Mladi Projekti

Mladi i posao: Kako im pomoći prilikom pronalaska zaposlenja

FOTO: Pixabay ilustracija
U Srbiji je više od 115 hiljada nezaposlenih mladih (od 15 do 30 godina), pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje iz aprila 2021. godine. Oni čine jednu petinu od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji i nedostatak posla je jedan od njihovih najvećih problema, pokazuju podaci izveštaja.

U izveštaju Krovne organizacije mladih se navodi da su mladi prepoznati kao teže zapošljiva grupa u novousvojenoj Strategiji zapošljavanja za period od 2021. do 2026. godine.

Nacionalna služba za zapošljavanje nudi nezaposlenima, bez obzira na godine, nekoliko razvojnih mogućnosti profesionalno savetovanje, kao i planiranje karijere, sajmovi zapošljavanja i sajmovi profesionalne orijentacije, podršku za pokretanje posla, kao i zapošljavanje u inostranstvu.

Baner Boom93 iOS aplikacija za VestiKao mere dodatnog obrazovanja predviđene su stručne prakse, pripravništva, sticanje praktičnih znanja ili obuke za tržište rada. Nacionalna služba za zapošljavanje ističe na sajtu da može besplatno da pomogne nezaposlenima da nauče kako da se predstaviti poslodavcu na razgovoru za posao, napišu dobru biografiju i propratno pismo. Izdvojene su i mere podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

KOMS-ovo istraživanje pokazuje da četvrtina mladih planira da se odseli u inostranstvo, a da druga četvrtina razmišlja o tome. Dodatno, dve petine trenutno ne planira selidbu, ali ne otpisuje tu mogućnost. Najveći broj njih bi se odselio zbog dostojanstvenijeg života (31,7 odsto). „Na prvom mestu želja, gde bi mladi živeli, jesu zemlje Zapadne Evrope, u 62,6 odsto slučajeva, a zatim u Sjedinjenim Američkim Državama, 12,6 odsto slučajeva“, navodi se u izveštaju. Mladi koji su učestvovali u istraživanju smatraju da obrazovani kadrovi odlaze u inostranstvo jer se tamo njihovo znanje mnogo više ceni.

U izveštaju se ističe da je polovina zaposlenih mladih uglavnom zadovoljna poslom, a zajedno sa onima koji su veoma zadovoljni čine većinu od 72,5%. „To je jedan od ohrabrujućih indikatora kada je reč o položaju mladih na tržištu rada“, zaključak je KOMS-ovog izveštaja.

Koliko mladi zarađuju i koliko misle da je neophodno za pristojan život?

U izveštaju KOMS-a se navodi da skoro polovina ispitanika smatra da je plata od 50.000 do 80.000 dinara dovoljna za pristojan život, a skoro 30 odsto navelo je platu od 100.000 do 150.000. „Prosečna plata za mart 2021. u Srbiji, međutim, iznosila je 65.289 dinara. Njihovi podaci pokazuju da 18% mladih ima zaradu veću od prosečne plate u Srbiji, 22% ima manju zaradu od prosečne, a čak 58,4% uopšte ne prihoduje. Zaposlenost i visina zarade utiče na mnoge druge aspekte života mladih.

Prema podacima nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Požareva, na teritoriji grada Požarevca, trenutno je na evidenciji 508 mladih koji traže posao, što čini više od 20 procenata onih koji se nalaze na evidenciji, međutim, ovaj broj je veći ukoliko se pogledaju podaci za ceo Braničevski okrug, pa je tako na evidenciji trenutno 1788 mladih osoba koje su nezaposlene.

Sonja Mirić Mladenović, direktorka filijale Požarevac navodi da su mladi do 30 godina jedna od teže zapošljivih kategorija koja se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

“Upoređujući sadašnje podatke i statistiku od pre nekoliko godina kada smo imali oko 45 posto mladih do 30 godina na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ovaj procenat je znatno smanjen, a smanjenju broja mladih koji su na evidenciji doprinose aktivne mere politike zapošljavanja koje sprovodi NSZ. To su aktivne mere zapošljavanja koje se u poslednje dve godine sprovode. To je prvenstveno program koji radimo sa Vladom Republike Srbije i Ministarstvom finansija, Moja prva plata”, navodi direktorka.

Foto:Boom93/Sonja Mirić Mladenović, direktorka NSZ filijala Požarevac

Aktivne mere koje se sprovode u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje mogu biti finasijske i nefinansijske, a kako dodaje direktorka uvek su atraktivnije one koje donose određene finansije.

“To su subvencije za samozapošljavanje, subvencije poslodavcima za teže zapošljiva lica, javni radovi, stručna praksa, pripravnici sa visokom i srednjom školom, obuke za tržište rada, kao i programi sticanja praktičnih znanja i na kraju kao najbitnije to je program Moja prva plata”, rekla je Mirić Mladenović.

Ove godine kroz ove programe i obuke prošlo je 94 lica do 30 godina.

Prema njenim rečima u okviru projekta “Moja prva plata”, tokom prethodne godine angažovano je 143 lica i svi spadaju u kategoriju mladih, dok će ove godine biti angažovano kod poslodavaca koji su pokazali interesovanje za ovakve zaposlene njih 151.

Koliko su mladi zainteresovani za obuke i treninge koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje?

Milka Savić, načelnica odeljenja za programe zapošljavanja, preduzetništvo i dodatno obrazovanje i obuku u filijali Požarevac kaže da sve usluge koje pružaju zaposleni u filijali prepoznaju mlade nezaposlene kao ciljnu grupu, a to znači da ih oni pozivaju i animiraju na različite načine prevashodno savetnici kod kojih se vodi evidencija, a kasnije i u odeljenju na čijem je ona čelu, gde im se nude nefinasijske i finansijske usluge.

“Konkurs za program Moja prva plata bio je raspisan u drugoj polovini godine za ovu godinu. Ovaj program je krenuo krajem 2020. godine, i 143 lica je započelo realizaciju svojih ugovora u 2021. godini. Ove godine imamo nove kandidate sa kojima konkretno ovih dana spremamo ugovore. U ovoj godini realizaciju svojih ugovora započeće 151 lice i realizacija će većinom ići u narednoj godini. Sa svim drugim merama naše filijale oko 577 mladih je trenutno obuhvaćeno, a najviše u okviru programa Moja prva plata”, navela je Savić.

Savić dodaje da je jednom broju lica koja su bila uključena u ovaj program, ovo angažovanje pomoglo da reše neki svoj poslovni status, maker i kod drugog poslodavca.

Lica sa kojima zaposleni u ovoj filijali rade, a u ovoj godini ih je bilo oko 280, čak 91 odsto su mladi.

Obuke koje su realizovane su u ovoj godini realizovane delom neposredno, a nakon pogoršanja epidemijske situacije, obuke su zainteresovanima držane onlajn.

Foto:Boom93/Milka Savić, načelnica odeljenja za programe zapošljavanja

Prema njenim rečima zainteresovani na obukama za samozapošljavanje dobijaju informacije na koji način mogu da registruju radnju, kako će biti oporezovani, kako da popune sam zahtev da apliciraju na javni poziv. Takođe, tokom obuke prolaze se radionice o izradi biznis planova.

“Lice koje želi da pokrene sopstveni posao može da konkuriše za subvencioju koja je jednokratna i bespovratna. On je po ugovoru obavezan da najmanje godinu dana obavlja delatnost za koju je registrovan i da plati sve obaveze koje mu Poreska uprava utvrdi rešenjem”, kaže ona.

Kroz subvencije finansirano je 75 mladih lica.

“Interesovanje mladih je bilo veliko, ali mogli smo samo deo da isfinansiramo. Prema podacima iz ranijih godina stepen realizacije ovih programa za samozapošljavanje je veoma visok. To su prevashodno uslužne delatnosti za koje se mladi opredeljuju”, zaključila je Savić.

Pored Nacionalne službe za zapošljavanje koja prema rečima direktorke kroz svoje programe i mere pomaže mladima da nađu svoje zaposlenje i na taj način reše pitanje svog poslovnog angažovanja, određena udruženja u gradu kroz svoje projekte koje podržava grad Požarevac, pomažu mladima da prođu različite obuke ili kroz razne vidove finansijske podrške im pomažu da se zaposle ili pokrenu sopstveni biznis.

Mihajlo Jovanović iz Udruženja Roma Braničevskog okruga navodi da ovo udruženje godinama unazad ima programe koji su namenjeni  ekonomskom osnaživanju Roma i Romkinja.

Foto/S. Lisac Mihajlo Jovanović

“Udruženje od 2017. godine realizuje program namenjen osnaživanju Roma i Romkinja koji se sastoji iz tri dela. U sklopu prve faze otvoreno je 10 firmi koje još uvek posluju od svog osnivanja 2017. godine, a pored toga imali smo organizovanu i obuku za dokvalifikaciju koju je prošlo 35 mladih iz Požarevca i 15 iz Kučeva. Imali smo više smerova, a prethodno je urađeno istraživanje tržišta i kakvo je interesovanje mladih. Takođe, imali smo i proces stažiranja gde smo mladima koji imaju diplomu, a nemaju radnog iskustva omogućili da u nekoj od lokalnih firmi stažiraju, da bi kasnije oni i ostajali na tim mestima, jer su stekli iskustvo i naučili su posao dovoljno dobro. Četvrta komponenta koju smo radili je biznis trening, nakon kog su polaznici naučili kako da pišu CV sa kojim mogu da apliciraju za određeni posao”, navodi Jovanović.

Nakon ove, Udruženje je započelo drugu fazu koja je trajala oko 8 meseci,  kada je otvoreno 7 firmi.

Udruženje “Fortuna” putem projekta koji je finansiran od strane grada Požarevca omogućava mladima da nakon obuke koju prođu pronađu posao i reše svoj poslovni status.

Nikola Samardžić, član ovog udruženja, navodi da je Udruženje “Fortuna” osnovano kako bi pomogli porodicama koje imaju nekoga sa invaliditetom.

Porodice koje imaju nekoga sa invaliditetom suočavaju se sa brojnim problemima, a jedan od njih je nezaposlenost nekog od člana porodice, jer im je onemogućemo da rade kada brinu o nekome sa invaliditetom, jer je to fizički neizvodljivo.

Samardžić, koji i sam ima sestru koja je dete sa invaliditetom je došao na ideju, da može da radi od kuće, a ujedno i da provodi vreme sa sestrom.

UNICEF Srbija/2021/Vas

On je aplicirao za finansijska sredstva sa projektom kojim će zdravorazvojne članove porodica koje imaju nekoga sa invaliditetom obučiti da rade od kuće u IT sektoru.

“Mi smo konkurisali projektnom idejom koju je grad Požarevac podržao i kupili smo 3 lap topa za potrebe obuke i u oktobru smo započeli obuku i projekat pod nazivom “Tvoj dom, tvoje radno mesto”. Obuke se održavaju u prostorijama Mesne zajednice “Bulevar” koje su nam date na korišćenje. Prvi ciklus obuke je upisalo pet polaznika i njih petoro uskoro i završava obuku koja traje 3 meseca. Kada budu završili biće obučeni da rade poslove veb programiranja, digitalnog marketinga i dizajna i onda krećemo da tražimo posao za njih”, navodi Samardžić.

Foto:N.Samardžić, obuka Udruženja „Fortuna“

On dodaje da je ovo još jedan način da se mladima pomogne da pronađu posao, a u planu je da se sa projektom i nastavi.

Požarevac dobio 40 novih zavarivača, njih 32 već našlo posao

Udruženje građana „Šansa“ u partnerstvu sa Institutom Goša realizovalo je projekat pod nazivom „Integrativni pristup osposobljavanju mladih iz osetljivih grupa za produktivan život u socijalnoj zajednici“, odnosno zainteresovanim mladima je omogućeno da pohađaju i završe obuku za zavarivače. Nakon završetka obuke sertifikate je dobilo 40 polaznika, dok je više od 80 procenata njih već pronašlo zaposlenje.

Prema rečima Vladana Boškovića iz Udruženja „Šansa“ cilj projekta je unapređenje veština zapošljivosti mladih iz osetljivih grupa i njihovo bolje pozicioniranje na tržištu rada. Obuke su realizovane za ukupno 40 kandidata, a kao rezultat svih 40-oro je dobilo sertifikate.

Foto:Boom93/N.Stojićević

„Prema informacijama kojima raspolažemo i ostvarenog posredovanja između poslodavaca iz ove oblasti i polaznika, izvesno je da je najveći broj mladih, njih 32 već uposleno ili će uskoro dobiti posao“, naveo je Bošković.

Gradonačelnik Saša Pavlović je navodeći da je zanimanje zavarivač deficitarno, rekao da je grad upoznat da preduzeću EPS, ali i izdvojenom preduzeću Prim nedostaje ova radna snaga i da će se zalagati da u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta da i oni budu partneri ovog projekta.

Uporedo sa činjenicom da je zanimanje zavarivač deficitarno, ono je i veoma dobro plaćeno, a kako je rekao ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, primanja zavarivača su iznad prosečnih zarada u Srbiji.

„Ovih 40 mladih ljudi iz svih kategorija društva imaju mogućnost da u narednom periodu privređuju i da učestvuju u rastu zemlje“, rekao je Udovičić.

U prethodnom periodu, kako je rekao ministar preko 300 ljudi je obučeno za zanimanje zavarivača, a preko 4.000 mladih ljudi je dobilo mogućnost da ima siguran posao.

Foto:Boom93/N.Stojićević

Ovo je treći ciklus sličnih projektnih aktivnosti koje su u periodu od poslednje dve godine rezultirale osposobljavanju i uposlenju za ukupno 120 nezaposlenih mladih, koji su nakon usavršavanja unapredili uslove života kako za sebe tako i za svoje porodie. Projektne aktivnosti su sprovedene od 26. maja do 10. decembra, a danas su polaznicima dodeljeni sertifikati.

Projekat je finansiran od strane Ministarstva omladine i sporta ukupne vrednosti 9.513.509 dinara.

Branko Šubert iz Petrovca na Mlavi je nakon obuke koju je prošao, našao posao zavarivača.

“Zahvaljujući ovoj obuci, bukvalno odmah nakon iste našao sam posao u Milenijum timu, gde radimo na takozvanom orbitalnom zavarivanju koje je novo u Srbiji”, kaže Šubert.

Foto:Grad Požarevac

Njegov drug sa obuke Miloš Marjanović kaže da su im instruktori koji su držali obuku pokazali svo svoje znanje , da je obuka bila teška, ali da mu znanje koje je stekao mnogo znači za dalje zaposlenje.

Zahvaljujući brojnim obukama i programima namenjenim mladim osobama povećava se njihova konkurentnost na tržištu rada, kao i šanse da brže pronađu posao kako bi ostali u zemlji.

Kako ih podstaći da ostanu u zemlji?

Kada odlučuju o tome da li će svoj posao i život nastaviti u zemlji ili inostranstvu mladi, ali i oni stariji najpre upoređuju naš i „njihov“ životni standard, ali je na prvom mestu visina zarade koju će odlaskom u inostranstvo i zapošljavanjem ostvariti, a koja je često nekoliko puta veća od one koju mogu da ostvare ukoliko ostanu.

Starosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu su mladi od 20 do 30 godina i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja, pokazalo je istraživanje Srpske asocijacije menadžera.

Migracije stanovništva, pre svega u zemlje Zapadne Evrope, su deo svakodnevne realnosti, ali je situacija poslednjih nekoliko godina takva da sve više mladih koji završe fakultet, ali i starijih koji ovde imaju niske zarade, odlučuje da ode u inostranstvo.

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine u inostranstvo je otišlo 150.000 građana Srbije prosečne starosti 28,7 godina od kojih je svaki peti imao fakultetsku diplomu.

Prema istraživanju o migracijama studenata, trećina studenata planira da nakon završetka školovanja napusti Srbiju kako bi se zaposlila u inostranstvu. Većina studenata ima podršku roditelja za ovu odluku, dok jedan deo računa na pomoć rodbine i prijatelja koji već rade u inostranstvu.

putovanje kofer
ilustracija//putovanje/ kofer

Međutim, situacija je čak i lošija, jer prema podacima OECD-a od 2000. do 2016. godine iz Srbije je ukupno otišlo put inostranstva, a najviše u Nemačku, 416.946 ljudi, a ako ovome dodamo i 35.000 koji su zemlju napustili u 2017. godini onda dolazimo do brojke od 451.346 ljudi. Najveći broj mladih odlazi put Nemačke, a daleko manji broj oko 30.000 je otišao u Austriju. Treće mesto drže Švajcarka i Slovenija, dok je broj mladih koji je otišao u Skandinavske zemlje, a pre svega u Švedsku oko 15.000.

Iz Srbije je samo u periodu između 2012. i 2016. otišlo 245.000 ljudi, pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, što je u proseku godišnje 49.000 ljudi.Većina odlazi u razvijene zemlje, a od ukupno 964.000 koliko ih je pre šest godina živelo van granica naše zemlje, dve trećine je život nastavilo u Zapadnoj Evropi.

Nakon istraživanja došlo se do zaključka da postoji potreba za promenom okolnosti koje teraju mlade ljude da odlaze, odnosno povećanje njihove motivacije da ostanu u Srbiji. Ovo se može postići stvaranjem povoljnog ambijenta za život, uslovima za ostvarivanje uspešne profesionalne karijere, kao i stvaranjem mogućnosti da mladi mogu pre svega u svojo zemlji da žive od svog rada.

Kada se stvari postave ovako, predstavljaju ideju koja može da se ostvari, ali  dok se do ovog stepena ne dođe, preovlađivaće odluke mladih da od svog rada ipak žive negde drugde.

„Jedino zajednički – kompanije, fakulteti, država – možemo da kreiramo ambijent koji stimuliše mlade da ostanu u Srbiji ili da se nakon studiranja i rada u inostranstvu vrate. Trajni odlazak mladih iz zemlje ne predstavlja samo nedostatak za privredu, već pre svega za društvo u celini. Ono što daje prostor za optimizam je činjenica da su mogućnost za profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri posebno važni za mlade ljude, a čak 65 odsto ispitanika već ima programe za mlade talente i nude različite mogućnosti ne samo za razvoj karijere, već i rad u multinacionalnim timovima, mogućnost privremenog rada u inostranstvu u okviru kompanjie, kao i rada na aktraktivnim projektima“, izjavila je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera.

U ranijem razgovoru sa sugrađanima, mladi, ali i oni stariji nisu se mnogo razlikovali u mišljenju da li ostati ovde ili otići I sreću potražiti u nekoj od razvijenijih zemalja.

Nakon završetka škole mladi uglavnom sebe vide u inostranstvu, što im i polazi za rukom s obzirom da je požarevački kraj poznat po gastarbajterima, pa skoro svaka porodica ima nekoga u inostranstvu ko je voljan da pomogne mladima da se snađu. Oni stariji, koji nisu uspeli na vreme da odu kažu da mladima treba dati motivaciju da ostanu I rade u svom gradu, ali da nakon brojnih prepreka sa kojima se suočavaju možda je najbolje da bar oni odu i na neki način urade nešto od svog života.

Prema njihovom mišljenu mladima treba pomoći upravo kada završe školu ili fakultet, da svoje znanje iskoriste na najbolji mogući način i da žive od svog rada. Međutim u okolnostima u kojima žive, mladima se zatvaraju gotovo sva vrata i pokazuje da njihovo društvo u stvari ne brine o njima, pa otud I česte odluke da svoje parče hleba potraže u inostranstvu.

Više od 90 odsto mladih upitanih da kažu zbog čega odlaze reklo je da je razlog ekonomske prirode – nemogućnost da nađu posao u struci, ali i posao uopšte, ali i slabo plaćen posao ili nizak životni standard.

 

 

 

 

 

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Neda Stojićević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend