Svetski dan štednje: Građani u bankama čuvaju 14,2 milijarde evra

Svetski dan štednje ustanovljen je 31. oktobra 1924. godine na skupu bankara iz 25 zemalja u Milanu, kada je osnovan Međunarodni institut za štednju.

Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica je rekao za Euronews Srbija da su uslovi za štednju malo bolji nego prošle godine i podsetio da su kamate u prethodnom periodu bile vrlo niske i da se ona nije mnogo isplatila. Sa rastom referentne kamate i euribora raste i kamata na štednju.
„Sada to počinje da se menja, jer je stalo štampanje novca. Kamate se sada kreću od 2 do 3 odsto na evre, dok je kamata na dinare oko 5 odsto. To je daleko više nego što je bilo u prethodnom periodu. Štednja se i dalje ne isplati, zbog inflacije, koja obezvredi taj novac po višoj stopi nego što vam banka refundira tu kamatu.“, rekao je Uzelac.

On je napomenuo da je ranije Nedelja štednje bila prilika da banke privuku novac građana i da su se u tome takmičile.

„Bio je konkurentni momenat na tržištu, iz sata u sat su banke nudile više i trkale se ko će da dođe do većeg depozita banaka. NBS je uvidela da tu ima problem, jer skupo nabavljena sredstva, u smislu te štednje, rezultiraju skupim kreditima kasnije i onda je ukazala bankama da se ne takmiče sa visinama kamate previše, tako oštetivši građane koji su štediše. To je rezultiralo povoljnijim kreditima, ali na račun štediša koji nisu dobijali visoke kamatne“, rekao je Uzelac.
On je ukazao da inflacija fluktuira iz meseca u mesec i da je trenutno na snazi ekonomsko vanredno stanje, jer „niko ne zna šta će biti za šest meseci, pošto se stvari dešavaju preko noći“.

„Očekujem da će na proleće biti mnogo jasnija slika i globalna i geopolitička. To je potrebno finansijama da mogu na duži rok da predvide neka kretanja. Tada mogu da budu i stabilnije ponude i moguće je bolje plasirati novac. Ta inflacija će biti ukroćena i to bi trebalo da rezultira boljom računicom za građane“, objasnio je Uzelac.

On je rekao da je stvar potpuno pod kontrolom, kada je u pitanju likvidnost banaka. Dodao je da je preporuka za građane razmisle šire od samo bankarskih aranžmana, jer novac treba da se investira.
„Čuvanje u banci je najniži oblik investiranja. Nemate momenat rizika, jer su depoziti osigurani i garantovan je prinos i glavnica. Međutim, ovo tržište je sazrelo za investiranje. Investicije su stvar ličnih preferencija prema novcu i svako bi trebalo sam sa sobom da izračuna šta mu je rizično“, smatra Uzelac.

On je napomenuo da kupovina zlata nije investiranje u klasičnom smilsu, već da je to više čuvanje novca, „tu se kladite na buduću vrednost onoga što ste kupili“.

Više informacija možete pročitati OVDE.