O čemu se govorilo na tribini opozicionih stranaka u Požarevcu?

Na tribini su učestvovali  narodni poslanik i predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, Zdravko Ponoš predsednik stranke Srbija Centar SRCE, narodni poslanik i kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović i predstavnik Rumunske partije, Živoslav Lazić.

Teme tribine bile su institucionalno nasilje, aktuelni protesti, ekonomska kriza, zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora, kao i dalji planovi opozicije.

Ukrupnjavanje opozicije

Zoran Lutovac u izjavi za medije rekao je kako su već počeli sa pripremama za izbore.

„Demokratska stranka, Srce, Zajedno i Rumunska partija već su se ukrupnile. Potpisali smo deklaraciju o zajedničkom delovanju i dali primer drugima. Svi pričaju o ukrupnjavanju, a mi smo pokazali na delu kako to izgleda. Krenuli smo i ostavili vrata otvorena i za druge”, navodi Lutovac.

Iako su različitih ideologija i programa, imaju nešto što je zajedničko i što je iznad svih tih ideologija, a to je, kako kaže, javni interes.

„Interes građana u ovom trenutku jeste da smenimo vlast koja ne želi da ispuni zahteve građana koji protestuju”, kaže Lutovac.

On je podsetio koji su to zahtevi građana, koji se ponavljaju iz protesta u protest i istakao važnost objektivnog informisanja građana.

„Ono što RTS mora da radi je da bude servis građana, da prikaže svu različitost unutar Srbije, da prikaže različite opcije i da prikaže kritičku misao. Vi to ne možete da čujete. RTS mora da potpuno, istinito i blagovremeno izveštava  o svemu što je važno za građane. Ovde se ne radi o opoziciji, ovde se radi o građanima. Građani moraju da budu informisani, jer neinformisani građanin ne može da zna šta se dešava u zemlji i svetu oko njega. On čuje samo jednu stranu”, ističe Lutovac.

Kao najveći problem Srbije u ovom trenutku Zdravko Ponoš vidi „odnarođenu, samoživu, vlast koja brine o ostanku na vlasti, a ne o preživljavanju Srbije”. S obzirom na to da, kako kaže, u Srbiji poslednjih deset godina nema normalnih izbora na kojima bi se nešto pouzdano moglo promeniti, opozicija mora ojačati demokratski front kako bi i u neregularnim uslovima mogla napraviti dobar rezultat.

Govoreći o izborima koje je opozicija tražila, Nebojša Zelenović kaže da je ono po čemu se razlikuju u odnosu na druge izbore jeste to što su posle dugo vremena na ulici građani koji očekuju isto.

„Očekuju jednu borbu za civilizovan život. Postoje tragedije koje su se desile u maju i svima je jasno da vlast taj civilizovan život neće dozvoliti. To pokazuju svaki dan time kako izgledaju mediji, kako izgledaju pritisci, kako generalno izgleda stvarnost. To nas neće obeshrabriti da se zajedno sa građanima izborimo za to da taj život imamo”, navodi Zelenović.

Govorio je i o zahtevima koje je opozicija juče predala RTS-u.

„Mi smo bili ispred RTS-a i predali smo zahteve. Verujem da to što smo mi tražili bi u svakoj drugoj uređenoj državi u Evropi bilo smatrano za potpuno bespotreban zahtev, ali to nije slučaj sa nama. Tražili smo ono što nam pripada po zakonu: 20% vremena, koje inače imamo kao 20% predstavnika u parlamentu, za prostor u informativnim emisijama. Mi to nemamo. Jedan jedini put smo gostovali na RTS-u Marinika Tepić i ja, i to je bilo onda kad je bilo na ulici 100 000 ljudi – jedan jedini put za 4 i po meseca protesta koji se odvijaju. To znači da i javni servis, baš kao i vlast, popušta samo onda kad je pritisak sa ulice građana jako veliki”, rekao je Zelenović.

Efekti protesta i dalji planovi opozicije

Zahtevi protesta „Srbija protiv nasilja”, koji se održava već četiri meseca, i dalje nisu ispunjeni.

„Ljudi su na protestima već četiri meseca. Mi smo u parlamentu, a građani ispred parlamenta. Mi u parlamentu pokušavamo da kažemo ljudima da prekinu sa ovim i ispune zahteve protesta. To su normalne stvari. To je odgovornost. To je normalizacija medija. To je nešto što pripada građanima. Ne tražimo ništa što nije uobičajeno u demokratskom svetu. Umesto toga imali smo izgovore”, rekao je Lutovac na tribini, govoreći o institucionalnom nasilju.

Zbog toga što vlast ignoriše zahteve protesta, opozicija se odlučila na blokadu parlamenta, o čemu je govorio Zelenović.

„Niko nije srećan kada treba da se odluči na to da blokadom parlamenta skrene pažnju na to kako stvari izgledaju, ali se opozicija odlučila na tu meru baš iz razloga što to što se dešava u parlamentu stvarno više nema nikakvu svrhu i nikakvog smisla. A opet ne možete da se sklonite i pustite da stvari prolaze tako kako prolaze”, naveo je on.

