Mladi

Mladi i mediji: Medijski pismeni – sebi i drugima korisni

FOTO: Ilustracija/Pixabay
Možete li da zamislite jedan dan koji će proći, a da ne pogledate u svoj mobilni telefon, da ne posetite neku od društvenih mreža, ne čujete nijednu vest na televiziji, radiju ili nekom web portalu? Verovatno možete jedino ako rešite da odete na odmor i „isključite se“ od sveta na određeno vreme, ali u redovnim okolnostima smo svi konstantno izloženi ogromnom broju informacija posredstvom medija i različitih kanala komunikacije.

Medijska i digitalna pismenost su veštine kritičkog promatranja medijskih sadržaja, veštine pronalaženja informacija i proizvodnje medijskih sadržaja koje je, opet, ključno za aktivno građansko učešće.

Medijska pismenost se najčešće definiše kao sposobnost razumevanja, čitanja, pronicanja u srž medijskih tekstova, odnosno sposobnost da se na različite načine sagledavaju, analiziraju, evaluiraju i kreiraju medijske poruke.

To znači da bi medijski pismena osoba morala da bude osposobljena da kritički misli i analizira najrazličitije forme izražavanja, to jest da se sticanjem veština koje podrazumeva medijsko obrazovanje ili medijsko opismenjavanje, stiču veštine koje imaju najširu primenljivost i presudne su za kvalitetno funkcionisanje i izražavanje u savremenoj kulturi.

Po UNESKO dokumentu iz 1998. godine edukativni program medijska pismenost ima ulogu u „Zaštiti maloletnika i ljudskog dostojanstva kroz audiovizuelne i informacione usluge“. Ovaj dokumet takođe ukazuje na to da medijska pismenost nije izolovano znanje, ono „uvezuje“ saznanja koja se izučavaju u nastavi maternjeg jezika, sociologije, istorije, psihologije, likovnog vaspitanja, građanskog vaspitanja itd.

U Srbiji je nastavnim planom i programom za časove maternjeg jezika i građanskog vaspitanja predviđeno da se učenici upoznaju sa medijima i medijskim žanrovima. Medijska pismenost se od 2005. godine u obrazovnom planu i programu pojavljuje u tri nastavne jedinice u okviru građanskog vaspitanja i maternjeg jezika.

Jačanje medijske pismenosti građana jedan je od najvažnijih segmenata razvoja društva, a posebno je važno da ta tema bude na pravi način zastupljena u obrazovnom sistemu. Upravo u tome pomaže i zbog toga je nastaoPriručnik za medijsku pismenost za preduniverzitetsko obrazovanje namenjen nastavnicima i stručnim saradnicima”.

FOTO: Pixabay ilustracija

Programska menadžerka KOMS-a Miljana Pejić takođe smatra medijsku pismenost jednom od ključnih tema današnjice.

“Za mlade, u bilo kojoj oblasti da su aktivni ili žele da budu aktivni, veoma je važan način na koji pristupaju informacijama i kako ih obrađuju, da li ih analiziraju, imaju li dovoljno veština da ih kritički posmatraju. Tu vidimo prednost ovog projekta, u današnje svetu u kojem ima mnogo informacija, medijska pismenost je važna za sve nas, da bi svako mogao da filtrira informacije i uzme tačne i nekako uspe da mu te informacije budu korisne”, kaže Miljana Pejić.

Krovna organizacija mladih Srbije okuplja 108 organizacija mladih sa oko 150.000 mladih koji se bave različitim stvarima.

Osnove medijske pismenosti, uticaj društvenih mreža na pratioce, senzacionalizam u medijima, neke su od tema koje su učenici Požarevačke gimnazije obrađivali na časovima Jezika, medija i kulture sa profesorkom Janom Jacić.

Tokom ove školske godine, 205 učenika i učenica Požarevačke gimnazije izabralo je da pohađa izborni program Jezik, mediji I kultura. Ovo su učenici prvog I drugog razreda koji u toku ove školske godine ovaj program mogu da izaberu kao izborni predmet.

