Hronika

Gde završava roba zaplenjena na carini? Šta se uništava, a šta prodaje

FOTO: Uprava carina/ilustracija
Tokom protekle godine, prema podacima Uprave carina, na granicama Srbije zaplenjeno je 717 kilograma raznih narkotika, 321.000 litara nafte, gotovo 1,4 miliona komada cigareta, cigarilosa i tompusa, 11,5 kilograma zlata, ali i nakit, umetničke slike, odeća, obuća, automobili, luksuzni satovi, pa i životinje, oružje, municija, i - između ostalog - blizu pet milona evra neprijavljene gotovine.

Postavlja se pitanje – šta se, posle zaplene, dešava sa tim stvarima. U Upravi carina za portal N1 kažu da se one, posle odluke suda o trajnom oduzimanju – ili uništavaju, ili prodaju na javnim licitacijama. Zaplenjen keš ide direktno u budžet, a životinje – u zoološki vrt.

Otkrivene carinske prekršaje procesuiraju prekršajni sudovi po mesnoj nadležnosti. Sud je taj koji, pravosnažnom presudom, odlučuje i o krajnjoj sudbini robe oduzete u prekršaju, kao i o zaštitnim merama.

„Ukoliko sud pravosnažnom presudom naloži da se roba iz prekršaja trajno oduzme, u zavisnosti od prirode robe – sud donosi i odluku o daljem postupanju sa njom. Na primer, ako su u pitanju zabranjene supstance, narkotici, lekovi, akcizni proizvodi poput duvana i cigareta – oni se uništavaju. A, ako je reč o robi široke potrošnje, nalaže se njena prodaja na javnim licitacijama. Isto se dešava i sa vozilima oduzetim u prekršajima iz bilo kog razloga“, navode za portal N1 u Upravi carina.

Carinska služba podnosi prekršaju prijavu, a njen zadatak je i da, kako ističu – sprovede konačnu odluku suda, odnosno organizuje javnu licitaciju na kojoj će roba za koju je tako naloženo – biti prodata.

„Javne licitacije organizuje Uprava carina po carinarnicama kada se za prodaju prikupi dovoljna količina robe“, objašnjavaju u Carini.

Kada je reč o drugim vrstama robe zaplenjene u prekršajima, sagovornici N1 ističu da za svaku postoji jasno propisana procedura šta se sa njom dalje dešava.

Pokretne stvari (satovi, nakit i telefoni) se takođe prodaju na javnim licitacijama, kao i sve vrste vozila.

Zaplenjeni lekovi, narkotici, cigarete i duvan se, kako ističu u Upravi carina – uništavaju.

Životinje, keš, antikviteti

Nelegalna trgovina životinjama koje spadaju u zaštićene vrste odavno je postala unosan biznis na svetskom nivou.

Procene su Interpola da se vrednost nelegalne trgovine zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama globalno kreće i do 20 milijardi dolara godišnje.

Srpski carinici su u neprijavljenom prtljaju putnika otkrivali i žive životinje, ali i šape aligatora, preparirane vučje glave, krzna leoparda…

Žive životinje se predaju dežurnim veterinarskim inspektorima koji ih smeštaju u najbliži zoološki vrt.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine nadležno je za mrtve primerke životinja, delove, derivate i proizvode. Oni se drže u Prirodnjačkom muzeju ili u Ministarstvu zaštite životne sredine za potrebe edukacije u cilju zaštite i očuvanja divljih vrsta, ali i za za obuku nadzornih organa koji vrše kontrole.

Kada je reč o gotovini, zaplenjeni neprijavljeni novac se uplaćuje na namenski račun Narodne banke Srbije, a potom ide direktno u državni budžet.

„Pored novca oduzetog u deviznim prekršajima, u državni budžet direktno se slivaju i sva sredstva ostvarena prodajom robe na javnim licitacijama“, ističu u Upravi carina.

„Ukoliko je reč o umetničkim delima ili antikvitetima, oni se predaju institucijama kulture koje imaju uslova za njihovo čuvanje“, ističu u Upravi carina.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend