Na današnji dan građani Srbije pobedili režim Slobodana Miloševića

Uz predsedničke izbore održani su i redovni izbori za Skupštinu SRJ i lokalnu samoupravu Srbije.

Par sati po zatvaranju biračkih mesta, Centar za slobodne izbore i demokratiju je saopštio da Koštunica ubedljivo vodi ispred Miloševića. Taj rezultat potvrdio je DOS, kao i izborni štabovi SRS-a i SPO-a.

Prema njima, Koštunica je imao najviše glasova, ali nije dobio i 50 odsto potrebnih glasova za pobedu u prvom krugu, pa je SIK zaključila da će se održati drugi krug predsedničkih izbora.

Opozicija nije prihvatila ove rezultate i optužila je vlast za izbornu krađu.

Istovremeno, počeli su protesti po celoj Srbiji, a dva dana kasnije, 28. septembra, SIK objavljuje konačne rezultate izbora.

Odbijanje SPS da prihvati poraz izazvalo je postizbornu krizu koja je okončana 5. oktobra posle masovnih protesta širom Srbije, a dužnost predsednika preuzeo je Vojislav Koštunica, lider DSS.

Uz predsedničke izbore održani su i redovni izbori za Skupštinu SRJ i lokalnu samoupravu Srbije.

Par sati po zatvaranju biračkih mesta, Centar za slobodne izbore i demokratiju je saopštio da Koštunica ubedljivo vodi ispred Miloševića. Taj rezultat potvrdio je DOS, kao i izborni štabovi SRS-a i SPO-a.

Zvanično državno telo zaduženo za izbore, Savezna izborna komisija, objavila je tek 26. septembra privremene, preliminarne, rezultate.

Prema njima, Koštunica je imao najviše glasova, ali nije dobio i 50 odsto potrebnih glasova za pobedu u prvom krugu, pa je SIK zaključila da će se održati drugi krug predsedničkih izbora.

Opozicija nije prihvatila ove rezultate i optužila je vlast za izbornu krađu.

Istovremeno, počeli su protesti po celoj Srbiji, a dva dana kasnije, 28. septembra, SIK objavljuje konačne rezultate izbora.

Odbijanje SPS da prihvati poraz izazvalo je postizbornu krizu koja je okončana 5. oktobra posle masovnih protesta širom Srbije, a dužnost predsednika preuzeo je Vojislav Koštunica, lider DSS.

Više na LINKU.