Ivana Čepić učenica Ekonomske škole smatra da u školama fale predmeti opšte informisanosti ili medijske pismenosti kako bi učenici naučili na koji način mogu da se informišu i dođu do potrebnih informacija.

Foto: S. LIsac

“Mladi zaista imaju mnogo načina da se izvuku iz lažnih vest ii postanu medijski pismeni, dok je starijima to mnogo teže i drugačije, jer su navikli da budu ograničeni na nekoliko izvora. Sada u moru medija i dalje sebe ograničavaju jer ne znaju zapravo kojim izvorima da veruju i ne znaju koje veštine su im potrebne da sami mogu da prepoznaju lažne vesti, koje informacije su relevantne. Mislim da je predmet Jezik mediji i kultura trebalo odavno uključiti u školski program, zato što mislim da moja generacija ima nade da znamo kako da se informišemo. Mladima bih poručila da ulože svoje vreme u veštine medijske pismenosti I da pronađu edukacije, obuke i seminare, jer ih ima”, navodi ona.

Jana Jacić, nekadašnja profesorka ovog izbornog predmeta u Požarevačkoj gimnaziji dodaje da je medijska pismenost veoma važna id a je ono što je pismenost bila u 19. I 20. veku, to je medijska pismenost u 21. veku.

“Danas smo izloženi nikad većem broju informacija. Svako od nas, počev od odraslih preko dece treba da ima razvijene veštine da prepozna pravu informaciju, da razlikuje lažnu vest od prave vesti. Mislim da je medijska pismenost izuzetno važna za mlade naraštaje zato što je to ono što nam pomaže da kvalitetno učimo za početak. Ukoliko istražujemo neku temu treba da znamo na kojim mestima ćemo istraživati. Ukoliko pronađemo neku informaciju, treba da znamo na kojim mestima ćemo tu istu informaciju, na tri strane proveriti relevantnost i verodostojnost. Medijska pismenost i lažne vesti nisu bitne samo u smislu primanja takvih vesti već i u smislu produkcija. Deca u današnje vreme mnogo koriste društvene mreže i često su i  sami prenosioci lažnih vesti potpuno nesvesno. Mladi treba da budu upoznati sa time da je širenje lažnih vesti istovremeno učešće u tom procesu. Moj savet za mlade je da budu odgovorni pri konzumiranju bilo kavog sadržaja, treba biti obazriv, proveravati informacije, birati izvore iz kojih učimo i treba se uvek zapitati kome je poruka ili vest namenjena”, rekla je ona.

Mladi, naročito adolescenti su u trakvom periodu razvoja gde preispituju na prvom mestu sebe a takođe i sve oko sebe i celokupno društvo. Pronalaze svoje mesto, grade svoj identitet, formiraju se kao ličnosti. Sve što vide, čuju sve što dožive ostavlja traga na njima i formira ih kao ličnosti utiče na njihov razvoj, kaže Maja Marić iz udruženja „Urban stream“.

Nove tehnologije su oduvek bile intrigantne posebno kada se uzme u obzir uticaj na decu i mlade. Čini se da je savremeno društvo nespremno da shvati značaj socijalnih medija i uglavnom preovladavaju negativni stavovi o upotrebi istih. Koristiti socijalne medije postalo je integrativni deo svakodnevnog funkcionisanja dece i mladih. Veza između upotrebe interneta i mentalnog blagostanja je predmet brojnih istraživanja, ali i dalje ne postoji jasan naučni konsenzus oko uticaja socijalnih medija ili životnog stila koji se bazira na upotrebi ekrana na mentalno zdravlje dece i mladih.

Foto: Boom 93

„Mnogo je izazovan period i za mlade i za nas koji se bavimo mladima za saradnike, stručnjake i eksperte koji rade sa mladima baš zbog toga što je mladima ponuđeno dosta toga i dobrog i lošeg, ali nažalost i lošeg koje oni mogu da vide. Nisu to samo ti modeli tipa rijaliti šoua, to su i neke serije koje se bave kriminalom drogom narkoticima koje se bave lošim životom za kojim mladi mogu da se povedu. Tu su i popularne pesme koje takođe promovišu drogu narkotike, nasilje. Ja se divim mladim osobama kako uspevaju u čitavom tom haosu da izaberu i da naprave šta je dobro a šta loše, čime se treba voditi, a šta ignorisati. To je veliki izazov za njih u ovom trenutku, u nekim ranijim vremenima to nije postojalo, imali smo neke kvalitetne sadržaje i programe, to je bilo dostupno. Neke obrasce koji su zaista bili kvalitetni, jer sada je toliko toga dostupno i što je najgore to je toliko lako dostupno da čak i deca mogu da pristupe svim tim sadržajima bez ikakve cenzure ili kontrole. Ubeđena sam da svaki roditelj želi najbolje za svoje dete, ali dok je roditelj na poslu da li on može da isprati šta dete prati na telefonu ili televizoru“, zaključila je Marić.

Mladi sve više vremena provode uz telefon, na društvenim mrežama

Krovna organizacija mladih je 12. avgusta na Dan mladih objavila Izveštaj o položaju i potrebama mladih.

U poslednjem izveštaju iz ove godine, istraživanje je pokazalo da najviše mladih koristi Instagram direktne poruke (92,1%) i WhatsApp (84,1%), zatim Viber (80%). Korišćenje Fejsbuk mesindžera, kao i društvene mreže u celini je u padu, dok je aplikacija koja je zabeležila najveći relativni rast Telegram.

Uticaj društvenih mreža na različite aspekte života sve je češći predmet proučavanja stručnjaka, ali i tema u javnosti, pa i popularnoj kulturi. Približavamo se periodu u kojem najmlađi mladi (15 godina) neće poznavati svet bez društvenih mreža. U tom kontekstu, pitali smo mlade da ocene uticaj društvenih mreža na svoj život. Dok je kod komunikacije, obrazovanja i posla ocena pretežno pozitivna ili neutralna, postoji značajan broj mladih (45%) koji negativno ocenjuje uticaj društvenih mreža na svoje slobodno vreme.

Tek nešto više od 1/3 mladih koristi njuz aplikacije na telefonima, a više puta dnevno se informiše (posećuje informativne sajtove/aplikacije) tek 17,5% mladih. Tri četvrtine mladih rekle su da se često susreću sa lažnim vestima, a četiri petine smatraju da umeju da ih prepoznaju. Od društvenih mreža, mladi najčešće koriste Instagram, Tik-Tok i Jutjub. Instagram svakodnevno koristi 9/10 mladih ispitanika. Upravo Instagram direktne poruke najčešće koriste za komuniciranje, a slede WhatsApp i Viber. U pogledu uticaja društvenih mreža na život, mladi smatraju da im negativno najviše utiču na slobodno vreme.

Roditelji se mogu osećati nadmudrinima ili preplavljenim kompjuterskim i internetskim sposobnostima svoje dece, ili možda ne shvataju da je „novi medij“ suštinska komponenta nove pismenosti, nešto u čemu njihova deca treba da tečno govore. Ova osećanja neadekvatnosti ili zbunjenosti ne bi trebalo da ih spreče da otkriju prednosti interneta. Opasnosti svojstvene ovom relativno nekontrolisanom „žičanom“ svetu su mnoge i različite, ali često skrivene. Ove opasnosti moraju biti razotkrivene i mudar roditelj će naučiti kako da zaštiti svoju decu tako što će se uroniti u medij i uzimajući savete iz mnogih resursa koji imaju za cilj zaštitu dece, dok im omogućavaju da ubiru bogate prednosti u bezbednom okruženju. Lekar je u dobroj poziciji da podstakne roditelje i decu da otkriju Internet i da ga mudro koriste.

Ministarstvo kulture i informisanja

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Neda Stojićević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend