Mladi

Mladi su svakodnevno izloženi ogromnoj količini informacija i medijskih sadržaja

Foto: S.Lisac

Foto: S.Lisac

Medijska pismenost mladih u Srbiji postaje sve važnija tema jer tehnologija i internet i dalje igraju centralnu ulogu u svakodnevnom životu. Sa porastom društvenih medija i drugih onlajn platformi, mladi u Srbiji su svakodnevno izloženi ogromnoj količini informacija i medijskih sadržaja.

Mnoge škole i organizacije u Srbiji fokusiraju se na edukaciju mladih o medijskoj pismenosti. Ovo uključuje učenje kako da kritički procene informacije na koje nailaze na mreži i razumeju potencijalne predrasude i planove različitih izvora. To takođe uključuje pomoć mladim ljudima da razviju veštine i znanja za kreiranje sopstvenih medijskih sadržaja na odgovoran i etički način.

pixabay/ilustracija

Jedna organizacija koja prednjači u promovisanju medijske pismenosti među mladima u Srbiji je Mreža medijske pismenosti. Mreža okuplja stručnjake i organizacije iz različitih oblasti kako bi podelili znanja i resurse o obrazovanju medijske pismenosti. Takođe radi na zagovaranju veće podrške i ulaganja u programe medijske pismenosti u školama i drugim obrazovnim ustanovama. Sve u svemu, medijska pismenost je ključna veština za mlade ljude u Srbiji da se kreću u digitalnom svetu i donose informisane odluke o informacijama sa kojima se susreću. Promovišući obrazovanje o medijskoj pismenosti, škole i organizacije mogu pomoći mladima da postanu medijski pismeniji i bolje opremljeni da učestvuju u digitalnom dobu.

Novinarka nedeljnika “Vreme” i BIRN-a, Jelena Zorić kaže da je medijska pismenost važna za mlade ljude u cilju razvijanja kritičkog mišljenja. Kaže da je čitanje novina deo osnovne kulture, kao i  čitanje portala.

FOTO: Boom93/S.Lisac

One portale za koje se zna da objavljuju tačne i proverene vesti, ne čitati novine, propagandna glasila. Sad svi već dovoljno znamo da su propagandna glasila oni portali ili štampa koji najčešće objavljuju lažne vesti. I sa nekoliko klika na internetu, na kom su mladi non-stop, na Guglu, mogu da raskrinkaju, kako kaže i portal Raskrinkavanje, ko radi propagandu, ko distribuira lažne vesti, tako da bi bilo jako važno. Tiče se njih, tiče se njihove budućnosti kakva će biti, da bi oni znali da se postave i, naravno, za koga da glasaju.

Pre tačno pet godina pokrenut je Raskrikavanje.rs, prvi sajt u Srbiji za proveru tačnosti informacija u tekstovima drugih medija. Od 2017. do danas raskrinkali su na stotine dezinformacija, svake godine tradicionalno brojali lažne vesti na naslovnim stranama najčitanijih novina, analizirali propagandne narative, pratili dešavanja na medijskom tržištu, pisali o spregama vlasnika i urednika sa vlastima, tokovima novca kroz javne nabavke i lokalne konkurse, lovili cenzuru i pritiske, ali i uranjali u opskurne svetove alternativnih kanala (dez)informisanja – poput Vajber i Telegram grupa.

Foto: printskrin/raskrinkavanje

 

Ekspert za medijsku i informacionu pismenost, Saša Mirković  objašnjava da se medijska pismenost nalazi u fokusu interesovanja svih međunardonh organizacija, poput Ujedinjenih nacija, Uneska, Saveta Evrope i OEBSa i ima važnu ulogu u procesu evropskih integracija i pridruživanju naše zemlje Evropskoj uniji. Medijska pismenost je u fokusu brojnih međunarodnih organizacija i domaćih institucija i predstavlja sastavni deo ovdašnjeg formalnog obrazovanja koje je potrebno konstantno unapređivati u skladu sa tehnološkim napretkom, izazovima i potrebama svih generacija.

