Kritika filma ‘’Openhajmer“: Nauka između napretka i destrukcije

Kristofer Nolan je odustao od svojih nepresušnih rezervi rediteljskih trikova, egzbicija i najčešće temporalnih zagonetki, koji su u kolaboraciji sa najsavremenijim filmskim efektima donoslili jedan specifičan, ’’nolanovski univerzum“, da bi nam u svom najnovijem ostvarenju, koje je reklamna mašinerija u startu, reklo bi se već u začetku projekta, proglašavala epohalnim, doneo za njegov imidž prilično smiren, narativno gotovo klasičan pristup, više se oslanjajući na jaku temu, biografski potencijal jedne osobite ličnosti i društveno-istorijske turbulencije i implikacije koje je izazvao događaj poput pravljenja, te upotrebe atomske bombe.

Najviše što nam u oneobičavanju narativa Nolan ovde donosi jeste skokovita dramaturgija, priča ide napred-nazad, a uporišna tačka je istraga koju Komisija za atomsku energiju sprovodi nad Robertom Openhajmerom, američkim fizičarom koji je svojim naučničkim radom doprineo stvaranju atomske bombe, na kojoj je u tajnosti radilo oko 150 hiljada ljudi. Posle rata Openhajmer ima negativan odnos prema projektu izrade H-bombe pa, svakako s tim u vezi, doživljava osporavanje njegove lojalnosti SAD, uz obaveznu etiketu simpatizera komunizma. Pratimo njegov privatni život i naučničke iskorake, sazrevanje, ushićenja i razočaranja, uzlet sa jevrejskim pedigreom u vreme bujanja nacizma, te teške dileme koje se donose u svetu ozbiljnih ratnih dešavanja ili pod njihovom pretnjom. Ima jedna upečatljiva scena Openahjmera u mladosti, dok ostvaruje svoje ljubavne iskorake, kada ga njegova partnerka Žana (Florens Pju), sjajnim ženskim instinktom, dobro procenjuje osetivši da njega nauka, formule i lančane reakcije dodatno pale, pa mu prlikom ljubavnog čina bukvalno stavi pred oči neku knjigu kako bi pospešila mladićevu strast.

Takođe još jedna sekvenca, snoviđajni prikaz koji donosi gole Roberta i Žanu, ogoljene u ljubavnom činu pred svedocima, među kojima je i njegova supruga Kiti (Emili Blant), predstavlja jak i senzibilan prizor koji duboko ponire u stvaralačko-rušilački svet Openhajmera, esencijalno i fundamentalno spajajući predsetinirajući Eros i Tanatos u naučnikovom biću.

Naravno, umeće vođenja spoljne politike je takođe nauka, a ona se počesto mora oslanjati na vojne resurse i naučna dostignuća koja tehničko-tehnološki unapređuju oružje. Ako postoji neko opravdanje za posedovanje tako zastrašujućeg razarajućeg sredstva kao što je atomsko oružje, jeste njegova snaga pretnje odnosno odvraćanja i tako su se kroz pojam hladnog rata održavale decenije mira između najvećih sila na svetu.

’’Openhajmer’’, naravno, poseduje čitav arsenal termina iz oblasti nuklearne fizike i naučnih iskoraka (lančana reakcija, shema implozije, nuklearna fisija, Manhattan Project, Trinity – nucelar test, stripping reakcije, nuklearna struktura i td.), pa se sve u nekom trenutku pretvara u naučno-istorijsku pričaonicu o nuklearnim potencijalima i posledicama, prednostima i manama, a taj diskurs blizak je, recimo, jeziku i atmosferi čudesnog i gromadnog romana Tomasa Pinčona ’’Duga gravitacije’’ o sredstvima razaranja žive sile.

Pored Kilijana Marfija, koji je junački poneo ogroman interpretativni deo na svojim plećima, i dve zapažene uloge žena koje su obeležile naučnikov život (veoma upečatljive Emili Blant kao Kiti Openhajmer i Florens Pju kao Žana Tatlok, članica Komunističke partije SAD) u naučno-vojno-političkim strukturama koje okružuje Roberta Openhajmera, gledamo čitav niz epizodista (Robert Dauni jr, Met Dejmon, Kenet Brana, Kejsi Aflek, Rami Malek, Džoš Hartnet… ), od kojih posebno dobar utisak ostavlja Robert Dauni junior u liku Luisa Štrausa, višeg člana Komisije za atomsku energiju SAD.

Utisak je ovog kritičara da je megalomanska reklamna kampanja oštetila ovaj naslov (kod nas su se, ne čekajući mišljenje relevantnih stručnjaka, brže-bolje beležila i izlazila u javnost ushićenja nekih nebitnih likova sa javne scene ili beznačajnih kritičara, sa nekim dečjim pristupom i formulacijama, da bi se sve to opet iskoristilo u smislu advertajzinga) koji, realno, možda nije najbolji ni u filmografiji samog Kristofera Nolana. Da ne spominjemo stupidnu reklamnu fuziju zvanu ’’Barbenhajmer’’, a i to šta sam Nolan misli o tome da njegovo delo povezuju sa ’’Barbi’’. Ali, sve je, izgleda, dozvoljeno u lovu na lovu.

FIlm je svakako vredan pažnje, kao složena i ozbiljna studija jednog istorijskog doba i posebnih ličnosti, sa temeljnom analizom teme koja ima dugoročne posledice po čovečanstvo, ali ne i nešto osobito superioran i revolucionaran, pa nisam ubeđen da će tako dobro stariti poput, recimo, ’’Građanina Kejna’’, ako je uopšte pristojno porediti ga sa Velsovim remek-delom.

Ljubiteljii ovog žanra mogu da pogledaju film u Centru za kulturu Požarevac:

• 28.07.2023. u 17,00 sati
• 29.07.2023. u 19,30 sati

Radno vreme biletarnice:

– 28.07.2023. od 08,00 – 20,30 sati

– 29.07.2023. od 14,00 – 19,30 sati

– 30.07.2023. od 15,00 – 20,00 sati

Cena ulaznice 250,00 dinara