Vučić pred Ujedinjenim nacijama: U čemu je razlika između suvereniteta Ukrajine i Srbije

„Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija“, naveo je Vučić.

Obraćajući se na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Vučić je rekao da će govoriti o pet principa, a to su povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti, očuvanje teritorijalnog integriteta i suverniteta međunarodno priznatih država članica UN, energetskoj i finansijskoj bezbednosti i snabdevenost hranom.
„Nepravda učinjena bilo gde, pretnja je pravdi svuda i te reči su podsećanje i opomena za sve“, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i naglasio da, bez obzira što i dalje odeća posledice grubog kršenja osnovih odrebi međunarodnog javnog prava, Beograd ne odustaje od temeljnog prinicipa nepovredivosti granica. „Dosledno se zalažemo za poštovanje načela teritorijalnog integriteta i suvereniteta“, rekao je Vučić i istakao da Srbija poštuje integritet Ukrajine.

Predsednik Srbije poručio je da ni od jednog sagovornika nije čuo racionalan odgovor na pitanje u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen.

„Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od Drugog svetskog rata. Ali istinu da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi i to, Srbije koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od Vas daju međunarodno priznanje i legitmitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje“, istakao je Vučić obraćajući se u Ujedinjenim nacijama.
Podsetio je da Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine.

„To ipak nije sprečilo 19 NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti „Кosova“ iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje i povelju UN“, naveo je Vučić.

Napomenuo je da upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren je da ima puno pravo da na ovom mestu citira reči velikog Martina Lutera Кinga – „Nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda“ (Injustice anywhere is threat to justice everywhere). „Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama“, istakao je Vučić.

„Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta i svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu“, rekao je Vučić.

To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO, čije odredbe su predviđale usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Кosova iznova pogaze teritorijalni integritet Srbije, ukazao je Vučić.

Vučić je naglasio da će Beograd nastaviti razgovore sa Prištinom pod okriljem Evropske unije, „jer je bolje 100 godina pregovarati, nego jedan dan ratovati“.

„Nadam se da ćemo postići obostrano prihvatljivo rešenje, zasnovano na kompromisu, jer je to jedini način za uspostavljanje trajnog mira i prosperiteta i za Srbe i Albance, ali i ceo region. Politika sankcija koje su uvedene Ruskoj Federaciji nikome ne može doneti dobre rezultate“, ocenio je predsednik Srbije i istakao da će Srbija nastaviti da bude faktor stabilnosti na Balkanu.

Vučić je istakao da se protiv Srbije u delu međunarodne javnosti vodi hibridni rat i prljava kampanja, ilustrujući to navodima da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost.

„Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu – da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu“, rekao je Vučić i naglasio da Srbija podržava Dejtonski mirovni sporazum, uprkos neistinama koje su se mogle čuti.

Pet ključnih izazova

Vučić je naveo da će zbog ograničenog vremena, preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega su se sastali.

Vučić je izneo viđenje Srbije o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni:

1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;

2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;

3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;

4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;

5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja.