Mladi

Mladi najveći deo svog slobodnog vremena provode uz medije

Foto: pixabay
U savremenom društvu mediji predstavljaju sastavni i neizostavni deo života mladih. Mladi se sa medijima upoznaju u veoma ranom  uzrastu u porodičnim uslovima, kada stupaju u kontakt sa televizijom, štampom ili sredstvima novih tehnologija koja koriste njihovi roditelji.

Na školskom uzrastu još uvek su veoma naklonjeni televiziji i raznovrsnim sadržajima koje ona nudi, a u novije vreme posebnu pažnju mladi posvećuju računarima, tabletima i mobilnim telefonima.

Mladi, naročito adolescenti su u trakvom periodu razvoja gde preispituju na prvom mestu sebe a takođe i sve oko sebe i celokupno društvo. Pronalaze svoje mesto, grade svoj identitet, formiraju se kao ličnosti. Sve što vide, čuju sve što dožive ostavlja traga na njima i formira ih kao ličnosti utiče na njihov razvoj, kaže Maja Marić iz udruženja „Urban stream“.

Foto: Boom 93

„To i jeste problem našeg društva, ja ne znam zbog čega neko ne reaguje po tom pitanju zašto su dozvoljeni svi mogući sadržaji i to sadržaji bilo kakvog karaktera koji videli smo da očigledno neki imaju loše modele, loše uzore, loše načine ponašanja, daju loše vrednosti i norme i nažalost sve to utiče na mlade. Sve zavisi od toga kakvi su ostali uticaji kako će mlada osoba da se razvije, to je jedan segment.“

U periodu adolescencije povezanost mladih i medija postaje još izraženija, tako da u periodu srednje škole mladi najveći deo svog slobodnog vremena provode uz medije. Poznato je da mediji imaju nesporan uticaj na razvoj ličnosti, tokom čitavog odrastanja, pa time uloga medija i tradicionalnih i savremenih dobija na značenju.

„Jeste jako veliki i jako uticajan zato što su mladi povodljivi trendovima i povodljivi su time šta je trenutno in, šta se prati, šta ostali prate, ko su influenseri. Tako da je to naša i realnost naših mladih to je neki okvir u kome oni sazrevaju i rastu. To pak stavlja mnogo veću obavezu na sve nas ostale, obrazovne institucije i nevladin sektor, javni sektor na sve nas koji imamo uticaja na mlade, da naš uticaj bude jači u odnosu na te loše modele ponašanja i normi i vrednosti.“

Nove tehnologije su oduvek bile intrigantne posebno kada se uzme u obzir uticaj na decu i mlade. Čini se da je savremeno društvo nespremno da shvati značaj socijalnih medija i uglavnom preovladavaju negativni stavovi o upotrebi istih. Koristiti socijalne medije postalo je integrativni deo svakodnevnog funkcionisanja dece i mladih. Veza između upotrebe
interneta i mentalnog blagostanja je predmet brojnih istraživanja, ali i dalje ne postoji jasan naučni konsenzus oko uticaja socijalnih medija ili životnog stila koji se bazira na upotrebi ekrana na mentalno zdravlje dece i mladih.

„Mnogo je izazovan period i za mlade i za nas koji se bavimo mladima za saradnike, stručnjake i eksperte koji rade sa mladima baš zbog toga što je mladima ponuđeno dosta toga i dobrog i lošeg, ali nažalost i lošeg koje oni mogu da vide. Nisu to samo ti modeli tipa rijaliti šoua, to su i neke serije koje se bave kriminalom drogom narkoticima koje se bave lošim životom za kojim mladi mogu da se povedu. Tu su i popularne pesme koje takođe promovišu drogu narkotike, nasilje. Ja se divim mladim osobama kako uspevaju u čitavom tom haosu da izaberu i da naprave šta je dobro a šta loše, čime se treba voditi, a šta ignorisati. To je veliki izazov za njih u ovom trenutku, u nekim ranijim vremenima to nije postojalo, imali smo neke kvalitetne sadržaje i programe, to je bilo dostupno. Neke obrasce koji su zaista bili kvalitetni, jer sada je toliko toga dostupno i što je najgore to je toliko lako dostupno da čak i deca mogu da pristupe svim tim sadržajima bez ikakve cenzure ili kontrole. Ubeđena sam da svaki roditelj želi najbolje za svoje dete, ali dok je roditelj na poslu da li on može da isprati šta dete prati na telefonu ili televizoru.“

Studije pokazuju pozitivan efekat na  socijalnu komunikaciju, socijalnu podršku, autentičnu samoprezentaciju. Socijalni mediji se koriste kako bi se unapredila socijalna povezanost, proširili socijalni odnosi kao i radi zabave.
Mediji kao takvi mogu biti vrlo korisni i relativno dostupan način kako bi se uspostavila komunikacija o mentalnom zdravlju, bez predrasuda i bez stigme.

U okviru istraživanja koje smo sproveli proveravali smo da li mladi više koriste računar ili telefon, preko 90 odsto mladih najviše koristi telefon. Mislim da jako mali broj roditelja ograničava mlađu decu u korišćenju telefona, ali mislim da bi trebalo mnogo više pažnje da se posveti tome, bez obzira što živimo u digitalnom svetu da opet treba da postoji neko ograničenje za mlađu decu da ne bi ipak toliko ti sadržaji toliko bili dostupni za njih.“

U poslednjih deset godina panika oko uticaja tehnologije narasta,  zabrinutost je zbog uticaja digitalne tehnologije na empatiju, socijalne interakcije, pažnju, Međutim, i dalje ne postoji jasan naučni konsenzus oko uticaja socijalnih medija ili životnog stila koji se bazira na upotrebi ekrana (tzv. „screen-based lifestyle”) na mentalno zdravlje mladih.

„Što se tiče uticaja, mladi su podložni svim mogućim uticajima i prosto i mi moramo jednako koliko i oni da se borimo za to da im objasnimo šta su prave vrednosti, da im pružimo alternativu u odnosu na to što im neki mediji pružaju loše sadržaje. Da mi moramo da se trudimo da dajemo što više pozitivnih primera i modela ponašanja i da je to jednako naša odgovornost i obaveza koliko i drugih koji daju negativne primere.Promene su mnogo ubrzanije kako godine odlaze. Ima previše izazova u razvoju. Mladi su previše naviknuti na neku brzinu koju mi nismo imali, da je tempo ubrzan da im je pažnja jako skraćena. Oni su sad prema istraživanju navikli da u prvih osam sekundi ako ih nešto ne zainteresuje, njih pažnja više ne drži. Nažalost društvene mreže najviše imaju uticaja na to zato što su postale toliko brze sa plasiranjem sadržaja da su mladi navikli da isprate jako kratke sadržaje i uopšte se ne zadržavaju dugo pažnju. Oni su navikli da kada nešto gledaju da to bude brzo, da što više informacija pokupe u kratkom vremenskom periodu i koncentracija više nestaje.

Tinejdžeri mogu biti veoma pametni potrošači medijskih poruka. Oni ne uzimaju u obzir samo sve što vide i čuju na društvenim medijima ili u drugim medijima. Možete im pomoći da razviju veštine koje su im potrebne za rukovanje uticajem medija.

„To što oni percipiraju kao dobre vrednosti je totalno šaroliko promenljivo. To je totalni haos kako se i oni uopšte snalaze u svemu tome i kako pronalaze svoje mesto i svoju ulogu u svemu tome gde oni. Jako je veliki izazov uticaj vršnjaka kao i normalno i uvek za mlade osobe šta će da im kažu drugovi i drugarice da li će ih prihvatiti ili neće da li će biti u trendu ili neće, da ne ispadnu ne znam šta u društvu, to je karakteristično za sve adolescente ali čini mi se da danas mladi imaju više izazova u tom smislu nego što su imali ranije i da mnogo veći uticaj vršnjaci i vršnjačko mišljenje čini na njih nego što je to ranije imao. Što je najgore taj uticaj čak možda ne bi ni bio ni pošao lično od njih koliko je sveprisutan pa su oni prosto povedeni time.“

 Uticaj medija na tinejdžere može biti nameran i direktan. Na primer, oglašavanje je često usmereno na decu i tinejdžere. To znači da su deca i tinejdžeri sve više svesni brendova i slika. Uticaj medija može biti i indirektan. Na primer, ovo može uključivati seksualizovane slike i sadržaj na Instagramu, Snapchatu, Facebook-u i IouTube-u. Takođe može uključivati nasilne slike i grub jezik u medijima, dokumentarcima, video igricama i nekim tekstovima pesama. Ova vrsta uticaja medija može sugerisati tinejdžerima da su određeni načini ponašanja i izgleda „normalni“.

 „Njima je sada mnogo važniji taj status u društvu nego što je to nama bio. Mladi sa kojima radim zaista imaju svoj stav koga ne žele da se odreknu i ne žele da padnu pod neki uticaj vršnjaka, ali čini mi se da je opet velika većina mladih drugačija više povodljiva i više im je stalo do mišljenja vršnjaka nego do sopstvenog ličnog stava. I to je nešto što je opet kulturološki na globalnom nivou. Što mora da se menja strikturno. Da se postave obrasci i u školama i u društvu porodici medijima da se promene. Da istaknemo to koliko je važno da mlada osoba bude karakterno kvalitetna prema svojim ličnim osobinama, nego da se uklopi u masu. Taj lični pečat mlade osobe je mnogo bitniji nego da se ona utopi u masu. MI moramo kao društvo da se menjamo, da bi mladi mogli da usvoje da bi se time vodili a ne nekim drugim obrascima i modelima. „

Uticaj medija na psihosocijalni razvoj dece je dubok. Stoga je važno da lekari razgovaraju sa roditeljima o izloženosti njihovog deteta medijima i da daju smernice o upotrebi svih medija koji odgovaraju uzrastu, uključujući televiziju, radio, muziku, video igrice i internet.

U suštini na neki način to je izazov za nas koji radimo sa mladima zato što recimo mi radimo obuke za decu i mlade kojin se tiču komunikacije konflikata i diskriminacije i generalno to je uvek izazovna tema bas iz razloga da ih nekako ne samo vršnjaci već i globalno društvo neke tradicionalne odlike i tradiciju koja je usvojena iz porodice, neka uverenja koja postoje globalno u našem društvu su već oblikovala njihovo mišljenje i kada mi želimo da prosto pružimo još jednu perspektivu drugačiju u smislu ravnopravnosti poštovanja ljudskih prava mi uopšte ne izlazimo iz tih okvira to je nešto što garantuje ustav i što svaki građanin zaslužuje u našoj zemlji da bude poštovan. I ima svoja prava da bude ono što želi da bude.

Televizija ima potencijal da generiše i pozitivne i negativne efekte, a mnoge studije su se bavile uticajem televizije na društvo, posebno na decu i adolescente. Nivo razvoja pojedinca je kritičan faktor u određivanju da li će medijum imati pozitivne ili negativne efekte. Nisu svi televizijski programi loši, ali podaci koji pokazuju negativne efekte izloženosti nasilju, neprimerenoj seksualnosti i uvredljivom jeziku su ubedljivi. Ipak, lekari treba da se zalažu za nastavak istraživanja negativnih i pozitivnih efekata medija na decu i adolescente.

 Jako je teško menjati mišljenja mladih i uticati na njihovo mišljenje, ako ona imaju temelja u višegodišnjem razmišljanju i to zaisi od svih faktora koji utiču na tu mladu osobu i porodice i okoline i škola i tradicija naročito sredina u kojoj odrasta. I kada sakupimo celokupni uticaj dobijamo stav te mlade osobe ili deteta. Da bismo uopšte promenili nečiji stav ili mišljenje potrebno je jako puno rada i truda, potrebno je da im ukažemo na mnoge činjenice, da izmenimo način razmišljanja. Mi kao omladinski sektor imamo ulogu da pružimo mladima što više informacija da bi oni doneli informisanu odluku, da to ne bude neka odluka bazirana na predrasudama i stereotipu. Da pružimo i mogućnost informacije za učenje kako bi oni samostalno stigli do drugačijeg mišljenja. Zavisi i toliko od toga koliko je neka mlada osoba spremna da radi na promeni svog mišljenja.

Nikola Samardžić, mladi aktivista kaže da je najveći problem kod mladih i društvenih mreža je što se prate trendovi po svaku cenu, stvari koje im se nameću. Retko se dešava da postoji neko ko će im ukazati da neke stvari jednostavno ne treba da se rade, pogotovo na društvenoj mreži Tik Tok, na kojoj mladi ugrožavaju i živote.

Roditelji se mogu osećati nadmudrenima ili preplavljeni kompjuterskim i internetskim sposobnostima svoje dece, ili možda ne shvataju da je „novi medij“ suštinska komponenta nove pismenosti. Ova osećanja zbunjenosti ne bi trebalo da ih spreče da otkriju prednosti interneta. Opasnosti svojstvene ovom relativno nekontrolisanom „žičanom“ svetu su mnoge i različite, ali često skrivene. Ove opasnosti moraju biti razotkrivene i mudar roditelj će naučiti kako da zaštiti svoju decu, tako što će uroniti u medij i uzimajući savete iz mnogih resursa koji imaju za cilj zaštitu dece, dok im omogućavaju da ubiru bogate prednosti u bezbednom okruženju.

 

 

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Sanja Lisac

Sanja Lisac

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend