Nikola Peković: Tokom vanrednog stanja trenirao sam na vrhu zgrade

Boom93: Kako je ovaj karantin uticao na profesionalne sportiste, kako se vi čuvate, organizujete, trenirate tokom vanrednog stanja? 

Nikola Peković: Jako teško nam je palo, naravno, kao i svima, prvi put smo se svi našli u takvoj situaciji. Nama, kao sportistima je bilo teško da prihvatimo i prelomimo u glavi da više nema rada u grupi, da ne postoje standardni treninzi i da naš dan neće teći onako kako smo navikli. Na početku je bilo možda i zanimljivo, mogli smo da se malo odmorimo, imali smo par dana pauze, ali već nakon tih par dana, organizam traži trening i morali smo da se dovijamo na različite načine kako bismo ostali u formi. Trebalo je organizovati vreme, mesto gde bismo trenirali, ispoštovati policijski čas, pronaći rekvizite. Recimo, ja sam trenirao na vrhu zgrade tih dana, jer je stan bio mali i nije bilo mogućnosti trenirati u njemu, zato sam koristio mogućnost terase na vrhu.

Boom93: Zoom aplikacija je i u vašem slučaju odradila veliki posao. Kako izgleda trening preko Zoom-a?

Nikola Peković: Treninzi reprezentacije organizovani su ovih nedelja upravo preko te aplikacije. U prvoj nedelji malo smo svi učili kako to sve funkcioniše, a sada smo se već uigrali i mnogo to sve bolje funkcioniše. Do prvog juna tako, a onda se okupljamo u Beogradu, potom idemo za Vrnjačku Banju. Iako nemamo nekih reprezentativnih takmičenja u narednom periodu, stručni štab je odlučio da nas okupi, da odradimo tih mesec dana treninga i pokušamo da se vratimo u formu, pomalo smo izgubili i osećaj za loptu, pogotovo sto je odbojka takav sport gde je kontakt sa loptom jako kratak, a presudan za dobru igru i uigranost tima.

Boom93: Izuzetno uspešna godina je iza tebe, poziv u reprezentaciju, Evropsko prvenstvo, zlatna medalja, sezona u Partizanu. Pravi si primer onoga “strpljen spasen”, jer si vredno i uporno gradio svoj put i na kraju, dočekalo te je sve to o čemu si maštao. Kako ti komentarišeš prošlu godinu u svojoj karijeri?

Nikola Peković: Na dešavanjima gde imam priliku da srećem mladje igrače, neke nove klince koji dolaze, koji žele da čuju moje iskustvo i savete, uvek im kažem da na mom primeru mogu videti da ne treba odustajati od svojih snova i želja. Da se svaki trud, upornost i posvećenost isplate na kraju. Meni je prosla godina bila kruna karijere, nadam se da ću sada tako nastaviti. Sa  30 godina sam otišao na prvi trening reprezentacije, zauzeo mesto u prvoj postavi, desila se evropska titula. Do skora nisam bio ni svestan šta se dogodilo, jer se sve brzo odigralo.

Boom93: Poziv za reprezentaciju si dobio od Nikole Grbića, potom je došao Boba Kovač, sa drugačijim senzibilitetom, energijom, vizijom. Kako je to sve uticalo na atmosferu u timu, da li su  komentari u medijima i javnosti, uticali na igrače?

Nikola Peković: Mi smo tim, uvek se držimo zajedno i ono što se mi dogovorimo u svlačionici je najvažnije za nas. To što se dešava oko nas, u medijima, javnosti, naravno da to vidimo i osetimo, ali se trudimo da to ostavimo po strani, jer je naš posao da odradimo najbolje što možemo na terenu, a za javnost su zaduženi neki drugi ljudi, koji su zaista dobro odradili svoj posao o nas igrače zaštitili od takvih stvari. Atmosfera se naravno menja sa dolaskom novog selektora, to se dešava u svakom kolektivu, kada dodje novi nadredjeni, pa se javlja želja da se što bolje pokažete i to bude još jedan pokretač. Nikola i Boba imaju drukčije poglede na treninge, postoje razlike i u tom smislu, Boba je uneo neku drugačiju energiju i atmosferu u tim, počeli smo malo drukčiju odbojku da igramo, malo opušteniju i na kraju je došao i taj rezultat, zlatna medalja.

Boom93:Koji su sada tvoji budući koraci i planovi, obzirom da više nisi u Partizanu, ima li nečeg novog, smeš li da nam otkriješ?

Nikola Peković: Da, nisam više u Partizanu. Ostao sam u jako dobrim odnosima sa trenerom Bojanom Janićem i klubom, nije bilo ničeg lošeg u našem rastanku, jednostavno to je bila moja želja. Mislim da je sada pravi trenutak za neki inostrani klub, tako da se nadam da ću u toj želji i uspeti. U toku su pregovori sa jednim klubom iz inostranstva, ali da ne bude da se nešto hvalim unapred ili što se kaže da ne izbaksuziram. Znaću preciznije u narednim danima, kada će se sve i ozvaničiti.

Boom93: Kako komentarišeš završetak sezone, odlukom Saveza napravljen je presek i Vojvodina kao tim sa najvećim brojem poena, u tom trenutku, proglašena je za šampiona. Misliš li da su neki klubovi oštećeni, da se moglo završiti i drugačije?

Nikola Peković: Odbojkaški savez je doneo takvu odluku i na nama je da je poštujemo. Nekome se to svidja, nekome ne, ali mislim da je odluka sasvim korektna, možda i najbolja moguća. Situacija je bila takva da prvenstvo nije moglo da se nastavi.

Boom93: Kako komentarišeš sezonu Mladog radnika, za njima je takodje jako uspešna godina, zvanično su četvrti, odmah iza Vojvodine, Niša i Partizana?

Nikola Peković: Jako sam srećan što Mladi radnik iz godine u godinu, ide se stepenicu po stepenicu više. Čujem od igrača da je klub dobro organizovan, da je dobra atmosfera, da se dobro radi i rezultat sam po sebi nije mogao da izostane. Jako mi je drago zbog svega toga, jer ja sam dete Mladog radnika, uvek će mi biti u srcu taj klub.

Boom93: Kakav je osećaj izaći na famozni balkon?

Nikola Peković: Čuveni balkon o kome sam slušao mnogo puta ranije i kada god je neko pričao o tome. Uvek su korišžćene iste reči, rečenice, mislio sam da ih verovatno mrzi da pričaju i prepričavaju, pa koriste sve već rečeno i da kopiraju jedni druge. Medjutim, kasnije sam shvatio da je zaista to tako, jer je osećaj neopisiv, neverovatan, ne možete ga tako lako dočarati. Ne mogu ni ja da nadjem prave reči kojima bih mogao da slušaocima približim taj osećaj, kada se vi približavate toj ogradi i masa pred vama postaje sve veća i veća. Masa ljudi koji su tu došli zbog vas, osećaš se posebno i bukvalno kao na vrhu sveta. Evo I dalje ne mogu da nadjem prave reči da opišem osećaj. Finalna utakmica, podizanje pehara, medalja na grudima, adrenalin, himna, u svlačionici slavlje, ni jednog trenutka nisam imao tremu u tim siutacijama, sve do momenta izlaska na taj balkon. Tada srce lupa neverovatno i osćaj je neopisiv i prelep. Nadam se da ću imati priliku da ga proživim ponovo.

Boom93: Za kraj ovog razgovora reci nam sta ti voliš da radiš kada se ne baviš odbojkom?

Nikola Peković: Volim da se družim, moje društvo je uglavnom ovde, u Požarevcu. Imam prijatelje bukvalno još iz perioda vrtića i sa njima volim da provodim svoje slobodno vreme. Volim da čitam, mada kada dodjem u Požarevac  imam samo par slobodnih dana da obidjem i vidim sve drage ljude. Nemam toliko vremena za knjige, ali zaista volim da čitam i tako se opuštam. Jako volim da igram fudbal, to znaju svi moji prijatelji i kad god vide da sam ovde, ogranizujemo se i igramo.