Foto: printskrin/YT

Medijska pismenost je deo formalnog obrazovanja u Republici Srbiji od 2005. godine i sastoji se iz tri lekcije u okviru izbornog predmeta, građansko vaspitanje i predmeta maternji jezik. Medijska pismenost se često tumači kao veština izrade raznih vrsta novinarskih formi. Suština je da medijska pismenost predstavlja sposobnost pristupanja medijima, analiziranju, kritičkom vrednovanju i produkciji medijskog sadržaja kao i odgovoran odnos prema sebi i drugima u javnom i medijskom prostoru. Sposobnost razumevanja medijskih sadržaja predstavlja jednu od najvažnijih kompetencija za učešće u društvu.

Razumevanje medijskih sadržaja i poruka vezuje se za društveno politički, ekonomski i kulturni kontekst čije razumevanje olakšava medijska pismenost. Na taj način stvaraju se preduslovi za inkluzivnost i participaciju društvene zajednice kojom se ona štiti od različitih oblika medijske manipulacije. Sve veći broj različitih koncepata pismenosti u digitalnoj kulturi, kao i često nejasna razlika u značenju tipova pismenosti doveli su do nastanka sintagme medijska i informaciona pismenost  koja objedinjuje sve koncepte pismenosti nastale s kraja prethodnog i početka ovog veka.

Mirković ističe nekoliko vrsta pismenosti. Alfa numerčku pismenost, koja predstavlja sposobnost čitanja, pisanja i računanja. Bibliotečka pismenost predstavlja sposobnost korišćenja svih bibliotečkih resursa u cilju saznanja. Vizuelna pismenost je spossobnost razumevanja i korišćenja fotografija, slika i ilustracija, a sve u cilju komunikacije sa okolinom. Informaciona pismenost predstavlja sposobnost prepoznavanja i pronalaženja informacija, procene, kritičkog sagledavanja i njihove efikasne upotrebe. Informatička ili računarska pismenost predstavlja skup veština potrebnih za rad na računaru, dok je digitalna pismenost sposobnost primene informacione pismenosti u digitalnom okruženju. Društvena pismenost predstavlja sposobnost komuniciranja u različitim kulturalnim kontekstima, dok je funkcionalna pismenost sposobnost primene stečenih znanja u novim kognitivnim situacijama.

Foto: Pixabay/ilustracija

Nova medijska strategija predviđa niz mera za unapređenje nivoa medijske pismenosti u periodu njenog važenja do kraja 2025. godine. Neke od njih su izrada, analize nivoa medijske pismenosti po ciljnim grupama, izrada plana aktivnosti usmerenog na podizanje nivoa medijske pismenosti. To uključuje definisanje i implementatora i nosilaca aktivnosti za podizanje nivoa medijske pismenosti. Medijska strategija predviđa usklađivanje pravnog okvira sa novom direktivom  Evropske unije o audio vizuelnim medijskim uslugama kao i sporvođenje kampanja za savladavanje veština iiz oblasti medijske pismenosti. Bitno je da medijska strategija predviđa koordinaciju međusektorskih aktivnosti u vezi sa medijskom pismenošću kao i podsticanje, umrežavanja i projektnog finansiranja zainteresovanih aktera u višesektorskom pristupu razvoju medijske pismenosti.

Mlađe generacije su vrlo zainteresovane za temu medijske pismenosti, navodi novinarka Fonet-a, Tamara Skroza.

Foto: S.Lisac

Naročito mlađe novinarke i aktivistkinje, ali su one u isto vreme često zainteresovanije nego što bi trebalo. Razumem potrebu da žene budu specifično medijski pismene u odnosu na muškarce, ali ne može se o medijskoj pismenosti govoriti samo u tom rodnom kontekstu, već mora da se posmatra celo okruženje. Žene koje su aktivistkinje i koje su novinarke ponekad baš specifično potenciraju te takozvane ženske teme, a moje mišljenje je da, iako sam feministkinja, da stvari nekada moraju da se posmatraju u kontekstu. Mislim da postoji interesovanje, ali ne kod starijih žena, srednjih godina, nego pre svega kod mladih novinarki i aktivistkinja, pa pretpostavljam onda i građanki.

Navodi da zna da ne postoje akcije i pomak ka opismenjavanju društva najpre kao celine, a onda i žena kao dela tog istog društva. Nema akcija koje bi za cilj imale veći broj pročitanih knjiga. Ne vidim da škola pospešuje medijsku pismenost. Ona postoji kao deo građanskog vaspitanja, ali to se ne radi na pravi način. Mi se naprosto kao društvo, kao država ne trudimo da medijsku pismenost na bilo koji način povećamo, pa se samim tim plašim da će ta trenutna zainteresovanost koja postoji za medijsku pismenost vremenom opadati ako se nešto ne dogodi.

Krovna organizacija mladih ispitivala je stavove mladih prema medijima, društvenim mrežama i aplikacijama koje koriste. Pitali su mlade da li koriste instalirane njuz aplikacije (aplikacije različitih portala, medija koje obaveštavaju o aktuelnostima, vestima) na telefonu. Nešto više od trećine mladih ih koristi. Koliko često posećuju informativne sajtove i aplikacije i činjenica je da se više od polovine njih tek nekoliko puta nedeljno ili ređe od jednom nedeljno informiše kroz informativne sajtove i aplikacije.

Foto: printskrin/Youtube

Kada su lažne vesti u pitanju, najčešće ih mladi prepoznaju i misle da se često sa njima suočavaju, njih 76%, a svaka peta mlada osoba smatra da se ponekad suočava sa lažnim vestima. Zanimljivo je da 0% smatra da se nikad ne suočava i retko 2%, kao i isti procenat za „ne mogu da procenim” opciju, što znači da su mladi svesni da moraju da proveravaju lažne vesti i da je to jedna veština koja je izuzetno važna, a čak njih 80 kaže da to ume da uradi. Da ne ume kaže samo 2% mladih, a ne zna 18. Kada su društvene mreže u pitanju, ovde možemo videti koliko je Instagram dominantan za komuniciranje i generalno je popularna društvena mreža kada su mladi u pitanju. Devedeset posto mladih svaki dan koristi Instagram, a najviše Instagram DM, direktne poruke, koriste za komuniciranje. Slede WhatsUpp i Viber, a korišćenje Fejsbuk Messenger-a i Fejsbuka generalno je u padu. Najveći relativni rast ima aplikacija Telegram.“, kaže MIljana Pejić, sekretarka Krovne organizacije mladih.

Maturantkinja Požarevačke gimnazije, Kristina Miloradović, kaže da je  internet veliki izvor informacija, te da su nekad te informacije bile isključivo korisne u naučne svrhe.

Foto: S.Lisac

Mi smo danas svedoci toga, imamo pristup tom aspektu, ali sad ima puno tabloida, puno lažnih vesti. Medijska pismenost mladih služi da mladi prepoznaju šta su prave, a šta lažne vesti. Ja sam prošla kurs, obuku. Milica Mihajlović, studentkinja političkih nauka, na smeru novinarstvo je držala seminar prošle godine, zajedno sa organizacijom „Provereno promišljeno“,. Držala  je seminar o medijskoj pismenosti, prošli smo kakvi naslovi treba da budu, šta sme, a šta ne na naslovnu stranu, kako da prepoznamo lažne vesti, kakve informacije kao urednici smemo da stavljamo u neki članak novina, na internetu, kakve informacije imaju prednost u odnosu na druge, kako da proverimo tačnost nekih informacija, šta nama kao urednicima može da stigne u kancelariju kao informacija, neki tekst koji mi treba da proverimo, izlektorišemo, pa tek onda izbacimo na internet. To mi je dosta pomoglo, iako sam se sama zainteresovala za to, i učila nešto više o medijskoj pismenosti. Ali vidim da ljudi oko mene, malo manje znaju ali se trudim da im ukažem na važnost medijske pismenosti i da pored mene, pošto sam prošla te procese, nauče nešto više od mene.

Miloradović kaže da uvek proverava izvor nekog članka. To je naučila, kako kaže, u 1. godini gimnazije, kada je na seminaru dizajna u Petnici napravila aplikaciju koja filtrira „fake news“. Dizajnirala sam zajedno sa još jednim dečakom koji je sad u Beogradu u Filološkoj gimnaziji. Napravili smo aplikaciju koja će da filtrira lažne od pravih vesti, tako što će da proverava izvore i verifikuje one koje se više puta ponavljaju. To je mehanizam koji nije možda bio najbolji tad, ali smo u tom projektu naučili kako se proveravaju izvori, verodostojnost informacija, takođe i preko naslova možemo da vidimo da li je vest lažna ili prava. Sada i preko naslova vidim i  već sam izoštrila oko, mogu da vidim kad neko napiše „foto, video, šokantno, nikad viđeno“. Bitno je da svi prođu taj proces, da svi nauče kako da se odbrane,  jer smo svi mi izloženi dezinformacijama.

Pedagog Živkica Đorđević kaže da medijska pismenost otvara dva važna pitanja. Jedno je pitanje medijske pismenosti, a drugo ljudske prirode. I pitanje da li bilo kakva pismenost može da promeni ljudsku prirodu i da utiče na ljudsku prirodu.

Foto: S.LIsac

Ovo kažem zato što davno još, u vreme kad sam studirala, suočili smo se sa jednim interesantnim eksperimentom, gde su date mogućnosti osobama da komuniciraju na jedan određeni način koji podrazumeva kulturu, uvažavanje sagovornika, uljudnost. A onda su im pružili priliku da komuniciraju virtuelno, kao da sagovornik nije vidljiv, pri tome je sagovornik pružao određene impluse za izazov, koji je neprijatan. Desilo se da su studenti, koji su učestvovali toliko sebe pokazali u negativnom svetlu. Psovali, vikali, bili jako neprijatni, što znači da je nama drugi čovek sa druge strane važan, jer on je nama ogledalo. Mi smo društvenim mrežama kao prostorija u kojoj smo zatvoreni, sami i mi ne znamo šta se oko nas dešava. Merilo čoveku je drugi čovek, on mu je ogledalo, on mu pokazuje da li ga to ljuti. A vi prilikom društvenih mreža sve to nemate tako da, s jedne strane to treba mladiima osvestiti da znaju da su oni u virtuelno lažnom svetu i kad šalju neku poruku da je pitanje kako će doći do sagovornika.

Krovna organizacija mladih smatra da treba raditi na unapređenju informisanja mladih, kao i na kreiranju većeg i kvalitetnijeg medijskog sadržaja za mlade i o njima, oslanjajući se sve više na činjenice i mogućnosti da se reaguje na dobijene informacije. „ Treba obučiti mlade kroz neformalno obrazovanje da kritički promatraju i prosuđuju plasirani sadržaj u medijima.

Foto: Pixabay/ilustracija

Medijska pismenost je važna veština za mlade u Srbiji, jer su izloženi širokom spektru medijskih poruka preko različitih medija, uključujući televiziju, društvene mreže i onlajn izvore vesti. To što su medijski pismeni omogućava im da kritički analiziraju i procenjuju ove poruke, što im može pomoći da donesu informisane odluke i izbegnu uticaj dezinformacija ili propagande.

Foto: Pixabay/ilustracija

Međutim, obrazovanje o medijskoj pismenosti još uvek nije široko dostupno u Srbiji. Kao rezultat toga, mnogim mladim ljudima nedostaju veštine i znanja neophodna za pravilno tumačenje i procenu medijskih poruka. Ovo može dovesti do nedostatka kritičkog razmišljanja i oslanjanja na nepotvrđene ili pristrasne informacije. Da bi se rešilo ovo pitanje, važno je da škole i druge organizacije ponude programe edukacije o medijskoj pismenosti koji uče mlade ljude kako da kritički analiziraju i vrednuju medijske poruke. Ovi programi bi trebalo da budu prilagođeni uzrastu i trebalo bi da pokrivaju širok spektar tema, uključujući kako uočiti lažne vesti i kako prepoznati potencijalne pristrasnosti i planove medija. Promovisanjem medijske pismenosti među mladima, Srbija može da pomogne da buduće generacije budu bolje opremljene da se snalaze u složenom svetu medija i donose odluke na osnovu informacija. Ovo neće koristiti samo pojedincima, već i društvu u celini, negovanjem informisanijeg i angažovanijeg građanstva.

Foto:Pixabay/ilustracija