Kako kaže, svaki put kada je na ulicama bilo puno ljudi, tog trenutka su se desile i dobre skupštinske rasprave i kvalitetno izveštavanje RTS-a, i dobro informisanje građana.

„To samo pokazuje da se ova vlast jako plaši građana. Najviše ih se plaši onda kada su na ulici. To je jedan od ključnih razloga zašto su se naše četiri stranke dogovorile da proširimo svoje kapacitete i organizaciono pokušamo da dođemo do što je moguće većeg broja ljudi da bi ta borba svih građana bila još uspešnija nego što je sada. Ovo što smo pokušali da uradimo u parlamentu trebalo je samo da skrene pažnju”, kaže Zelenović.

O institucionalnom nasilju govorio je i Živoslav Lazić, predstavnik Rumunske partije.

„Verovatno je pitanje koje postavljate otkud manjinska partija u opoziciji. Uobičajeno je da partije manjinskih zajednica budu deo vlasti. Mi ovde nemamo slobodu. Sloboda je bitan elemenat za normalno življenje. Sloboda izbora mora da postoji. Kada govorimo o institucionalnom nasilju, mogu da govorim o nasilju i nelegitimitetu izbora za nacionalne savete. Svi nacionalni saveti su pod kontrolom SNS-a, kao što je manje-više sve u ovoj državi, naveo je Lazić.

Objasnio je kako to izgleda na primeru Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine, čiji je član

„Mi dobijamo poziv za sednicu Nacionalnog saveta danas i nemate mogućnost da u elektronskoj formi učestvujete u diskusiji, nego imate mogućnost od danas do sutra, 24h ili 48h, da glasate za ili protiv”, kaže Lazić.

Kako pritisak u parlamentu i izvan njega nije uspeo, dalji planovi opozicije, prema rečima Zorana Lutovca, jesu da zahtevi ostanu isti, ali da se promeni adresat.

„Građani koji su to tražili od vlasti, sada će smeniti ovu vlast, a mi ćemo kao opozicija da ispunimo te zahteve posle pobede na parlamentarnim izborima. Na parlamentarnim izborima možemo da pobedimo samo ako su postoje uslovi za slobodne i poštene izbore. Mi nećemo verovatno dobiti takve uslove, osim ako opšti politički pritisak ne bude bio praćen i pritiskom građana”, smatra Lutovac.

Još na početku tribine Nebojša Zelenović rekao je, kada su u pitanju izbori, da je Požarevac jedan od gradova u kome može doći do promene vlasti.

„Požarevac je veliki grad koji ima snažan potencijal. Po nekim istraživanjima koji se rade oko toga koji su gradovi izvesni i u kojima može najpre da se desi promena, Požarevac je iskočio”, istakao je Zelenović.

Iako zahtevi nisu ispunjeni, efekat ovih protesta je, kako kaže Zoran Lutovac, ogroman.

„Mnogi ljudi su prestali da se plaše i izašli su na proteste. CRTA je radila istraživanje. Jedna trećina građana prvi put je izašla na bilo kakve proteste ikada. Pedeset posto onih koji su izašli nisu članovi nijedne stranke, ali žele promenu, a svaki pet član SNS-a podržava zahteve”, rekao je Lutovac.

Govoreći o ekonomskoj krizi, Nebojša Zelenović naveo je nekoliko mogućih rešenja za poboljšanje stanja u ekonomiji. Posebno se osvrnuo na Zakon o planiranju i izgradnji i njegov deo o konverziji zemljišta. Njegovo usvajanje nazvao je najvećom sramotom koja se desila u jednom danu.

„U jednom danu vlast je odlučila da nekim ljudima pokloni ono što su oni znali da nisu platili onda kada su ušli u proces privatizacije. Svako ko je ušao u proces privatizacije znao je da kupuje firmu, ali je takođe znao da ne kupuje zemljište, jer je zemljište državno. I pošto je znao nije platio tad, ni sve do tog dana kada je usvojen zakon”, kaže Zelenović.

Ta zemlja, prema njegovim rečima, predstavlja poklon u vrednosti od 70 miliona evra, a u nekim slučajevima čak i nešto blizu milijarde. On je naveo kako se tačno zna koje su to kompanije i privrednici kojima je zemlja poklonjena.

Na kraju tribine građani su učesnicima postavljali pitanja. Neka od pitanja građana bila su zašto beže od populizma, kada bi trebalo da narodu obećaju „nešto bolje od Vučićevog parizera” i kako misle da pobede, ako ne obećaju ništa. Zatim, pitanje koje je bilo upućeno Zoranu Lutovcu bilo je da li sa ove vremenske distance smatra da je bila greška opozicije pre četiri ili pet godina bio izostanak podrške Zelenoviću u Šapcu. Jedno od pitanje bilo je i da li su umesto izbora razmišljali o tome da zahtev opozicije bude referendum o izglasavanju poverenja, odnosno nepoverenja Aleksandru Vučiću.