Mladi

Da li su mladi podložni medijskoj manipulaciji?

Namerno plasiranje neistina, odnosno „lažne vesti“, postalo je globalni trend, zahvaljujući razvoju i tradicionalnih i onlajn medija. Neke od dezinformacija, naročito one koje sadrže veliku dozu senzacionalizma, postale su „viralne“ brzinom svetlosti u prethodnih nekoliko godina, a deo javnosti i dalje veruje u njih, piše Demostat.

Kada u članku nema izvora ili anonimni izvori imaju eksluzivne informacije dobra je šansa da je ta vest delimično ili u potpunosti lažna. Kada čujemo nikad, prvi put u istoriji, kada čujemo najbolji smo na svetu, pale se crvene lampice. Najčešće nije teško pronaći listu gde možemo proveriti tačan rejting. I zvaničnici često govore neistine, a mediji prenose ove izjave kao da su činjenice i tako nastaju lažne vesti. Zato treba uvek da se pitamo, odakle dolaze informacije i tražimo zvanične podatke. Dok neko namerno širi lažne vesti, dezinfomacije i poluinformacije.

U današnje vreme kada je sve na dohvat ruke kada govorimo o informacijama, zato što je internet dostupan većem delu, veoma je važno kako da prepoznamo lažne vesti odnosno kako da se od iste zaštitimo. Bivša profesorka Požarevačke gimnazije, Jana Jacić objašnjava da je na svojim predavanjima polaznicima predmeta  “Jezik, mediji i kultura” uvek savetovala da, kada im neka vest   deluje i izaziva prejaku emociju,  uvek posumnjaju da je to možda potencijalna lažna vest, te da proveru vesti izvrše na više izvora.

Boom93/Jana Jacić

Skretanje pažnje na to šta je tabloidna štampa, šta su to tabloidni portali. Međutim, veoma je teško dopreti do mladih, ukoliko se u njihovim domaćinstvima takva vrsta medijskih sadržaja prati. S druge stane, medijsku pismenost i odbranu od lažnih vesti treba posmatrati kroz jednu širu perspektivu, a to su društvene mreže kojima su mladi danas izloženi. 90% mladih koje poznajem koriste neku od platformi. Društvene mreže su svima dale prostor za  mišljenje i plasiranje informacija. Uvek sam sklona tome da deci savetujem da ne veruju svemu na društvenim mrežama, ali isto tako da ako nisu sigurni da li je nešto tačno ili ne, ne šeruju dalje, jer je širenje lažnih vesti za mene isto što i produkcija lažnih vesti.“

Jacić smatra da su mladi u današnje vreme izloženi lažnim vestima i da je rizik u kome su izloženi  mnogo veći od onog kojima su izloženi odrasli.

Mladi tek stupaju u obrazovanje, u posao, u neki život, pred mladima je dug period i mislim da će biti još izloženiji lažnim vestima u budućnosti, što nam je korona donekle i pokazala, jer veliki deo mladih zastupa antivakserske stavove, koji su posledica širenja dezinformacija. Verujem da je epidemija lažnih vesti doprinela do ovakve epidemiološke situacije, te smatram da obrazovanje u Srbiji od malih nogu, osnovne škole treba deci da pruži priliku da se bave temom medijske pismenosti, ne kroz neki određen predmet, već kroz sve predmete. Smatram da je uloga nastavnika da im da dobre izvore i da ih nauči zašto oni loši izvori nisu dobri. To je dobra polazna tačka za prepoznavanje loših vesti.“

Nikola Samardžić, mladi aktivista kaže da je najveći problem kod mladih i društvenih mreža je što se prate trendovi po svaku cenu, stvari koje im se nameću. Retko se dešava da postoji neko ko će im ukazati da neke stvari jednostavno ne treba da se  rade, pogotovo na društvenoj mreži Tik Tok, na kojoj mladu ugrožavaju i živote.

Stručnjaci sada preporučuju izbegavanje termina „lažne vesti“ ili bar ograničavanje njegove upotrebe, jer je termin „lažne vesti“ usko povezan sa politikom, a ova povezanost može beskorisno suziti fokus pitanja. Termin „lažne informacije“ je poželjniji, jer se može odnositi na širok spektar dezinformacija koje pokrivaju teme kao što su zdravlje, životna sredina i ekonomija na svim platformama i žanrovima, dok se „lažne vesti“ uže shvataju kao političke vesti.

Istraživanja saveta za strateške politike pokazuju da je svaki šesti naslov objavljen 2020. godine bio lažan. Zašto se poseže za neistinama?

Psiholog Žarko Trebješanin objašnjava da to istraživanje pokazuje da ima dosta tih lažnih vesti, ali to je bitno na kom uzorku je rađeno.

To su uglavnom, koliko ja vidim,, novine kojima se veruje. Tako da mislim kad bi u ot bili uključeni tabloidi, a pogotovo društvene mreže, onda bi situacija bila mnogo gora. To što se danas sve više govori o lažnim vestima, pokazuje koliko je taj fenomen dobio na neke neslućene razmere. Uvek je bilo nekih lažnih vesti, ali je to pre bio, čini mi se, incident nego pravilo. Novine su nekad bile autoritet i otprilike nesšto što je garancija istinitosti. Danas ljudi koji su malo obrazovaniji, sve što vide u novinama, uvek sumnjaju. I mislim da treba da postoji neka zdrava sumnja.”

Foto: printskrin YT

Čini mi se da smo došli u neku situaciju da ima i previše tih lažnih vesti. Koliko ima lažnih vesti objašnjava urednik fake news tragača, Stefan Janjić.

„Vodeći tabloidi koji kreiraju najveći broj dezinformacija zapravo kreiraju neku vrstu prijatne laži spram očekivanja svoje ciljne grupe. odnosno šta bi to njihova ciljna grupa volela da čuje. Iz mog iskustva mogu reći da su ti tekstovi iz tabloida tačni, zasnovani na nekim činjenicama, izjavama političara, istraživanjima itd., ali da su naslovi ti koji su manipulativni i koji vas zapravo iznevere. jer ne dobijete od teksta to što ste videli u naslovu. I važno je i šta se nalazi na naslovnoj strani jer se ne obraća samo kupcima novine već i prolaznicima. To je neka vrsta propagadne poruke koja nas obasipa svaki dan sa trafika u supermarketima.“

Foto: printskrin YT

Tabloidi govore ono što vlast neće da kaže otvoreno, kaže Trebješanin.  Bilo je ipak više onih vesti koji se tiču korone. Tu imate zaista najviše lažnih vesti. Šta je to oko čega se najčešće laže? Stefan kaže da je to menja u skladu sa društveno političkim okolnostima. U 2020. godini, najviše lažnih vesi je bilo o koroni. Trebješanin kaže da je bitno da ljudi kritički priđu medijima, te je veliki problem kod nas što su ljudi medijski nepismeni.

Naslovi su često bombastični i netačni, zato pročitajte ceo tekst, pre nego što podelite vest. Verujete podacima i sopstvenim očima navodi prvi fektčeking portal u regionu “Istinomer”. Istinomer svakodnevno proverava sadržaj i skenira lažne vesti i informacije na srpskom jeziku koje se objavljuju na ovoj platformi.

“Kada u članku nema izvora ili anonimni izvori imaju ekskluzivne informacije – dobra je šansa da je ta vest delimično ili u potpunosti lažna. Kada čujemo nikad, prvi put u istoriji, kada čujemo najbolji smo na svetu – pale se crvene lampice. I zvaničnici često govore neistine, a mediji prenose ove izjave kao da su činjenice. I tako nastaju lažne vesti. Zato, uvek pitamo – odakle dolaze informacije i tražimo zvanične podatke.”

Novinarka KRIK-a i urednica na projektu „Raskrikavanje“,Vesna Radojević nedavno je u emisiji Dragana Ilića povodom međunarodnog dana provere informacija u onlajn panel diskusiji rekla da pet dnevnih listova su u 2020. godini samo na naslovnim stranicama objavili ukupno 1.172 lažne, neutemeljene i manipulativne vesti. Istovremeno, u ove medije i dalje se slivaju milioni dinara iz budžeta. Samo u prošloj godini, izdavači ovih dnevnih listova dobili su najmanje 29 miliona dinara od opština u Srbiji.

novine cita covek
Foto/novine čita Pixabay ilustracija

Raskrinkavanje prati medijske objave, te na osnovu svoje metodologije proverava i ocenjuje one čija kredibilnost deluje upitno. Ocene koje koristimo nisu jednake “težine” – među njima ima i onih koje ne ukazuju nužno na postojanje namere za širenjem dezinformacija (kao što su “satira” ili “greška”), ali ih smatramo važnim za celovito mapiranje kvaliteta medijskih sadržaja. Najgora ocena koju određeni tekst ili prilog može dobiti je “lažna vest” i ona se daje kada je van svake razumne sumnje utvrđeno da je određeni medij smišljeno fabrikovao određenu priču ili tvrdnju i predstavio je kao istinitu, svesno dezinformišući javnost.

Mnoge stvari koje čitate na mreži, posebno u fidovima društvenih medija, mogu izgledati kao istinite, ali često nisu. Lažne informacije su vesti, priče ili obmane stvorene da bi namerno dezinformisale ili obmanule čitaoce. Obično su ove priče kreirane da utiču na stavove ljudi, potiskuju politički program ili izazivaju zabunu i često mogu biti profitabilan posao za onlajn izdavače. Lažne informacije mogu zavarati ljude tako što će izgledati kao pouzdane veb stranice ili koristiti slična imena i veb adrese renomiranim novinskim organizacijama.

Prema Martini Čepman (stručnjak za medijsku pismenost), lažne vesti imaju tri elementa; „Nepoverenje, dezinformacije i manipulacija“.

Foto: pixabay ilustracija

Istraživanja nažalost ukazuju na nizak nivo medijske pismenosti stanovnika Srbije, naročito mladih, kao i na veliku potrebu za osnaživanjem građana da prepoznaju lažne vesti i dezinformacije. Navika građana da često preskaču tekst i ne čitaju dalje od naslova jeste ono što ovakvim portalima daje moć da utiču na građanke i građane.

Čak i kada je sadržina ovih i sličnih tekstova većim delom istinita, portali koji objavljuju naslove ovog tipa teže ka tome da privuku čitaoce metodom “klikbejt”, gde je naslov u potpunosti drugačiji od samog tela teksta i često jeste krajnje nepovezan.

Klikbejt” metod nije nepoznanica tabloidnim medijima ni u Srbiji ni u svetu. Klikbejt je senzacionalistički naslov koji pogrešno predstavlja sadržaj članka, s ciljem privlačenja čitalaca da kliknu na podeljeni link. Klikbejt je verovatno najrasprostranjeniji oblik manipulacije u onlajn medijima. Cilj je da se vest zapaljivim naslovom pretvori u profit od oglašavanja pa i po cenu širenja govora mržnje.

Govor mržnje se dešava svakodnevno, kaže Mihajlo Jovanović, mladi aktivista iz Udruženja Roma Braničevskog okruga.

Foto: M.V

Samo je bitno koliko glasno pričamo o tome i koliko često. Susreo sam se x puta sa time da neko nešto kaže ružno dok me malo bolje ne upozna. Nikad mi se nije desilo, srećom, da prođem maltretiranja, diskriminaciju, ali se dešavalo nekim mojim prijateljima oko mene i to mi nekako dođe isto. Ne mogu direktno da utičem na to, ne mogu da menjam, a i dalje vidim da je problem.

Mihajlo smatra da treba glasno govoriti  o problemima onda kada se stvori problem i da nije sramota pričati sa starijima i onima koji mogu da nam pomognu. U udruženju Roma Braničevskog okruga postoji  psihologa i pravnika koji besplatno dele savete i pružaju mogućnosti za  pisanje prijave i da razgovaraju sa ugroženima.

Te neke savetodavne usluge mnogo znače s obzirom da danas mladi  nemaju dovoljno sredstva da plate seanse kod psihologa, a imati besplatnog psihologa baš znači. Mnogo se puta dešavalo da je ljude sramota da se otvore nekome ko je nov. Mi nemamo mnogo psihologa u gradu da daju besplatno savetodavne usluge. Često se dešava da ljudi dođu kod mene i razgovaraju sa mnom. I to je bio poziv da bi trebalo da radim sa njima. I to je zašto ja to i radim.

UNESCO je još sedamdesetih godina XX veka podstakao pitanje obrazovanja za medije. Bazirajući ideju na važnosti koju mediji imaju u životu pojedinaca i porodice, zatražili su da se na međunarodnom nivou sastanu naučnici kako bi istražili načine uključivanja medijskog obrazovanja u prosvetne sisteme svih razvijenih, pa i manje razvijenih, zemalja. Od potpisivanja Deklaracije o medijskom vaspitanju (Declaration of Media Education) 1982. do danas, koncept medijske pismenosti ili medijskog odgoja donekle se menjao, ali je ostao utemeljen na osnovnoj ideji – komunikacionim pravima koja proističu iz osnovnih ljudskih prava što su garantovano dokumentima međunarodne zajednice, ponajprije Poveljom Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima (1945) i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950).

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Sanja Lisac

Sanja Lisac

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend