju dilemu, jer ako štampaju novac onda će dobiti inflaciju, a ako probaju da je zaustave, time što povuku novac i podignu kamatne stope, dobijaju stagnaciju privrede. Međutim, sada smo u nezavidnoj situaciji. Banke su već odštampale mnogo novca, a imamo više kriza, pre svega ovu ratnu u Ukrajini i cene energenata, tako da se banke nalaze u gotovo nemogućoj situaciji, jer imaju inflaciju, ali ne smeju baš da je obuzdavaju, da povlače novac i da dižu kamate, jer će onda dobiti još goru stagnaciju“, navodi Tasić.

On napominje da Evropska centralna banka (ECB) sada štampa 40 milijardi evra mesečno, da evropske države i dalje „dolivaju“ još malo novca iako je inflacija 8 odsto. Na pitanje zašto ne dižu kamatne stope, odgovara da je razlog za to strah od recesije. Profesor napominje da Srbija prati politiku Evropske centralne banke i da to što radi u domaćoj monetarnoj politici može da napravi malu promenu, ali ne može da napravi neku veliku razliku.

„Srbija u suštini nema toliko izbora dokle god sledi fiksni kurs evra. Smatram da je to dobro rešenje, jer je on kod nas suzbio inflaciju. Međutim, sada smo u situaciji da Evropa prvi put u svojoj istoriji od uvođenja evra ima takvu inflaciju. Kroz taj kurs mi je uvozimo. Dok se držimo fiksnog kursa evra, imaćemo inflaciju na tom nivou“, ukazuje Tasić.

On kaže da bi zaustavljanje rata u Ukrajini doprinelo smirivanju situacije i u ekonomiji, ali da ECB mora da povuče odlučujuće poteze i da podigne kamatne stope.

„Začuđujuće je da to nisu već uradili. Možda će to opet usporiti ekonomiju, ali se inflacija nekako mora zaustaviti“, smatra Tasić.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dejan Šoškić smatra da ECB treba da pooštrava monetarnu politiku, kao i da je i naša centralna banka trebalo da podigne kamate ranije, još pre šest meseci.

On je istakao da sankcije neće štetiti samo Rusiji, već Evropi i delu sveta zbog cena hrane i goriva.

U svetu upozoravaju na „pandemiju inflacije“

U autorskom tekstu za list „Handelsblat“, nemački ministar finansija Kristijan Lindner upozorio je na predstojeću fazu ekonomske „stagflacije“. On je naveo da napad Rusije na Ukrajinu predstavlja uvod u novu eru za privredu Nemačke.

Sa druge strane, predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard prošlog meseca izjavila je da ne očekuje stagflaciju u evrozoni. Međutim, pre nekoliko dana saopštila je da su poskupljenja postala rasprostranjenija, kao i da se visoke cene energenata mogu očekivati i u narednom periodu.

U Velikoj Britaniji podaci o inflaciji premašili su prognoze ekonomista. U martu ove godine, inflacija je porasla na 7 odsto, što je najveća godišnja stopa inflacije u poslednje tri decenije u toj zemlji. I u Portugalu je slična situacija. Tamo je stopa inflacije zabeležena u martu, najviša od juna 1994. godine.

Iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj ranije su sapštili da će sukob smanjiti bruto domaći proizvod širom sveta. Posledice rata u Ukrajini zahvatile su i drugu stranu Atlantika, pa su tako u Sjedinjenim Američkim Državama troškovi za hranu, gorivo, stanovanje i druge potrepštine gotovo poništili povećanje plata, s ozbirom na činjenicu da su Sjedinjene Države zabeležile najveći rast inflacije od 1981. godine. U odnosu na mart 2021, inflacija je skočila za 8,5 odsto.

Banka Amerike dodaje da je inflacija van kontrole, kao i da šok recesije tek dolazi. U Evrozoni, inflacija je dostigla rekordnih 7,5 odsto. I pored toga što je i u Rusiji zabeležena visoka stopa inflacije, iz Moskve stižu uveravanja da rat u Ukrajini neće ugroziti rusku ekonomiju, kao i da će Rusija izbeći negativne posledice zapadnih sankcija.

Profesor Slaviša Tasić ukazuje da, kada su u pitanju evropske sankcije, psotoje kratkotročni i dugoročni problemi.

„Kada je u pitanju kratak rok, Moskva je u dobroj je situaciji, jer su cene energenata porasle i Rusija ima rekordne suficite platnog bilansa i rekordan priliv novca, pošto su gas, nafta i metali poskupeli. Dugoročno je, međutim, izopštena iz ekonomskih odnosa, ne može da uvozi tehnologiju, a biće problem i uvoz potrošačke robe. Dodatni problem će biti to što evropske zemlje pokušavaju da se odreknu energenata iz Rusije. Iako će taj proces potrajati, to nije trenutni problem, ali će on pogoditi Rusiju, iako se to neće desiti odmah.