Film

Iskupljenje, balans i ti slatki, problematični Evoksi: 40 godina filma „Povratak džedaja“

FOTO: YouTube Screenshot

FOTO: YouTube Screenshot

Nekada davno, Ratovi zvezda su bili franšiza sa samo jednom trilogijom filma, a ne behemot koji izbacuje novi sadržaj na svakih nekoliko meseci.

Nekada davno, Ratovi zvezda su bili franšiza sa samo jednom trilogijom filma, a ne behemot koji izbacuje novi sadržaj na svakih nekoliko meseci.

Istina, bio je tu i zloglasni Praznični specijal, ali to se tada smatralo anomalijom, a danas retko ko zna da ovaj specijal uopšte i postoji, a i bolje je tako, jer zaborav je jedino što zaslužuje.

Da, znamo da je Džordž Lukas oduvek planirao da serijal ima više od tri filma, samo što je nekad spominjao 6, nekad 9, nekad 12, a nekad čak 15 filmova.

Isto tako je razmišljao o tome da kraj bude mnogo mračniji od onog kog smo dobili, odnosno da Luk Skajvoker na kraju ipak pređe na tamnu stranu sile i time zapečati sudbinu džedaja, odnosno omogući nastavak uticaja sitova.

Ali te 1983. godine dobili smo film koji je, iako verovatno slabiji po svim tačkama od svog prethodnika, zaokružio jednu celinu sa malo optimizma, iskupljenja i nade.

Neosporno je da smo usput dobili mnoge scene koje su ostale nezaboravne – oslobađanje Hana Soloa iz karbonita, neslavna smrt Bobe Feta (ili ipak ne), Leja u čuvenom kupaćem, Vejderovo iskupljenje i Bitka na Endoru sa tim slatkim, problematičnim Evoksima.

Zašto problematičnim? Zato što je teško poverovati da bi ova smešna mala stvorenja mogla da pobede stormtrupere tek tako i zato što je teško progutati činjenicu da bez njih druga Zvezda smrti ne bi ni bila uništena.

A isto tako zato što je to možda i početak presedana koji je danas već standard svih franšiza, a naročito onih pod Diznijevom kontrolom (znači, skoro svih), a to je plasiranje lika ili vrste likova koji će biti dovoljno simpatični da svako dete poželi da ima nešto sa njegovim ili njihovim likovima.

Jer evo nas 40 godina kasnije i ulogu Evoksa preuzeo je Grogu, nekima poznat kao bejbi Joda (iako to nije), važno je da se proizvodi prodaju, a za kvalitetan sadržaj ćemo lako, ili bar tako misli Dizni.

A u Povratku džedaja imali smo nešto što ga ipak razlikuje od mnogih kasnijih filmova ove franšize, a to je zabava, prava zabava za koju je dovoljno samo da ne zakeramo svaki detalj.

Da, znamo da nisu svi aspekti Lukovog plana da oslobodi Hana prošli kako treba, ali nikad i ne prođu, znamo da je Zvezda smrti ponovljen koncept, ali izgledao je kul na velikom platnu, a znamo i da Obi Van-Kenobi nije baš neko kome treba uvek verovati, ali šta ćemo kada ima lik ser Aleka Ginisa?

Zanimljivo je i da se film koliko-toliko može pratiti čak i da niste fan ovog serijala i da niste znali sve o njemu, iako vas onda neke scene neće pogoditi na isti način.

Ona koja se ipak izdvaja je sam završetak u kome Dart Vejder ponovo postaje Anakin Skajvoker, kada se žrtvuje kako bi spasio sina od prelaska na tamnu stranu i tako efektivno ubija dva preostala sita – sebe i svog učitelja Darta Sidiusa.

Mogli bismo do prekosutra analizirati da li to potvrđuje ili poništava proročanstvo o Anakinu, ili je možda ono ipak o Luku, ali neosporno je da je u pitanju moćan trenutak od kog mnogima i dalje zaigra srce.