Kako političke stranke prikupljaju podršku: Zakonito ili ne?

„Svaka registrovana politička stranka ima pravo da sakuplja informacije, odnosno podršku svojih članova ili simpatizera, ali isključivo ukoliko to radi na zakonit način. Šta znači na zakonit način? Dakle, uz saglasnost samih građana koji žele da ostave svoje lične podatke i žele da podrže samu političku stranku”, kaže Dimitrijević za Boom 93.

Drugi preduslov je, kako navodi, da se takve aktivnosti prikupljanja sigurnih glasova ili podrške prikupljaju na mestima na kojima je to dozvoljeno, a to su različite javne akcije, javne površine, promotivne aktivnosti stranaka. Prikupljanje sigurnih glasova na radnim mestima nije dozvoljeno bilo da su u pitanju javna ili privatna preduzeća.

„Nije sporno to da stranke jačaju svoje liste simpatizera ili sigurnih glasova, ali je problem ukoliko to rade na nezakonit način, odnosno uz pritiske, uz silu ili na nedozvoljenim mestima”, kaže Dimitrijević za Boom 93.

Obilazak građana sa pitanjem da li žele da podrže stranku i postanu sigurni glasač ili simpatizer, prema Dimitrijevićevim rečima, jeste akcija koju političke stranke rade već decenijama i predstavlja jedan uobičajeni vid političkog delovanja. Ono što nije dozvoljeno jeste da stranački aktivisti prilikom obilaska građana na njih vrši pritisak.

Kako objašnjava, razgovor treba da se svodi na pitanje da li osoba želi da podrži stranku i da siguran glas i na odgovor te osobe.

„Ukoliko neko dolazi svakog drugog dana na vrata građana i nudi mu ili insistira da da podršku stranci, to je nešto što je politički pritisak, i to je nedozvoljeno”, kaže Dimitrijević za Boom 93.

Na pitanje da li se prikupljanje sigurnih glasova na bilo koji način suprotstavlja demokratskom pravu na tajnost glasanja, Dimitrijević odgovara da ih ne bi dovodio u direktnu vezu.

„Svaka stranka ima pravo da promoviše svoj rad i da prikuplja svoje simpatizere, pre izbora, posle izbora – u bilo koje vreme. Ono gde se prelazi ta granica to je zapravo pritisak. Ukoliko to neko radi dobrovoljno i dobrovoljno želi da podrži stranku, a stranka samo informiše i nudi mogućnost podrške, to je sve u redu. Ali onda kada se ta granica pređe, gde stranka počne da pritiska i da kaže da neko mora da podršku zbog toga, toga i toga, to je zapravo vid političkog pritiska i možemo da govorimo o nelegalnoj sferi. Zbog toga što se to najčešće dešava kod nas, mi zapravimo govorimo da je prikupljanje sigurnih glasova uvod u potencijalnu kupovinu glasova”, objašnjava Dimitrijević.

Prikupljanje ličnih podataka: Šta građani mogu da urade ako stranka koristi lične podatke bez njihove saglasnosti?

Prilikom obilaska građana, aktivisti sa sobom nose formular, u koji upisuju ime i prezime građana koji pristanu da daju podršku ili sigurni glas, njihov broj telefona i adresu. Prema navodima pojedinih sugrađana, traži se i jedinstveni matični broj građana. Pavla Dimitrijevića pitali smo da li stranka ima pravo da traži podatke poput JMBG-a ili broja lične karte.

„Svi lični podaci mogu da se daju ukoliko sam građanin odluči da da taj podatak. Stranka mora da ponudi građaninu izjavu koju on potpisuje i kojom on daje svoju saglasnost za prikupljanje i obradu ličnih podataka. Ako građanin to potpiše, onda je on saglasan da da svoje podatke koje stranka prikuplja, uključujući i broj lične karte i jedinstveni  matični broj građana, objašnjava Dimitrijević.

Ukoliko stranka koristi podatke građana bez njihove prethodne saglasnosti, dva su načina na koji građani mogu da odreaguju.

Dimitrijević navodi da u situaciji kada građani primaju pozive sa različitih brojeva telefona mogu da traže od svog provajdera da se ti brojevi blokiraju i da se onemogući pozivanje građana sa tih konkretnih brojeva.

„Druga mogućnost je da se, ako se stalno pojavljuju aktivisti iste stranke, stranci uputi dopis u kojem se izričito traži brisanje ličnih podataka građanina iz baze stranke. Ukoliko se u narednih mesec dana stranka ogluši o sve to, ako se nastavi sa istom praksom, posle toga se može uložiti žalba povereniku za informacije od javnog značaja, koji će naložiti stranci da to uradi. Ovaj proces je malo duži i traje, ali je takođe legalni način da građani izbrišu svoje podatke iz stranačkih baza”, rekao je Dimitrijević.

Politički pritisci na građane

Nedavno je Boom 93 sproveo anketu te „Da li je za zaposlenje neophodno članstvo u stranci?”, čiji rezultati su pokazali da je od 61 anketiranog njih 28 bilo uslovljeno članstvom u stranci kako bi dobilo posao, a čak 46 navelo je da su članstvom u stranci za posao bili uslovljeni ljudi iz njihove najbliže okoline. Politički pritisci ne zaobilaze ni one koji su već zaposleni. Direktora pravnih poslova Crte pitali smo koliko je čest slučaj da su ljudi primorani da pruže podršku stranci ne bi li sačuvali svoje radno mesto.

„To je veoma česta pojava i u porastu je. Javlja nam se sve veći i veći broj ljudi koji govori da se na njihovim radnim mestima sprovode nedozvoljene stranačke aktivnosti, da se prikupljaju sigurni glasovi, da se vodi neka vrsta kampanje tokom radnog vremena, na radnim mestima i da osećaju pritisak da su u obavezi da učestvuju u kampanji i daju podršku vladajućim strankama na svom radnom mestu. To su sve nezakonite aktivnosti političkih stranaka. Zakon u tim slučajevima predviđa i odgovornost rukovodilaca, ali, nažalost, vrlo mali broj takvih slučajeva se zakonski procesuira iz razloga što ljudi i građani ne veruju da ih sistem može zaštititi”, navodi Dimitrijević.

Političkim pritiscima izloženi su i socijalno najugroženiji građani. Crtino istraživanje „Mreža političkih pritisaka u centrima za socijalni rad” pokazalo je da su centri za socijalni rad za stranke važni pre svega kao spona s glasačima koje je relativno lako potkupiti i uceniti.

„Mogu da govorim o fenomenima i svedočanstvima do kojih smo došli, a to je da se zaista manipuliše pravom na socijalnu pomoć – da se neko ko ne zaslužuje nađe na toj listi i dobije socijalnu pomoć, a da se neko ko ispunjava sve kriterijume ucenjuje time da li će biti na listi za socijalnu pomoć ili ne. To diskreciono ovlašćenje rukovodilaca se zloupotrebljava i tako dolazi do ucena”, zaključio je Dimitrijević.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je najavio da će izbori biti 17. decembra i dodao da će ih on raspisati sledeće nedelje.