U stvaralačkoj misiji – intervju sa Biljanom Milovanović Živak

Boom 93: Vaša zbirka pesama ‘’Grmljavina je dugo trajala’’ je trebalo da bude odavno promovisana. Međutim, uzimajući u obzir celu ovu situaciju oko Kovida-19, dosta toga je bilo odloženo, ali prva promocija je ipak održana nedavno u Smederevu. Kako je bilo na toj promociji, kakva je bila atmosfera i odziv onih koji Vas prate i Vaših potencijalnih čitatelja?

Biljana Milovanović Živak: U pravu ste. Promocija je trebalo da bude održana ranije, ali zbog ovih okolnosti, koje su takve kakve jesu, ipak nije. Ali, biće… U pregovorima smo sa Bibliotekom grada Beogada. Zapravo, to smo bili zakazali za sredinu oktobra, ali nekoliko nas je bilo bolesno. Tako da ćemo to ostaviti za novembar. U Požarevcu ćemo takođe praviti, Kostolcu, zapravo gde god me pozovu. Što se Smedereva tiče, tamo je prošlo izuzetno. To je bio jedan od poslednjih dana zaista lepog vremena. Promocija je pravljena u dvorištu Centra za kulturu, to je Etno klub. Bilo je predivno: atmosfera, gosti, sve…

Boom 93: Možemo li malo da kažemo o čemu je reč u novoj zbirci, koje su tematske preokupacije u ovoj Vašoj knjizi?

Biljana Milovanović Živak: Ja bih to ipak prepustila kritičarima. Oni su se već oglasili i još se oglašavaju povodom ove Zbirke. Verovatno zahvaljujući i tome što su se i kritičari oglašavali, što se čitalačka publika oglašavala i davala podršku, knjiga je ušla u najuži izbor za veliku nagradu ‘’Milica Stojadinović Srpkinja’’ .

Boom 93: Dugo ste u svetu književnosti. Da se vratimo malo onome što je deo Vaše ličnosti ali i Vašeg zanimanja, a to je rad sa potencijalnim, budućim piscima kroz Vašu ‘’Školu kreativnog pisanja’’. Možda ima i deceniju i po kako ste Vi startovali sa tim projektom.

Biljana Milovanović Živak: Ja mislim da je to jako važno. Razmišljala sam, dok sam dolazila na ovaj razgovor, koliko pisci nekada ne podržavaju jedni druge. Po meni je to stravično. Svi mi koji stvaramo, ne samo ovde u našem gradu, nego i šire, znamo kakva je situacija na književnoj sceni. Nije mi jasno kako neko ne želi da podrži nekog drugog koji to radi, bez obzira da li su razlozi ovakvi ili onakvi. Moja je misija da ja sve što umem i sve što znam prenesem na mlade. Stalno imam ponude i pitanja mladih ljudi da li će toga biti ove godine, kako oni mogu da prisustvuju.  Bila sam ove godine na Smederevskoj pesničkoj jeseni, gde sam bila u žiriju jedne važne nagrade, ‘’Zlatna struna’’, i mladić koji je ušao u najuži izbor upravo me je pitao: Da li bih mogao da pohađam ‘’Kreativno pisanje’’? Ja sam ‘’Kreativno pisanje’’ dugo držala za učenike Požarevačke gimnazije, besplatno, naravno, pošto su bili u pitanju đaci naše škole, ali sam primala i sve druge. Dolazili su iz Kostolca, Velikog Gradišta, Petrovca… Ko god se pojavio, vrata su mu bila širom otvorena. Ja sam i dan-danas sa tim ljudima u kontaktu, mnogi od njih su se afirmisali. Uvek od mene mogu da dobiju podršku, ohrabrenje, savet. Čak i ako to sad ne ide regularno zbog ove korone, kao što ništa ne ide kako treba, ne ide tako redovno, uvek mogu da mi se obrate. Dakle, trenutno nemam nikakvu ponudu. Prošle godine je završen projekat u Biblioteci u Velikom Gradištu. Imala sam grupu zaista divnih mladih polaznika. Objavili smo i Zbornik. Međutim, radiću ponovo kad se budu ukazali uslovi i svima stojim na raspolaganju.

Boom 93: Izuzetan trag ste ostavili, čak u dva mandata, na mestu urednika časopisa ‘’Braničevo’’. Izašao je čitav niz kvalitetnih brojeva, gde su i Vaši kontakti omogućili da izdanja budu kvalitetna što se tiče prisustva pesnika, proznih pisaca… Da li Vi sarađujete  intenzivno sa drugim časopisima?

Biljana Milovanović Živak: Da. Književna periodika je moja velika ljubav, velika strast. Bez obzira što ja već dve godine nisam urednik časopisa ‘’Braničevo’’, sarađujem sa svim drugim časopisima. Ko god me pozove, dobiće ono što traži. Pomažem ljudima da se umreže međusobno, preporučujem neafirmisane mlade ljude časopisima. Mislim da periodika nema ono mesto koje zaslužuje na našoj književnoj sceni i smatram da više mora da se u to ulaže.

Boom 93: Pominjali smo već nagrade. U međuvremenu stigle su vesti o nekim novim i to internacionalnim priznanjima. Možemo li da čujemo o čemu je reč, kakve su nagrade u pitanju?

Biljana Milovanović Živak: Poslednja je bila ova iz Ukrajine. To je bila nagrada za ciklus pesama koje sam objavljivala u ukrajinskim časopisima. Dakle, opet u periodici. Oni to vrednuju tako kako vrednuju. Očekujem da mi medalja i ta nagrada stignu – poštom. Ja se nadam da će stići.

Boom 93: U dobra, stara vremena pretpostavljamo da bi to bilo uručeno onako kako i treba, na licu mesta?

Biljana Milovanović Živak: U dobra, stara vremena od pre godinu i po dana podrazumevalo se da ja odem tamo kao gost festivala. Bila sam pozvana, kupila avionsku kartu, dogovoreno je bilo i na kom aerodromu će me sačekati. Dakle jedan jako visok, profesionalni nivo.  Vidi se da imaju puno para za taj festival, što smatram da je jako važno, jer bez takve podrške ne može biti takvog nivoa. Konkretno, grad Kijev odnosno njihovo Udruženje, a oni imaju samo jedno udruženje i nemaju kao mi te jako ružne podele, broji oko 2000 članova i svi su tu, na istom mestu. Ina Kovaljčuk je prevodila moje pesme na ukrajinski jezik i Ana Bagrjana. Javno se zahvaljujem njima dvema i zaista mi je velika čast.

Boom 93: Šta se sada priprema u književnoj radionici Biljane Milovanović Živak?

Biljana Milovanović Živak: Nešto je već spremno. Spremna je nova zbirka pesama. Naslov je ‘’Ti, međutim’’. Posvećena je Milošu Crnjanskom i saputnicima. Rešila sam da obeležim stogodišnjicu objavljivanja ‘’Stražilova’’. To se, eto, niko nije setio. Cela zbirka je posvećena, ne samo Crnjanskom, već mnogim mojim uzorima i književnicima na kojima sam stasavala. Ona takođe pokazuje jednu moju ličnu, intimnu dramu. Ali ne bih sada suviše da kažem, već želim da čitaoci, kada je budu čitali, dožive to kao jedno iznenađenje, kao novost.