Politika

Albanski list: Novi sporazum Beograda i Prištine 2023, priznanje za 10 godina

FOTO: Ilustracija/Pixabay
U 2023. godini mora biti potpisan drugi sporazum o normalizaciji odnosa, kojim Srbija faktički prihvata realnost Kosova kao nezavisne države, ali je formalno ne priznaje, navodi se u planu za novi okvir dijaloga Srbije i Kosova, koji je sačinjen posle angažovanja izaslanika Nemačke i Francuske, prenosi list Albenijan post.

Albanski list piše da se u dokumentu navodi da se u kasnijoj fazi, hipotetički posle 10 godina, kada je EU spremna da se širi i uključi Zapadni Balkan, dolazi do sporazuma o međusobnom priznavanju, kao preduslovu za članstvo obe zemlje u EU.

Sporazumom, ako predlog bude privaćen, nezavisnost Kosova će priznati i pet država članica EU koje to do sada nisu učinile, a Srbija će imati koristi od ogromne finansijske pomoći, ekonomske pomoći i biće priznata kao sila regiona.

„Novi okvir“ je predlog koji je proizašao direktno iz uključivanja francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca u proces dijaloga, jer se u dokumentu navodi da „Kosovo i Srbija sami nikada neće moći da reše problem“, prenosi Albanijan post.

Dokument na četiri strane sadrži desetogodišnju viziju rešavanja problema i pruža „makroperspektivu“.

On se sastoji od uvoda, tri segmenta, sa tri podnaslova koji sadrže 13 tačaka, a Albenijan post navodi da je dokument predstavljen premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću posle posete izaslanika Francuske i Nemačke, Emenuela Bonea i Jensa Pletnera regionu.

Predlog predviđa i šta dalje ako Kosovo i Srbija ne prihvate taj dokument.

Deo o viziji dijaloga, „makroperspektiva“, pokazuje u tri tačke šta se očekuje u narednih 10 godina ako se sporazum prihvati.

U dokumentu se navodi da je 2013. godine dogovoren prvi sporazum za normalizaciju odnosa, 2023. godine se očekuje drugi sporazum za normalizaciju odnosa – stvarno prihvatanje nezavisnosti Kosova naspram formalnog akta priznanja, a treći sporazum za normalizaciju odnosa – formalno uzajamno priznanje, neposredno pre nego što šest država Zapadnog Balkana pristupi EU, piše u tekstu koje prenosi list.

U prvoj tački se ističe da „do sredine 2023. godine mora biti postignuta suštinska normalizacija odnosa“.

„Kosovo i Srbija su dve odvojene pravne i političke realnosti koje kao takve moraju prepoznati sve strane u procesu dijaloga. Sve strane su Priština (Kosovo), Beograd (Srbija) i Brisel (EU, što znači sve države EU, uključujući one koje nisu priznale)“, dok se u narednoj tački pojašnjava pozicija Srbije.

„Srbija neće biti spremna za ulazak u EU bez potpune normalizacije političkih, pravnih i diplomatskih odnosa sa Kosovom. Međutim, s obzirom na to da je pristupanje Srbije EU još daleko, u ovoj fazi od Srbije se neće tražiti da pravno prizna Kosovo“.

Stoga se u četvrtoj tački precizira da „Srbija za sada, umesto priznanja, mora da prihvati realnost Kosova kao posebnu političku i pravnu realnost“, a list ukazuje da je tu tačku, na konferenciji u Beogradu, javno prihvatio i predsednik Vučić kada je izjavio: „Oni insistiraju da tamo (na Kosovu) postoji realnost koju kao takvu moramo da prihvatimo“.

U dokumentu se pojašnjava da je „suština ispravna upotreba semantike: prihvatanje nezavisnosti Kosova nasuprot priznavanju nezavisnosti Kosova“.

„Faktički gledano, Kosovo i Srbija treba da u potpunosti normalizuju odnose, omogućavajući bilateralno kretanje ljudi i robe. Ta normalizacija treba da se odrazi i na regionalne izveštaje. Drugim rečima, povezanost, socio-ekonomski razvoj, dobrosusedstvo i digitalni podaci. Zajedničko regionalno tržište koje promoviše Savet za regionalnu saradnju, zasnovano na četiri slobode EU i koje vodi region ka Jedinstvenom zajedničkom tržištu EU“, navodi se u tekstu.

U narednoj tački se navodi da će, „prihvatajući Kosovo kao posebnu političko-pravnu realnost, Srbija zauzeti pasivan stav i više se neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama“.

Posle drugog sporazuma o normalizaciji odnosa, pet zemalja u EU pridružiće se ostalim članicama EU koje priznaju Kosovo. Ta unija omogućava Briselu da tretira članstvo šest država Zapadnog Balkana kao jedan blok, navodi se u dokumentu.

Članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama zavisi od veta Rusije u Savetu bezbednosti. Međutim, sve dok EU i SAD ne reše svoja pitanja sa Rusijom, posle drugog sporazuma o normalizaciji odnosa, članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama prolaziće kroz faze – članstvo u Savetu Evrope, Interpolu i UNESKO, početak pregovora o NATO i EU, a poslednja faza bi bila članstvo u UN.

Na samom kraju je objašnjeno šta obe strane dobijaju ako potpišu sporazum i kakve bi bile posledice ako se dogovor ne postigne.

Dokument je, kako je objašnjeno na početku, makro perspektiva, sačinjena kao nacrt objašnjenja ključne dinamike i ne bavi se konkretnim elementima, niti dogovorima jedan po jedan koji su do sada postignuti u Briselu, među kojima je i Zajednica opština sa srpskom većinom, navodi Albanijan post.

Ono što je do sada viđeno, EU i druge zapadne diplomate žele da se sprovedu svi potpisani sporazumi, uključujući i Asocijaciju, čemu se kosovska vlada protivi.

Izvori lista, koji imaju direktna saznanja o aktuelnom procesu, potvrđuju da je bez spremnosti Srbije da formalno prizna nezavisnost Kosova, veoma teško postići dogovor o ZSO koja bi obezbedila veći stepen autonomije za kosovske Srbe.

Drugim rečima, dodaje se, prilično lako se razgovori o Asocijaciji mogu premestiti u treću fazu dijaloga, kada evropska perspektiva Srbije i Kosova postane opipljiva.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend