Mladi i zaštita životne sredine, koliko su spremni da se uključe u ekološke akcije

Omladinski aktivizam i volonterizam je u Požarevcu posebno izražen kroz aktivnosti u koje su uključeni aktivno i učenici osnovnih i srednjih škola kroz ekološke sekcije i kroz akcije koje se organizuju od strane samih škola, ali i udruženja.

Nedavno su povodom obeležavanja Svetskog dana čišćenja, učenici i profesori Požarevačke gimnazije u saradnji sa  lokalnom samoupravom, sproveli akciju čišćenja dvorišta ove škole i zone oko Osnovne škole ,,Kralj Aleksandar I”. Ovakva akcija samo je korak ka podizanju svesti građana da je nužno da svako krene od sebe i svog dvorišta ukoliko želimo da živimo u čistom i uređenom gradu.

Jana Jacić profesorka i jedna od organizatora akcije kaže da je dobila poziv da organizuje akciju čišćenja u svojoj sredini, a uz podršku škole došli su na ideju da uključe đake, volontere i na Svetski dan čišćenja je akcija i organizovana.

“Prihvatila sam poziv za organizaciju ovakve akcije prvenstveno da bih mladima sa kojima sam u tom trenutku sarađivala pokazala da i najmanji korak i akcija mogu da doprinesu opštem dobru. U akciju se uključilo preko 30 volontera đaka, a učestvovale su i  kolege. Smatram da je nedovoljno da jednu takvu akciju organizujemo jednom godišnje. To može biti jedna pokazna vežba, ali svi mi na jednom mikroplanu u lokalnim zajednicama treba da se bavimo ne samo akcijama čišćenja već raznim aktivističkim poduhvatima”, navodi Jacić.

Ona dodaje da ne smatra da jedna škola može biti reprezentativan primerak na osnovu kog se može zaključiti da li su mladi osvešćeni u sferi aktivizma i volonterskog rada.

“Smatram da mnogo veći broj mladih može da se uključi, treba da se uključi, ali i da samostalno inicira ovakve aktivnosti”, zaključuje ona.

Koliko su mladi spremni da učestvuju u ovakvim akcijama?

Pavlović Marija, učenica četvrte godine Požarevačke gimnazije koja je učestvovala u akciji povodom Svetskog dana čišćenja kaže da je bilo malo učenika škole i da ne zna iz kog razloga se više drugova nije priključilo akciji budući da je ona sprovedena tokom vikenda.

“Ja mislim da je u pitanju neka vrsta nezainteresovanosti, ali ne znam zašto. Dosta njih je reklo da nema vremena, ali po mom mišljenju presudio je faktor, da ne žele da izigravaju đubretare i to je definitivno bio faktor te nezainteresovanosti. Ne može niko da mi kaže da ne može da izdvoji dva sata, da dođe i učestvuje u ovoj akciji i da nije mogao u subotu. Mnogo je malo nas bilo u odnosu na broj učenika cele škole”, navodi Marija.

Marija smatra da ovakvim akcijama, iako se one sprovode na lokalu mladi mogu da podignu svest, kako bi se i drugi pokrenuli i organizovali slične akcije kako bi sredili bar delić svoje životne sredine.

“Mislim da svako od nas kao individua treba da uzme odgovornost na sebe i da se potrudi da što manje utiče na životnu sredinu i da je zagađuje. Međutim, ne znam da li će ljudi biti dovoljno zainteresovani za to. Mislim da stvaramo ljude koji će tu nezainteresovanost nositi sa sobom do kraja života i to mi se ne sviđa. Ako su sada totalno nezainteresovani kako će biti kasnije kada budu imali druge prioritete, posao, decu, porodicu, kako će se tada brinuti o životnoj sredini ako se sada nije javila ideja o bitnosti tih stvari”, zaključuje ona.

Slična radna akcija bila je organizovana pre nekoliko meseci na Čačalici, kada je ova lokacija očišćena od smeća, suvog granja i drugog otpada. U akciji su pored aktivista ekološhih udruženja Sova, Prijatelja Čačalice i Pokreta Gorana učestovali i brojni građani volonteri, kao i čitave porodice sa decom koje su dale svoj doprinos da se Spomen park uredi.

Prema rečima Ane Berišić, predsednica Ekološke organizacije Sova Čuvari, tokom čišćenja najviše se nailazilo na plastiku, kesice od aluminijuma, smokija, čipsa, limenke i flaše od piva.

“Mladi nisu dovoljno edukovani o značaju ekologije. Postoje ljudi koji prate to preko društvenih mreža, ali u školama to nije toliko zastupljeno. Ipak moram da pohvalim Osnovnu školu “Sveti Sava”. Oni su sada na vrhunskom nivou i imaju svest o tome, jer ti kada prođeš pored kanti za sortiranje  otpada tebi je u svesti da moraš da sortiraš otpad i da počneš to da radiš i kod kuće. Takođe, da nećeš da baciš papir na ulici, u šumi, a pogotovo na Čačalici, ali generalno mladi ljudi i nemaju toliko razvijenu svest o tome. Mada to je period adolescencije kada se o tim stvarima ne razmišlja, ali bi trebalo. Smatram da bi svaka škola trebalo da ima, ako ne predmet ekologiju, bar edukativni deo ili da se sprovede neka akcija”, navodi Berišić.

Berišić je podsetila da je ove godine održana akcija “Posadi svoj hlad” kada su predstavnici gradske uprave zajedno sa udruženjem “Sova”, na gradskom hipodromu podelili oko 70 sadnica belog jasena građanima.

“Grad se već javio na novu akciju “Posadi svoj hlad”, samoinicijativno, što mi je jako drago. To je akcija koja uključuje građane u sve to. Naše mišljenje i mišljenje nadležnih je da je to mali broj sadnica, jer je prošle godine podeljeno oko 100 sadnica, ali je bitno da je sto porodica učestvovalo u samoj akciji. Svako dvorište od tih porodica ima novu sadnicu i kiseonik. Koliko sam ja upoznata, nadležni planiraju da od društveno-odgovornih kompanija zatraže da učestvuju i gradu poklone sadnice”, kaže Berišić.

Akcija podele sadnica bi prema rečima Berišić trebalo da bude organizovana u novembru.

Još jedan vid uključivanja mladih u ekološke akcije i podizanja njihove svesti o ekologiji i zaštiti životne sredine su aktivnosti koje se tokom školske godine sprovode u Osnovnoj školi “Sveti Sava”. Ova škola je 2018. godine zvanično postala Eko škola i time potvrdila da ispunjava sve uslove što se tiče ekologije. Škola poseduje Eko zelenu zastavu kojom se potvrđuje da  je zvanično međunarodna Eko škola. Učešćem u nizu međunarodnih projekata škola je dala veliki doprinos u razvoju ekološke svesti kako kod učenika tako i u svojoj lokalnoj zajednici.

Jedna od akcija realizovana je povodom Dana planete zemlje kada je u školskom dvorištu organizovano prikupljanje reciklažnog materijala, kako bi se podigla svest učenika, ali i njihovih roditelja o potrebi očuvanja životne sredine. Tokom akcije učenici su donosili različite materijale koji će nakon toga biti upotrebljeni za reciklažu, a to su papir, pet ambalaža, limenke, plastika i boce od aluminijuma i električni uređaji.

„Na ovaj način kroz realizaciju ove akcije mi ustvari utičemo na ekološku svest učenika i podižemo nivo ekološke svesti o važnosti razvrstavanja otpada, jer nam je cilj da od sredstava koja budemo prikupili prodajom materijala  da kupimo kontejner za razvrstavanje otpada. Ovo je naš mali doprinos zaštiti životne sredine, ali smatram da uticanjem na svest dece od najmlađeg uzrasta mi utičemo na to da svi čuvamo planetu koja zaista jeste zatrpana i teško podnosi količinu otpada koji ljudska populacija svakodnevno stvara“, rekla je direktorka škole Margareta Sekulović.

Ona je naglasila da su deca u velikim količinama donosila materijale koje su prikupljali, a da se vidi da su to činili u kontinuitetu i to je veoma značajno jer na taj način se uče da te materijale treba negde odložiti i kasnije preraditi.

Učestvovanjem učenika iz Osnovnih škola na takmičenjima povodom obeležavanja značajnih ekoloških datuma, škole se trude da na još jedan način utiču na učenike i prošire njihova znanja o značaju ekologije.

Na pitanje kakav je njen stav prema ekologiji i kako reaguje kada vidi smeće na ulici ili negde oko nje Đurđa Lukić, učenica Osnovne škole “Vuk Karadžić” kaže da prvenstveno moramo poći od sebe i promeniti stav prema zaštiti životne sredine.

„Svi, apsolutno svi oko mene koje poznajem ne obraćaju pažnju na životnu sredinu na prirodu, sve rade ishitreno ne zanima ih da li ugrožavaju sebe ili druge oko sebe i meni je krivo zbog toga i smatram da je jedini način na koji bismo mogli to da promenimo jeste da počnemo od sebe. Svako mora da počne od sebe  da bismo došli do nekog efekta da što manje zagađujemo prirodu”, naglašava Đurđa.

Još jedan dokaz da mladi žele da sačuvaju okolinu u kojoj žive, i u kojoj će živeti njihove buduće generacije, je i Udruženje građana „Provo“ iz Aleksandrovca koje je tokom letnjih meseci organizovalo trodnevnu radnu akciju u kojoj je učestvovalo oko 30 ljudi. U akciji je raskrčen,potpunoočišćen i proširen put do jezera, koje se nalazi na 500 metara od centra sela. Očišćena je obala i sam prilaz jezeru i pokošeno divlje rastinje.

Kako je  za Boom 93 rekao predstavnik ovog udruženja Nebojša Perić ova akcija je samo  jedna u nizu koje je  ovo Udruženje organizovalo, a sve sa ciljem i željom da svoju životnu sredinu  učine boljom za život svoje dece i porodica.

„Članovi udruženja su pretežno mladje dobi, spremni da odgovore i zahtevnim fizickim aktivnostima, o čemu svedoči poslednja akcija  koja je trajala tri dana i u kojoj je učetvovalo tridesetak ljudi. Nadomak sela, na 500 metara od centra, u gustoj netaknutoj šumi, nalazi se veštačko jezero, zapušteno i oronulo,do koga se teško dolazilo.Raskrčili smo put potpuno očistili i proširili. Bila nam je potrebna i mehanizacija za ovu akciju pa smo se organizovali i iz sopstvenih sredstava obezbedili bager i čoveka koji nam je pomogao da akciju sprovedemo do kraja. Put je nasut rizlom, očišćena obala i uređen prilaz jezeru”, kaže Perić.

Na pitanje da li mladi, ali i oni nešto stariji  imaju dovoljno svesti o ekologiji i o značaju očuvanja životne sredine sagovornici Boom93 zaključuju da je i dalje nedovoljno razvijena svest i kod mladih ali i kod starijih što je zabrinjavajuće jer i dalje se baca smeće svuda, emisija izduvnih gasova je prevelika,prave se divlje deponije, seku se šume nekontrolisano,  tako da je uključivanje u ekološke omladinske radne akcije jedan od pravih načina  da se kod mladih  podigne svest o značaju ekologije.

Projekat “Hoću da znam i mladi su budućnost, a kakva im je sadašnjost”, podržava Ministarstvo kulture i informisanja, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da analizira i predstavi položaj mladih u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj učešća mladih u društveno-političkom životu, te pruži i podršku zapošljavanju i podsticanju preduzetništva kod mladih. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.