Film

Kritika filma CODA: Pitak i fin mali film koji je srušio favorite za Oskara

Youtube screenshot
Iako je ključni favorit ovogodišnje dodele Oskara, film Džejn Kempion MOĆ PSA, postao i najveći gubitnik, a sama rediteljka ipak ima satisfakciju jer je baš njoj pripala nagrada za režiju, ostaje činjenica da je najbolje prošao film CODA Sijan Heder, koji je sve tri nominacije pretvorio u Oskara i tako postao neočekivani pobednik, uzevši i onog za najbolji film.

Američka Akademija za film je odavno osetljiva na obolele ili invalidne ljude i kad sve saberete doći ćete do priličnog broja nagrađenih filmova gde su patnja i bol, kao i brojne vrste hendikepa dominantni, i to je ono što učestalo ‘’pije vodu’’ kod njenih članova.

Tako se nagrađuju interpretatori ljudi sa takvim problemima (setimo se Dastina Hofmana kao autističnog junaka u KIŠNOM ČOVEKU, umetnika rođenog sa cerebralnom paralizom kojeg je Danijel Dej Luis doneo u filmu MOJE LEVO STOPALO ili Džulijan Mur koja je junakinja obolela od Alchajmerove bolesti u ostvarenju I DALJE ALIS, baš kao i Entoni Hopkins koji je prošle godine trujumfovao sa rolom junaka koji se bori sa demencijom u filmu OTAC. Pominjemo sam neke.

Baner Boom93 Android aplikacija

Elem, članove Akademije su prošle godine su uzbuđivali beskućnici u ZEMLJI NOMADA, a sada, sudeći po trijumfu filma CODA (što je na engleskom skraćenica za dete gluvih roditelja/Child of Deaf Adults), najviše ih je plenila drama o gluvonemoj porodici.

Je li to dovoljno za izuzetno dobar film i da li je sama tema hendikepiranih junaka već pogodan temelj za oskarovsku priču? Pitanje je, naravno, u kakve ruke ode, ko ima snage i senzibiliteta da se nosi sa takvim motivima i koji je u angažmanu autora procenat kalkulacije, dodvoravanja i patetike, a koliki udeo estetike i istinske dramske snage.

Primera radi, jedan od takvih filmova je LET IZNAD KUKAVIČJEG GNEZDA Miloša Formana, po svim aršinima remek-delo, uvek i zauvek. To je priča o pravim i navodnim duševnim bolesnicima, rođenih iz pera Kena Kizija u istoimenom romanu, koji udaraju na sistem, predvođeni Mekmarfijem (Džek Nikolson iz najboljih dana), i postaju moralne gromade u svom kriku za slobodom, dok taj isti sistem (najviše kroz sestru Rečid u ulozi života Lujze Flečer) ne samelje najvećeg buntovnika i prvoborca koji je ustalasao pa, na neki način, i prosvetlio zajednicu kojoj je, sasvim slučajno, neko vreme pripadao. Dakle, za ovako delikatne teme nije dovoljna samo javna zloupotreba sentimentalnosti, već nešto mnogo više, i to u svim segmentima koji čine jedno filmsko delo relevantnim.

Kad pogledate da se ZEMLJA NOMADA već gotovo zaboravila, ni ovaj o buntovnoj ali i nepomirljivoj i energičnoj junakinji Rubi Rosi (izvrsno izdanje mlade Emilije Džons), teško da će se dugo pamtiti, ali je na liniji političke i ljudske korektnosti.

Film CODA, kao rimejk francuskog ostvarenja GLAS PORODICE BELIJE (2014) Erika Lartigoa, oslonjen je na dva narativna stuba. Jedan je činjenica da u ribarskoj porodici od četiri člana samo ćerka, srednjoškolka sa talentom za pevanje i ambicijom da upiše Muzičku školu na Berkliju, nije gluvonema, a drugi je esnafska borba ribara za bolje plaćeni ulov, gde je porodica iz ostvarenja Sijan Heder još više u problemu zbog svog hendikepa. Dramsko jezgro priče se usložnjava kada Rubi, koja je manjina u vlastitoj porodici samim tim što čuje i može da govori, bude na neki način i zloupotrebljena, jer je porodica i te kako treba kao prevodioca da bi svoje poslove radili i prihodovali kao svi ostali. Rubi ostaje sve manje prostora i vremena da se posveti sebi, planovima za konzumiranje svog dara i ljubavi.

Jedan od problematičnih detalja u filmu je kada Rubina majka Džesi (Marli Matlin) objašnjava svojoj devojčici kako je gotovo želela da se i Rubi rodi sa hendikepom, jer se plašila da će u suprotnom izgubiti sa njom bliskost. S jedne strane se može razumeti ovo osećanje, a s druge govori zapravo o sebičnosti roditelja gde zdravlje deteta nije na prvom mestu.

Delo CODA jeste okrepljujuća doza umetnosti i jedan od retkih u recentnoj svetskoj produkciji koji afirmiše porodične vrednosti, jer se kinematografija, kao i moderan život, više usmerila na destrukciju nego na konstrukciju, svetski  film se generalno fokusira na čudake, ludake, superheroje, opasne usamljenike, muškarce i žene koji preteruju u shvatanju i konzumiranju slobode, na sebične i opsesivno samoposvećene persone.

Takođe, bez obzira na evidentan problem koji Rubina porodica ima, ovo je film pun optimizma i odličnog humora (naročito u situacijama i relacijama između njenih članova i ljudi koji čuju, kada ovi drugi misle da su znakovnim jezikom dobro pogodili ono što su hteli da saopšte), a porodica u fokusu, ipak, jedna od najharmoničnijih koje smo videli na filmu.

Epizodisti su, naročito tumači likova Rubinih roditelja, dali ovom filmu značajan doprinos. Troj Kocur, kao otac, pokretač je nekih jako duhovitih prizora, i njegov trud je nagrađen Oskarom. Majku igra ovim priznanjem već nagrađena glumica Marli Matlin, jer je još davne 1986. godine trijumfovala sa rolom u film Rande Hajns DECA MANJEG BOGA, u kome je glavnu mušku ulogu igrao nedavno preminuli Vilijam Hart.

CODA je, onako, jedan pitak i fin mali film, blizak svojim dizajnom, poetikom i angažmanom američkoj nezavisnoj produkciji (baš kao i prošlogodišnji laureat u režiji Kloi Žao). Ispada da je ove godine i to bilo dovoljno da se trijumfuje. U vreme nekadašnjeg, drugačijeg, ozbiljnijeg ali manje politički korektnog Holivuda, teško da bi film ovog zamaha, dometa i sveukupnog izgleda uopšte bio viđen i razmatran za nominacije.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi. Podrži Boom93

Avatar

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend