Mladi

Da li mladi imaju svest i vode li računa o svom zdravlju?

Foto: S.Lisac
Jedan od devet strateških ciljeva Nacionalne strategije za mlade jeste Unapređeno zdravlje i blagostanje mladih žena i muškaraca, a u okviru njega, definisano je nekoliko specifičnih ciljeva koji se odnose na postojanje unapređenih programa promocije zdravlja i prevencije rizičnog ponašanja i povećanje njihove dostupnosti; stvaranje uslova za razvoj zdravih stilova života mladih žena i muškaraca, unapređenje uslova za rad sa mladima u zdravstvenom riziku.. U Strategiji javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018.–2026.godine, prvi od sedam opštih ciljeva odnosi se na unapređenje zdravlja i smanjenje nejednakosti u zdravlju, a okviru tog cilja je i specifični cilj koji se odnosi na „posebna istraživanja osetljivih grupa radnoaktivne populacije (mladi, žene u reproduktivnom periodi, stariji radnici, lica sa invaliditetom, nezaposleni, zaposleni u malim i mikro pravnim licima, poljoprivrednici).

Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti , društvenom brigom za zdravlje na nivou Republike Srbije obuhvaćena su deca do navršenih 18 godina života, učenici i studenti do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do navršenih 26. godina života, kao i mlada nezaposlena lica koja se ne nalaze na školovanju, a najviše do navršenih 26. godina života.

Da li mladi znaju da je zdrava ishrana dobro zdravlje?

Kada je reč o preporukama za zdravu ishranu, prema istraživanjima krovne organizacije mladih, manje od trećine mladih svakodnevno konzumira sveže povrće, dok sveže voće svakodnevno konzumira tek svaka četvrta mlada osoba. Iz nalaza fokus grupa saznajemo da je mladima najjednostavnije da se hrane u pekarama i prodavnicama brze hrane, ali da bi se rado hranili zdravije ako bi takva ishrana bila dostupna i pristupačna.
Kako bi mladima što više približili i upoznali ih sa benefitima zdrave ishrane, učenicima šestog razreda u osnovnoj školi “Kralj Aleksandar I” održano je predavanje na temu zdravog načina ishrane, a u okviru meseca oktobra, meseca zdrave ishrane. Predavanje je održao dr Saša Dražilović iz Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu.

Foto: S.Lisac

Deca su bila sama od sebe zainteresovana za tu temu. Bila su vrlo pažljiva, na kraju sam ih pitao da li im je nešto bilo nejasno, rekli su da nije, tako da nisam imao šta dodatno da objašnjavam. Kada mladi dođu u neki period kada su malo više zaokupljeni sobom i nekim drugim iskustvima, onda malo manje obraćaju pažnju na svoje zdravlje, a više se vodi računa o tome da se neki trenutni motivi zadovoljavaju. Ipak, probijena je ta barijera da se ne gleda na ishranu kao nešto što je nebitno.

Negde pred početak Drugog Svetskog rata bili su autoriteti, čak nobelovci koji su tvrdili da ishrana i zdravlje nemaju veze jedno sa drugim. To je tek 1958. godine, Flaminganskom studijom, studijom sedam zemalja gde je učestvovala i tadašnja Jugoslavija, razotkrila da ishrana i te kako ima veze sa zdravljem. Pravilna ishrana je lek, ali to nije lek iz apoteke, već lek koji se nalazi u našim umovima, u našim dobrim ili lošim navikama i od toga zavisi kakva će se ekspresija naših gena odvijati, i da li ćemo zaslužiti svojim ponašanjem dobro zdravlje ili ćemo ga rano izgubiti. Samim tim to je nešto što je realno da dovede do loših ishoda, pre svega na činjenicu da se sad razboljevaju i stari i mladi, i mršavi i debeli i da je pojava infarkta i šloga kod mladih primetno zastupljenija nego ranije. To je zbog više stvari. Mladi  uzimaju neka sredstva koja im pravi taj problem, zatim noćni život odnosno ako koriste tu hranu koja se u noćnom životu podrazumeva, onda to znači da se povećava koagubilnost krvi, a sa tim i šećer u krvi. Ako se sa time ide na spavanje, onda je to jako štetno po zdravlje.

Foto: S.Lisac

Mladi i fizička aktivnost

S obzirom na to da su rezultati pokazali da veliki broj mladih ima visoko razvijenu svest o važnosti redovne fizičke aktivnosti, a istovremeno i kritički odnos prema sopstvenoj (ne)aktivnosti, javne politike za mlade treba da budu kreirane tako da omoguće izgradnju održavajućeg okruženja za bavljenje fizičkom aktivnošću. Infrastruktura za fizičku aktivnost u zajednici treba da bude lako dostupna svima, pogotovo na otvorenom prostoru, a sadržaji promovisani putem savremenih kanala komunikacije i metoda socijalnog marketinga.

Foto: A. Stojanović

Grad Požarevac je nedavno rekonstruisao košarkaški teren u Mesnoj zajednici „Braća Vujović“. Asfaltirana je podloga i postavljena nova tabla i koš. Ovaj poduhvat pozdravili su građani Požarevca, jer je nekoliko godina unazad ovaj prostor bio zapostavljen, a na neuređenom terenu je stajala konstrukcija bez table i koša. Radovi na rekonstrukciji i asfaltiranju podloge su koštali oko 1,7 milion dinara iz budžeta Grada  Požarevca.

Motivacioni i demotivacioni faktori za bavljenje fizičkom aktivnosti treba da budu uzeti u obzir prilikom kreiranja dokumenata javnih politika, i adresirani u pažljivo dizajniranim programima, intervencijama i nastavnim kurikulumima čiji je cilj postizanje kontinuirane i održive promene životnog stila mladih u kome je redovna fizička aktivnost sastavni deo, piše krovna organizacija mladih.

Požarevljanka, Maša Rajić jedna od upornijih mladih osoba koja je sa 15 godina postala šampionka države u atletici. U trenutku bavljenja atletikom i postignutih rezultata, Rajić i deca iz atletskog kluba nisu imala sve uslove za trening. Morali su da se prilagođavaju tokom treninga, jer ih ovaj sport zahteva svakodnevno.

Foto: Grad Požarevac

„Koliko god smo mogli mi smo se prilagodili našim uslovima. Ranije smo bili u prostorijama koje su još lošije od trenutnih, nismo imali struju, vodu ni grejanje. Sada smo od grada dobili novu prostoriju koja ima struju. Nažalost, grad dugo nema atletsku stazu, koja se trenutno gradi i nadam se da će to dosta doprineti svima nama i dovući još dece koja će zavoleti ovaj sport kao što ga i mi volimo. Na stazi ćemo učiti da se spremamo za neka bitnija takmičenja“, navela je ranije Maša.

Krajem septembra ove godine, Požarevac je dobio atletski stadion, a upravo se Maša Rajić zahvalila svima koji su učestvovali u izgradnji i doprineli otvaranju atletskog stadiona. Pozvala je svu decu da se oprobaju u atletici. Gradonačelnik Grada Požarevca, Saša Pavlović je tada rekao da su im vetar u leđa bili uspesi naših atletičara koji su ih postizali bez adekvatnih uslova za treninge.

Foto: S.Lisac

Seksualno i reproduktivno zdravlje mladih-Vakcinacija protiv Kovida 19

U ispitivanoj populaciji mladih od 15 do 29 godina, dve trećine je ocenilo svoje znanje o kontracepciji kao dobro ili jako dobro, dok je svaki deseti ispitanik naveo da ne poseduje dovoljno znanja o kontracepciji. Celokupno osvešćivanje društva i destigmatizacija osoba različitih seksualnih orijentacija jesu jedan od ciljeva kada se govori o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i tu treba uložiti dodatne napore kako bi se povećala vidljivost, sloboda i ostvarivanje seksualnih i reproduktivnih prava što sledstveno dovodi i do adekvatnog korišćenja savremenih metoda kontracepcije i korišćenja usluga zdravstvene zaštite u ovom domenu.

Prema podacima Instituta za društvene nauke mladi danas, u odnosu na vreme od pre 25 godina, sve ranije stupaju u prvi seksualni odnos.

Kako bi sprečili sve češću pojavu raka grlića materice. Ova bolest se može izbeći, a stručnjaci navode podatak da je u Sloveniji ova bolest iskorenjena i uz pomoć vakcine protiv humanog papiloma virusa. HPV vakcina štiti i od genitalnih kondiloma, koji su veliki problem kod adolescenata – kaže dr Mitrović.

Epidemiološkinja Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu, Nadežda Stanković objašnjava da je HPV vakcina dostupna u Domu zdravlja, te da zainteresovanost mladih za ovu vakcinu postoji. Na nedeljnom nivou se prati koliki je utrošak vakcina i onda trebujuju nove količine, tako da je snabdevenost Doma zdravlja adekvatna potrošnji.

Foto: S.Lisac

Vakcinišu se stariji od 9 godina, u dve različite grupe od 9 do 14 primaju dve doze,  a od 15. do 19. u tri doze vakcine kako bi se sebi osigurali adekvatan imunitet od bolesti izazvanim humanim papiloma virusom. Pre svega se tu najviše govori o karcinomu grliča materice, od koga ova vakcina može da zaštiti, ali svakako i drugih karcinoma vezanih za genitalnu regiju, kako kod žena tako i kod muškaraca, za orofaringalnu regiju takođe. Odaziv  je dobar i negde je plan da se ta vakcina, koja je prema našem pravilniku preporučena, da se preporuči u sedmom razredu, tom uzrastu od 12 godina, kada se rade sistematski pregledi.

Stanković naglašava da je vakcina dobra, a po nekim informacijama, jedna je od najbezbednijih vakcina za primenu. Još uvek nismo imali nijednu zabeleženu nijednu neželjenu reakciju.

Ovom prilikom pozivam mlade da stvarno iskoriste, Ovo je velika stvar, da se osigura zaštita od 9 tipova Humanog papiloma virusa koje izazivaju vrlo ozbiljne bolesti kod čoveka.  Mladi slobodno mogu da pozovu  naš Zavod, epidemiolozi se na vrlo studiozan način bave vakcinama i mogu da im daju sve potrebne informacije vezane za samu vakcinu, a i za benefite koje ona nosi.

Kada se govori o vakcini mladi najčešće imaju oprečna mišljenja o vakcinisanju. Obično misle da vakcina dovodi do steriliteta, te da je veća je šteta od vakcine nego od virusa?

Zbog ovih ili sličnih uverenja, tek nekih 2,5 % mladih od 12 do 17 godina se vakcinisalo, kažu u Zavodu za javno zdravlje Požarevac za Boom 93. Time ova starosna grupa beleži daleko najmanji procenat vakcinisanih. Direktorka Zavoda za javno zdravlje, Ana Jovanović kaže da je na samom početku vakcinacije protiv korone postojala  neinformisanost i neki strah.

Foto.S.Lisac

Mladi su mislili-ne, ja sam sada jak, meni to ne treba i u suštini više je tu zavisilo od porodice, odnosno da članovi porodice savetuju naše mlade ljude da ipak prime vakcinu, da je to bezbednije, da ne treba razmišljati o neželjenim efektima, nego da se više gleda na dobrobit vakcine”.

Jovanović smatra da ono što je sigurno povećalo učestalost primanja vakcina kod mladih je trenutak kada se otvorila mogućnost putovanja.

“Svedoci smo da smo tada svi morali da budemo vakcinisani ako smo hteli da idemo negde van granica naše zemlje, Grčku ili neku drugu zemlju. To je sve dovelo do toga da su se i mladi dosta vakcinisali i da sa te strane možemo biti zadovoljni da tu neku sveobuhvatnost vakcinacijom i kod mladih ljudi.”

Boom93/M.Veljković

Jovanović kaže das u uglavnom mladi ljudi zdravi i nemaju hronične bolesti, kardiovaskularne i alergijske i neke bolesti, gde se očekuje da i ako obole od kovida imaju teške posledice, teške kliničke slike. Iz tog razloga su oni u početku malo imali neke odbojnosti i mislili da im to ne treba, ali kako je vreme proticalo bilo je tu dovoljno mladih ljudi kako bi se ostvario taj neki populacijski imunitet.

Najčešće pitanje mladih bilo je da li vakcina može da utiče na sterilitet. Pitanja i nedoumice koje su bile kod mladih, onih koji su zvali naš Zavod za javno zdravlje i epidemiologe i konsultovali se po pitanju vakcina je da li vakcina može da utiče na sterilitet, tvrdi epidemiolog, Nadežda Stanković.

Mentalno zdravlje mladih

 

Jasmina Medurić psihijatar u medicini rada ranije je rekla da je dolaskom korona virusa još više pojačalo zebnju, strah i anksioznost, pojedini su se nosili sa tim strahom, neki bolje, neki lošije. Deca i adolescenti su pogotovo osetljiva grupa i sve što dolazi do njih, a što nije u nekom normalnom nivou, to se prelama kroz njihovu vizuru i njihovo ponašanje. Koji je najbolji način da sačuvamo mentalno zdravlje kako se mladi nose sa tim?

Oni nemaju izgrađene mehanizme psihičkih odbrana tako da je kod njih klinička slika mozda vrlo izražena i može da bude čak i dramatična. U prvom redu se javljaju poremećaji ponašanja, sa preteranim motornim ispoljavanjima. Ali oni imaju potrebu zbog nagomilane napetosti da izraze to na motornom nivou jer oni ne mogu da obrade sve to što dobijaju, a jako je bitno kako roditelji reaguju. Pred roditeljima je bio veliki izazov, morali su da organizuju celokupnu dnevnu aktivnost, da rade da zarade, da obezbede ekonomsku stabilnost i da paze na rast i razvoj dece i kako se ona osećaju. U Požarevcu se građani za pomoć mogu javiti psihijatrijskoj službi u bolnici.

Jasmina Medurić
Foto/ T.S. dr Jasmina Medurić, neuropsihijatar

Mladi edukatori prepoznali su ovaj problem kod svojih vršnjaka, te su u gradskoj biblioteci održali obuku pružanja vršnjačke psihološke pomoći. Mladima su predstavljene tehnike i sam proces psihološke pomoći na primerima, kao i tehnike koje su specijalno dizajnirane za samospoznaju, unutrašnje čitanje emocija i bolju komunikaciju sa drugima.

Jedan od vršnjačkih edukatora, Kristina Miloradović, maturantkinja Požarevačke gimnazije rekla je za Boom 93 da kod mladih postojii retka grupa koja je spremna za rad i velika grupa mladih kojoj je potrebna psihološka pomoć, ali se plaši da je potraži ili ne zna kome da se obrati.

FOto: S.LIsac

„Jako je bitno da širimo svest o ovome i da smo mi tu, kao i što sam projekat nosi naziv “Imaš problem, tu smo za tebe”. Tribina je bila posvećena pružanju pomoći i nadamo se da je poruka doprla do onih koji treba da je čuju. I na lokalnom nivou, i inače na državnom, ali i u svetu sve češće se javlja depresija kod mladih i svi vidovi nekih psiholoških poremećaja.“, naglašava Kristina i dodaje da postoji više razloga, može da bude neprihvaćenost od sredine, pandemija, otuđenost, loša komunikacija sa roditeljima, loša komunikacija u školi.

Foto: S.Lisac

Miloradović kaže da ima mnogo okidača za ove probleme, ali da edukatori rade na tome. Razni stereotipi i kompleksi kod mladih najpre su plod nekih nezdravih primera na društvenim mrežama. Samo standardi lepote imaju jako veliki uticaj na mlade osobe, nezavisno od pola, i svi teže tom nekom savršenom izgledu sa društvenih mreža koji je realno nemoguće postići, ocenjuje Kristina. Pored nje, obuku rade maturantkinje Ivana Čepić iz Ekonomske škole i Andrea Vrećić iz Politehničke. Mladima su se obratile i sa njima razgovarale pedagoškinja Požarevačke gimnazije, Živkica Đorđević i psihološkinja, Olivera Hajrović.

Imajući u vidu da je prema rezultatima istraživanja Krovne organizacije mladih učestalost simptoma umerene i teške depresije kod mladih 51,9%, što je skoro desetostruko više u odnosu na učestalost u odrasloj populaciji u istraživanju urađenom na reprezentativnom uzorku opšte populacije Srbije starosti 18 do 65 godina 15, trebalo bi usmeriti napore ka primarnoj prevenciji poremećaja mentalnog zdravlja kod mladih u Srbiji, a pored toga povećati dostupnost, a naročito prihvatljivost usluga u oblasti zdravstvene zaštite mentalnog zdravlja mladih. Mladi su u visokom procentu navodili da su im bile potrebne usluge psihologa, psihoterapeuta tokom poslednjih šest meseci, ali da ih nisu koristili, imajući u vidu i podatke iz fokus grupa, potrebno je ulagati u programe koji bi omogućili lakši pristup uslugama iz oblasti mentalnog zdravlja, uz mogućnost očuvanja anonimnosti.

 

 

 

 

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Sanja Lisac

Sanja Lisac

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend