Politika

Kosovo i Savet Evrope: Zašto se Srbija poziva na moratorijum koji je istekao prošle godine?

N1 screenshot
Povodom zahteva Prištine za prijem Kosova u Savet Evrope, predsednik Aleksandar Vučić je više puta rekao da kosovska vlada time krši Vašingtonski sporazum.

Vašingtonski sporazum, potpisan 2020. godine, podrazumeva jednogodišnji moratorijum na podnošenje zahteva Prištine za članstvo u međunarodnim organizacijama, piše N1.

„Gervala je predala zvaničan zahtev za ulazak takozvanog Kosova u Savet Evrope. Time su pokazali da su srušili, brutalno pogazili Vašingtonski sporazum. Posle desetogodišnjeg kršenja Briselskog sporazuma, sada krše i Vašingtonski“, rekao je Vučić.

Baner Boom93 Android aplikacija

Sporazumi Srbije i Kosova sa SAD imaju po 16 tačaka, prvih 15 je isto u oba dokumenta, dok se tačka 16 razlikuje.

Za ovo pitanje ključna je tačka 15, u kojoj piše sledeće:

„Kosovo (Priština) će pristati da primeni jednogodišnji moratorijum na podnošenje zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) će pristati na jednogodišnji moratorijum na svoju kampanju za povlačenje priznanja (nezavisnosti Kosova) i uzdržaće se od formalnog ili neformalnog zahteva bilo kojoj naciji ili međunarodnoj organizaciji da ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisnu državu“.

Dakle, jednogodišnji moratorijum iz ovog sporazuma je istekao prošle godine u septembru, imajući u vidu da je potpisan istog meseca 2020. godine.

Politikolog Ognjen Gogić za European Western Balkans (EWB), međutim, kaže da postoje dva razloga zašto se Srbija sada poziva na Vašingtonski sporazum.

„Prvo, to je verovatno jedini dokument koji su dogovorili Beograd i Priština, a koji predviđa da će se Kosovo odreći težnje da se pridruži međunarodnim organizacijama. Osim toga, predsednik Vučić ne može na mnogo toga da se pozove s obzirom na to da dokumenti proistekli iz briselskog dijaloga predviđaju sasvim suprotno: da se Srbija i Kosovo uzdrže od pokušaja da jedni druge blokiraju na putu ka EU“, objašnjava Gogić.

Iako je formulacijom bilo predviđeno da se Kosovo obaveže na samo jednogodišnji moratorijum, Gogić ističe da su odredbe ipak relevantne s obzirom na to da Vašingtonski sporazum još uvek nije u potpunosti primenjen.

„Moglo bi se reći da će Kosovo ojačati svoju posvećenost primeni Vašingtonskog sporazuma dobrovoljnim produženjem moratorijuma. To bi se smatralo signalom dobre volje kosovske strane da se proces nastavi“, kaže Gogić.

Međutim, već dolaskom Aljbina Kurtija na mesto premijera bilo je jasno da za nove vlasti u Prištini sporazum iz Vašingtona nema veliki značaj, podseća EWB. Još letos je premijer Kosova izjavio da je Vašingtonski sporazum nevažeći, a kosovski parlament nije usvojio rezoluciju o primeni sporazuma.

Gogić navodi da drugi razlog zbog kojeg predsednik Srbije ponovo pribegava Vašingtonskom sporazumu je povezan sa odnosima Srbije i SAD koji su u kontekstu krize u u Ukrajini „dovedeni u pitanje“.

„Sporazum iz Vašingtona je rezultat američke diplomatije. Dajući značaj dokumentu, Srbija izražava priznanje uloge SAD u dijalogu sa Kosovom. To dolazi u trenutku kada su odnosi Srbije i SAD dovedeni u pitanje sitaucijom u Ukrajini. Okretanjem Vašingtonskom sporazumu, Srbija želi da pokaže da u tom procesu ceni američko nasleđe. To bi mogao biti način da se ublaži pritisak koji je rat u Ukrajini ostavio na američko-srpske odnose“, zaključuje Gogić.

Za članstvo Kosova u Savetu Evrope neophodna je podrška dve trećine članica organizacije: 31 od sadašnjih 46. Ako se uzme u obzir da su Kosovo do sada priznale 34 države članice Saveta Evrope, Priština ima razloga za optimizam.

Od proglašenja nezavisnosti 2008. godine, Kosovo je postalo članica nekoliko međunarodnih organizacija kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka i Međunarodni olimpijski komitet. Bez uspeha završile su kosovske težnje za članstvom u Ujedinjenim nacijama (UN), zbog protivljenja Kine i Rusije u Savetu bezbednosti UN.

Tokom 2015. i 2018. godine Kosovo nije uspelo da dobije neophodnu dvotrećinsku većinu da postane članica Uneska, kao ni Interpola. U oba navrata protiv članstva u ovim organizacijama lobirale su Rusija i Srbija.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi. Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend