Vlada Srbije usvojila meru podrške preduzećima pogođenim sukobima u Ukrajini

Mogućnost da drugu garantnu šemu iskoriste za povoljniju otplatu obaveza iz prve garantne šeme imaće oko 1.400 preduzeća koja posluju na tržišu Rusije, Ukrajine i Belorusije, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Te garatne šeme su ranije odobravane preduzećima kao pomoć u otplati kredita u krizi izazvanoj pandemijom korona virusa.

„Ratna dešavanja u Ukrajini su dovela do promena okolnosti koje se nisu mogle predvideti izbijanjem pandemije. To paralelno negativno utiče na privrednu aktivnost, naročito subjekata čija je poslovna aktivnost direktno ili indirektno vezana za izvoz i uvoz roba i usluga i koji imaju razvijenu i pretežnu privrednu saradnju sa privrednim subjektima iz Ukrajine, Ruske Federacije i Belorusije. Zato smo odlučili da im pomognemo, a za realizaciju ovog Zaključka nije potrebno obezbediti finansijska sredstva u budžetu Srbije“, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Kako je objasnio, bankama je omogućeno zaključenje aneksa ugovora kojim će korisnici kredita moći da refinansiraju obaveze iz prve garantne šeme, a sve u cilju lakše otplate pozajmica.

Istakao je da deluje da je ova pomoć mala, ali da će mnogo značiti preduzećima čije je poslovanje pogođeno sukobima u Ukrajini.

Кako je podsetio, proglašenjem vanrednog stanja u Srbiji u martu 2020. godine, usled pandemije virusa korona, a u cilju ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica, država je preduzela mere podrške privredi koje su imale za cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata.

„Država je do sada ukupno izdvojila oko 8,8 milijardi evra za pomoć privredi i građanima, a jedna od mera je bila donošenje Uredbe o utvrđivanju garantne šeme. Bankama je omogućeno da plasiraju iznos do dve milijarde evra kroz realizaciju kredita. S obzirom na to da nisu sva sredstva iskorišćena, rok za zaključivanje ugovora o kreditu je produžen, a država je prepoznala i potrebu za odobravanjem dodatnih 500 miliona evra pomoći, u cilju održavanja likvidnosti“, rekao je Mali.

Naveo je da je ukupan iznos sredstava plasiranih putem prve garantne šeme dostigao iznos od 2,5 milijardi evra. Istovremeno, rok za puštanje kredita u tečaj je produžen do 31. jula 2022. godine.

Mali je rekao da su banke do 31. marta 2022. godine plasirale klijentima oko 2,3 milijarde evra, kroz 39.248 ugovorenih kredita.

Kako je dodao, u aprilu prošle godine donet je Zakon o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije, čime je odobreno dodatnih 500 miliona evra pomoći.

„U decembru 2021. godine izmenjen je Zakon o drugoj garantnoj šemi, čime je predviđen izuzetak da korisniku kredita koji spada u preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima, može biti odobren kredit obezbeđen garancijom, uz ispunjenje propisanih uslova. Usvajanjem Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme postavilo se pitanje refinansiranja obaveza korisnika kredita poslovnih banaka drugom garantnom šemom, zbog čega je razmotrena opcija da se dozvoli refinansiranje“, rekao je Mali.

Ocenio je da bez obzira na brojne potrese koje sada ponajviše izazivaju sukobi u Ukrajini i energetska kriza, u Srbiji i dalje postoji rast privrednih aktivnosti.

„Srpske javne finansije su stabilne i pod kontrolom. Udeo javnog duga u BDP-u trenutno na nivou od 52,1 odsto, što je daleko od nivoa Mastrihta od 60 procenata. Veoma važan indikator je i stopa nezaposlenosti koja je između 10 i 11 odsto“, kazao je Mali.