Mladi Projekti

Koliko su mladi medijski pismeni i da li su podložni lažnim vestima?

Ilustracija/pixabay
Pored primarnih faktora koji utiču na socijalizaciju mladih, gde pre svega spada porodica, važan faktor koji utiče na formiranje stavova, vrednosti i obrazaca ponašanja mladih predstavlja i uticaj medija. U moru medijskog sadržaja nije uvek lako proceniti verodostojnost vesti koje se plasiraju. Danas svako može da ima ulogu medija, te je protok lažnih vesti sve veći.

Ipak, tehnologija neće stati sa razvojem i informacija će biti sve više, tako da na medijskoj pismenosti treba raditi kod svih generacija.

Baner Boom93 Android aplikacijaMedijska kultura je neizostavan deo svakodnevice i kao takva umnogome utiče na naš identitet, razmišljanja, politička uverenja, imidž. Najmanji imunitet prema medijskom sadržaju i medijskoj komunikaciji imaju mladi.

Koje prilike se pružaju mladima za učenje o medijskoj pismenosti i prepoznavanju lažnih vesti?

Osnove medijske pismenosti, uticaj društvenih mreža na pratioce, senzacionalizam u medijima, neke su od tema koje su učenici Požarevačke gimnazije obrađivali na časovima Jezika, medija i kulture sa profesorkom Janom Jacić.

 “To je izborni program koji je uveden samo za gimnazije na nivou Republike Srbije  učenici prve i druge godine ovaj predmet mogu birati među 4 izborna predmeta. Lično smatram da ovaj predmet ne treba da postoji samo u gimnaziji, već i u drugim srednjim stručnim školama, ali istovremeno i u osnovnim školama. Takođe smatram da medijska pismenost ne treba da se predaje u sklopu nekog posebnog predmeta, to je veština koja se razvija i ona može da se razvija u sklopu bilo kog predmeta u školi gde se raspolaže bilo kakvom vrstom informacija”, navodi Jacić.

Boom93/Jana Jacić

Ona dodaje da je medijska pismenost veoma važna id a je ono što je pismenost bila u 19. I 20. veku, to je medijska pismenost u 21. veku.

“Danas smo izloženi nikad većem broju informacija. Svako od nas, počev od odraslih preko dece treba da ima razvijene veštine da prepozna pravu informaciju, da razlikuje lažnu vest od prave vesti. Mislim da je medijska pismenost izuzetno važna za mlade naraštaje zato što je to ono što nam pomaže da kvalitetno učimo za početak. Ukoliko istražujemo neku temu treba da znamo na kojim mestima ćemo istraživati. Ukoliko pronađemo neku informaciju, treba da znamo na kojim mestima ćemo tu istu informaciju, na tri strane proveriti relevantnost i verodostojnost. Medijska pismenost i lažne vesti nisu bitne samo u smislu primanja takvih vesti već i u smislu produkcija. Deca u današnje vreme mnogo koriste društvene mreže i često su i  sami prenosioci lažnih vesti potpuno nesvesno. Mladi treba da budu upoznati sa time da je širenje lažnih vesti istovremeno učešće u tom procesu. Moj savet za mlade je da budu odgovorni pri konzumiranju bilo kavog sadržaja, treba biti obazriv, proveravati informacije, birati izvore iz kojih učimo i treba se uvek zapitati kome je poruka ili vest namenjena”, rekla je ona.

Jacić objašnjava da je nastavniku data velika sloboda po pitanju osmišljavanja časova ovog izbornog programa, što vidi kao prednost.  Svojim učenicima na raspolaganje stavlja materijale koji bi ih motivisali za dalje istraživanje na određenu temu, a potom sledi rad koji podrazumeva konsultacije, istraživanje, analizu i prezentovanje projekata. Dodaje da učenike najviše privlače teme medijske manipulacije i diskriminacije u medijima.

Šta kažu mladi

Milica Mihajlović, učenica Požarevačke gimnazije koja je u prvoj i drugoj godini slušala predmet medijske pismenosti kaže da  su stariji ugroženiji od mladih, jer mladi imaju priliku da razvijaju veštine medijske pismenosti.

Foto:Boom93/J.Jacić
Milica Mihajlović

“Mladi zaista imaju mnogo načina da se izvuku iz lažnih vest ii postanu medijski pismeni, dok je starijima to mnogo teže i drugačije, jer su navikli da budu ograničeni na nekoliko izvora. Sada u moru medija i dalje sebe ograničavaju jer ne znaju zapravo kojim izvorima da veruju i ne znaju koje veštine su im potrebne da sami mogu da prepoznaju lažne vesti, koje informacije su relevantne. Mislim da je predmet Jezik mediji i kultura trebalo odavno uključiti u školski program, zato što mislim da moja generacija ima nade da znamo kako da se informišemo. Mladima bih poručila da ulože svoje vreme u veštine medijske pismenosti id a pronađu edukacije, obuke i seminare, jer ih ima”, navodi ona.

Ona dodaje da informisanje formira stavove od politike do ekologije, tako da je to esencijalno za čoveka u 21. veku.

“Mladima nedostaje da dodatno razvijaju veštine medijske pismenosti. Meni i mojoj generaciji je ovaj izborni predmet pomogao da postanemo osetljiviji na senzacionalističke naslove, više ne moramo toliko da promišljamo da li je nešto relevantna informacija ili nije, na koje medije da obraćamo više pežnje, jer smo stekli te veštine”, kaže Mihajlović.

Ivana Čepić učenica Ekonomske škole smatra da u školama fale predmeti opšte informisanosti ili medijske pismenosti kako bi učenici naučili na koji način mogu da se informišu i dođu do potrebnih informacija.

Foto:Privatna arhiva
Ivana Čepić

“Ukoliko se neke radionice i organizuju to je uglavnom na inicijativu učenika, ali da bi učenik imao neku samoinicijativu mora da krene od nečega, da ga neko osvesti”, kaže Čepić.

Mladi i društvene mreže

Mladi, naročito adolescenti su u trakvom periodu razvoja gde preispituju na prvom mestu sebe, a takođe i sve oko sebe i celokupno društvo. Pronalaze svoje mesto, grade svoj identitet, formiraju se kao ličnosti. Sve što vide, čuju sve što dožive ostavlja traga na njima i formira ih kao ličnosti utiče na njihov razvoj.

Maja Marić, koja vodi Udruženje građana Urban Stream, koje pre svega okuplja mlade ljude, smatra da sadržaji koje mladi konzumiraju umnogome utiču na njih i da je tu početak problema.

„To i jeste problem našeg društva, ja ne znam zbog čega neko ne reaguje po tom pitanju zašto su dozvoljeni svi mogućisadržaji i to sadržaji bilo kakvog karaktera koji videli smo da očigledno neki imaju loše modele, loše uzore, loše načine ponašanja, daju loše vrednosti i norme i nažalost sve to utiče na mlade. Sve zavisi od toga kakvi su ostali uticaji kako će mlada osoba da se razvije, to je jedan segment. Jeste jako veliki i jako uticajan zato što su mladi povodljivi trendovima i povodljivi su time šta je trenutno in, šta se prati, šta ostali prate, ko su influenseri. Tako da je to naša i realnost naših mladih to je neki okvir u kome oni sazrevaju i rastu“.

Prema njenim rečima, to stavlja mnogo veću obavezu na sve ostale, obrazovne institucije i nevladin sektor, ali i javni sektor, na sve koji imaju uticaja na mlade, da naš uticaj bude jači u odnosu na loše modele ponašanja, normi i vrednosti.

„Mnogo je izazovan period i za mlade i za nas koji se bavimo mladima za saradnike, stručnjake i eksperte koji rade sa njima, baš zbog toga što je mladima ponuđeno dosta toga i dobrog i lošeg, ali nažalost i lošeg koje oni mogu da vide. Nisu to samo ti modeli tipa rijaliti šoua, to su i neke serije koje se bave kriminalom, drogom, narkoticima koje se bave lošim životom za kojim mladi mogu da se povedu. Tu su i popularne pesme koje takođe promovišu drogu narkotike, nasilje. Ja se divim mladim osobama kako uspevaju u čitavom tom haosu da izaberu i da naprave šta je dobro a šta loše, čime se treba voditi, a šta ignorisati. To je veliki izazov za njih u ovom trenutku, u nekim ranijim vremenima to nije postojalo, imali smo neke kvalitetne sadržaje i programe, to je bilo dostupno. Neke obrasce koji su zaista bili kvalitetni, jer sada je toliko toga dostupno i što je najgore to je toliko lako dostupno da čak i deca mogu da pristupe svim tim sadržajima bez ikakve cenzure ili kontrole. Ubeđena sam da svaki roditelj želi najbolje za svoje dete, ali dok je roditelj na poslu da li on može da isprati šta dete prati na telefonu ili televizoru“, kaže Marić.

Udruženje koje vodi jeu školama u gradu sprovelo istraživanje, koje se odnosilo na to da li mladi više koriste računar ili telefon.

Foto:Maja Marić/Urban Stream

„Prema rezultatima istraživanja, preko 90 odsto mladih najviše koristi telefon. Mislim da jako mali broj roditelja ograničava mlađu decu u korišćenju telefona, ali mislim da bi trebalo mnogo više pažnje da se posveti tome, bez obzira što živimo u digitalnom svetu, da opet treba da postoji neko ograničenje za mlađu decu da ne bi ipak toliko ti sadržaji toliko bili dostupni za njih. Mladi su podložni svim mogućim uticajima i prosto i mi moramo jednako koliko i oni da se borimo za to da im objasnimo šta su prave vrednosti, da im pružimo alternativu u odnosu na to što im neki mediji pružaju loše sadržaje. Da mi moramo da se trudimo da dajemo što više pozitivnih primera i modela ponašanja i da je to jednako naša odgovornost i obaveza koliko i drugih koji daju negativne primere“.

Ona dodaje da mladi sa kojima radi imaju svoj stav koga ne žele da se odreknu i ne žele da padnu pod neki uticaj vršnjaka, ali čini se da je opet velika većina mladih drugačija više povodljiva i više im je stalo do mišljenja vršnjaka nego do sopstvenog ličnog stava.

Alternativni izveštaj o položaju mladih Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazuje da čak 35% mladih u Srbiji uzrasta od 15 do 30 godina koristi društvenu mrežu TikTok.

Kineska društvena mreža TikTok nedavno je objavila da mesečno beleže milijardu poseta, a na top listama popularnosti već neko vreme je na prvom mestu.

Alternativni izveštaj o položaju mladih Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazuje da čak 35% mladih u Srbiji uzrasta od 15 do 30 godina koristi društvenu mrežu TikTok.

Broj korisnika Tiktoka u Srbiji se za godinu dana utrostručio

Kineska društvena mreža TikTok nedavno je objavila da mesečno beleže milijardu poseta, a na top listama popularnosti već neko vreme je na prvom mestu.

mladi
Foto: Pixabay/ilustracija mladi

“Prošlogodišnji Alternativni izveštaj o položaju mladih u Srbiji, pokazalo je da u tom trenutku TikTok platformu koristi 23% mladih, što znači da je za godinu dana među mladima u Srbiji ostvario rast veći od 50%”, kažu u KOMS-u.

Projekat portala Krik, Raskrikavanje, bavi se razotkrivanjem lažnih vesti i medijskih manipulacija. Raskrikavanje pomno prati sve što se plasira javnosti i bez dlake na jeziku iznosi zaključke o medijskim manipulacijama. Jedno od istraživanja ovog portala pokazalo je da u 2019. godini ima najmanje 945 lažnih vesti na naslovnicama četiri najtiražnija srpska tabloida.

Istinomer je još jedan medij koji se bavi ovom problematikom. Istinomer je medij koji se bavi proverom činjenica kroz ocenjivanje izjava javnih zvaničnika i političara, kao i kroz analize važnih društvenih i ekonomskih pitanja. Izjave se ocenjuju po kriterijumima istinitosti, doslednosti i ispunjenja obećanja, navodi se na zvaničnom sajtu.

Popularan je i FakeNews Tragač. Na njihovom zvaničnom sajtu je dostupna rang lista portala koji su aktivni u prenošenju dezinformacija, kao i vodič za borbu protiv lažnih vesti. Čitaoci mogu i sami portalu da prijave vest za koju smatraju da je lažna.

Lokal pres, Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija, sredinom avgusta prošle godine je organizovala četvrtu Letnju novinarsku školu za srednjoškolce u saradnji sa Dojče vele akademijom. Obuka je trajala od 13. do 17. avgusta. Održavala se preko platforme Zoom usled aktuelnih mera povodom pandemije virusa COVID-19, u cilju medijskog opismenjavanja mladih i radu na novinarskim veštinama.

Lokal pres sprovodi nekoliko programa Medijske pismenosti za srednjoškolce i studente i povezuje mlade sa lokalnim medijima. Trenutno se sprovodi Kampanja „ZA sadržaje za mlade“. Javno zagovaranje koje PU Lokal pres namerava da sprovede kao glavni cilj postavlja obavezu lokalne samouprave da deo sredstava, koje inače dodeljuju kroz konkurse za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa, /linije 481 i 423/ izdvoje i usmere na projekte koji će kreirati sadržaje za mlade, a ne o mladima, tako što će uključiti mlade u kreiranje medijskih sadržaja, navodi se na sajtu.

Na zvaničnom sajtu BBC-a na srpskom su objavljeni kratki edukativni klipovi sa ciljem da prošire svest o uticaju lažnih vesti i medijske manipulacije.

Svedoci smo ne samo pandemije virusa COVID-19, već i pandemije lažnih vesti. Analitičar dezinformacija Šajan Sardarizadeh je za BBC otkrio tri ključna saveta za prepoznavanje lažnih vesti u klipu. Dostupna je i klasifikacija sedam tipova ljudi koji prenose lažne vesti tokom pandemije korone.

Pandemija lažnih vesti se možda nikada neće okončati, ali ipak je publika ta koja bira sadržaje koje konzumira.

Medijska pismenost podrazumeva sposobnost razumevanja, čitanja, pronicanja u srž medijskih tekstova, odnosno sposobnost da se na različite načine sagledavaju, analiziraju, evaluiraju i kreiraju medijske poruke. Kod mladih u Srbiji postoji lažni utisak o stepenu medijske pismenosti, pokazala su istraživanja. Za sebe misle da su kritički nastrojeni prema medijima, međutim objektivnost mere prema broju medija koji su preneli vest. Oni se, kao i studenti, najčešće informišu preko interneta, a često kao izvor informacija koriste i društvene mreže.

Posedovanje kreativnih i kritičkih veština i znanja koji pomažu da se povežu složene ideje, da se stalno postavljaju pitanja, prepoznaju pravi odgovori, identifikuju zablude; to je sposobnost pristupa medijima, razumevanja medijskih sadržaja, sposobnost njihovog tumačenja i kritičkog ocenjivanja, kao i sposobnost stvaranja medijskih sadržaja. Ove veštine omogućavaju da bude shvaćena prava uloga medija, da se oslobodimo stereotipa i pažljivo i kritički posmatramo informacije koje dobijamo.

 

 

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Neda Stojićević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend