“Beskućnik dendi” otvorio 10. FEMUF – intervju sa autorom Jugoslavom Nikolićem

Festival muzičkog filma, popularni FEMUF, otvoren je sinoć u Centru za kulturu u Požarevcu, a prvo ostvarenje koje je prikazano jeste dokumentarac Jugoslava Nikolića Beskućnik dendi. Festival je otvorila direktorka CZK Požarevac, Galina Perić, a publici se obratio i Dejan Krstić, član Gradskog veća zadužen za kulturu.

Posle projekcije urednik programa, Bojan Gačević, vodio je razgovor sa rediteljem prvog filma u programu, koga je publika, kao i samo delo, srdačno pozdravila. Drugi film večeri otvaranja bilo je ostvarenje Miše Radivojevića Dečko koji obećava (1981), amblematični film Novog talasa, fenomena koji je prevashodno bio muzički, ali imao je i snažan kulturni i društveni uticaj početkom 80-godina prošlog veka. Ove godine FEMUF, nizom filmova i tribina, obeležava 40 godina tog muzičkog talasa. Sam Jugoslav Nikolić bio je svedok mnogih događaja vezanih za Novi talas, a neke zanimljive koncerte bendova iz tog vremena je i snimio.

Bili smo na otvaranju 10. FEMUF-a i donosimo vam intervju sa rediteljem Jugoslavom Nikolićem.

Boom 93: Vašim fimom Beskućnik dendi se otvara 10. Festival muzičkog filma. Šta nam možete reći o ovom ostvarenju?

Jugoslav Nikolić: Najpre se zahvaljujem organizatorima što su me pozvali i što imam čast da otvorim ovaj festival. To je jedna priča nepatetična, jer nisam hteo da pravim tužnu, nego sasvim životnu priču. Čak tu ima malo i humora. To je priča o bivšem plesaču, koji je igrom slučaja završio na ulici, tako što je prodao stan, potrošio te pare i jednostavno je završio tu gde jeste, to jest na ulici. Poslednje 3-4 godine, on je beskućnik. On je bio plesač, čovek iz kulture i kada sam ga pitao šta radi, on je odgovorio: ’’Pa teško je u kulturi, nema se para, ali da ne pričamo o tim teškim stvarima’’. A on, čovek na ulici… (smeh)

Boom 93: Ali ima neku odgovornost, brigu, jer bi i sam voleo da je bolje u kulturi… (smeh)

Jugoslav Nikolić: Da, društvenu odgovornost… (smeh). On priča svoju neku priču od trenutka kada je bio mali, kada je živeo sa roditeljima, kakav je život  imao. On je iz jedne intelektualne porodice, iz nekog srednjeg staleža u bivšoj Jugoslaviji. Jako je fin, kulturan. Nažalost, on nema želju da radi i to je njegov najveći problem.

Boom 93: Ali koje su mu preokupacije, da li ste to imali priliku da istražite. Da li bar čita, nekako drugačije osmišljava svoj dan ili je to samo puko preživljavanje, gola egzistencija?

Jugoslav Nikolić: Ja bih voleo kad bih imao ugrađenu kameru u njega i da kroz njegove oči, vizuru, odnosno kroz oko kamere saznamo šta on uopšte vidi i kako vidi svet oko sebe. Iz te njegove priče ipak ne možete previše da saznate, ili duboko doprete, jer je on ipak zatvoren u sebe. On što je hteo da kaže, on je rekao. Ali, dosta stvari je sakrio. Međutim, neke stvari se vide. On, očigledno, nema potrebu za nekim poslom, možda jedino da se bavi umetnošću, čime se već bavio kroz ples. Njemu je nuđeno da nešto radi, ali je on to odbijao.

Boom 93: Da li mislite da je on ipak osvojio neku slobodu, jer ovi koji imaju posao, gro stanovništva koje nešto radi, ima neku obavezu, ima brojne druge stvari da završi, svi ti ljudi  imaju neko moranje… Da li smatrate da se i osvojila sloboda u njegovom slučaju?

Jugoslav Nikolić: Normalno da je osvojio slobodu! On tu slobodu tako čvrsto drži, da neće da je pusti.  Recimo, ponudio sam mu posao na Likovnoj akademiji, da bude model. Čak i to gde praktično nema nikakvog posla, njemu je to neka stega, obaveza… Jednostavno, on misli da to ne može. I nije hteo da me uvredi, pa je prvo rekao da hoće, a onda kada sam ga priterao uza zid i rekao hajde idemo tamo da se dogovorimo, da se upoznaš sa ljudima, dobićeš i pare, on je rekao: ‘’Pa ja, ipak, to ne bih’’.

Boom 93: Gde je film do sada bio prikazan?

Jugoslav Nikolić: Završeno je prikazivanje filma u četvrtak u CZK ‘’Vlada Divljan’’ na Paliluli. Ja se nadam da ću napraviti poslednju projekciju uživo, posle vašeg festivala, u Beogradu i da će tu prisustvovati Nikola, a pored njega neki psiholog i neko iz Centra za socijalni rad. Mislio sam da napravimo jednu ozbiljnu priču, jer dosta su mediji zainteresovani za to. Meni je generalno žao, ali drago mi je da sam pogodio temu ne toliko o filmu, nego o problemu. Nikola je jedan gradski lik koji intrigira ljude. Oni ga viđaju stalno, svakodnevno, oni koji prolaze centrom, a on ordinira praktično tu, u centru ‘’dvojke’’ i po ceo dan je na ulici. Ljudima je interesantan i iz tog ugla, ko je on zapravo, jer je njima enigma. I zato je interesantan, to jest zato je pobudio toliko interesovanje.

Boom 93: Gde i kad je bila premijera i da li je zaintrigirala javnost?

Jugoslav Nikolić: Premijera je bila u bioskopu ‘’Balkan’’ u maju, kada su bile malo strožije mere oko Kovida-19. Ne znam koliko je tada moglo da bude ljudi u odnosu na prostor, ali bila su dva prikazivanja po nekih pedesetak ljudi. Znači tada je film pogledalo oko sto ljudi, s tim što je napolju ostalo još dosta ljudi. Morali smo, nažalost, da vratimo neke ljude. To interesovanje me je prijatno iznenadilo, a drugo, trejler za film, koji je namenski napravljen za bioskop ‘’Balkan’’, onako prijateljski i iz zezanja, pogledalo je oko 20 hiljada ljudi. To je stvarno fantastično.