Mladi

Provera medijskih sadržaja važna, jer mladima pomaže da dobiju tačne i verodostojne informacije

Foto: Pixabay/Ilustracija
Mediji su sve važniji izvor informacija za većinu ljudi u današnjem svetu, a internet je postao glavno sredstvo za distribuciju tih informacija. Međutim, sa tako velikim brojem informacija dostupnih na internetu, postaje sve teže razlikovati one koje su tačne i verodostojne od onih koje nisu.

Provera medijskih sadržaja na internetu postala je važnija nego ikad, a novinari imaju ključnu ulogu u pružanju tačnih i verodostojnih informacija. Međutim, provera medijskih sadržaja nije laka i zahteva vreme i trud.

Postoji nekoliko koraka koje novinari mogu preduzeti kako bi proverili medijske sadržaje na internetu: Proverite izvor: Prvo, potrebno je proveriti da li je izvor informacije verodostojan i da li se može pouzdati. To se može uraditi tako što će se proveriti da li je izvor odgovoran i da li se nalazi u dobrom glasu. Proverite tačnost informacija: Potrebno je proveriti da li su informacije koje se nalaze u medijskom sadržaju tačne i verodostojne. To se može uraditi tako što će se pronaći više izvora za iste informacije i proveriti da li se slažu. Proverite da li su informacije aktuelne: Potrebno je proveriti da li su informacije koje se nalaze u medijskom sadržaju aktuelne i da li se odnose na trenutno stanje stvari. Proverite da li su informacije objektivne: Potrebno je proveriti da li su informacije koje se nalaze u medijskom sadržaju objektivne i da li se ne povinuju nikakvoj straničkoj liniji.

Prema rečima Marka Nedeljkovića, docenta na Fakultetu političkih nauka, medijska pismenost je pre svega jedna životna stvar, sposobnost pronalaženja, razumevanja i vrednovanja neke informacije. Suština medijske pismenosti počiva na proverenim, relevantnim činjenicama i tačnim informacijama. Stoga je provera i korišćenje više izvora informacija jedna od polaznih tačaka medijske pismenosti.

„Najčešće nije dovoljno osloniti se samo na jedan izvor. Primera radi, ukoliko medij izveštava o nečemu što je javno dostupno na sajtu državne institucije, medijska pismenost podrazumeva sposobnost da čovek bude svestan da te podatke treba proveriti“, naveo je docent FPN-a.

Prema njegovim rečima, važno je da mediji ne liče jedni na druge, sa istim naslovnim stranama i konstantno istim ličnostima.

„Ukoliko pratite samo jedan medij bez ikakvog kritičkog odnosa, u nekom trenutku ste u situaciji da pretrpite štetu. Poenta jeste ne oslanjati se na jedan medij, kao kad bismo išli u samo jednu prodavnicu, tad ne možemo znati da li je negde proizvod bolji ili jeftiniji i verovatno ćemo platiti više u nekom trenutku”, smatra Nedeljković.

FOTO: Printscreen/Youtube

Jedno od pitanja medijske pismenosti jeste i dip-fejk, koji u suštini označava plasiranje lažnih vesti, u poslednje vreme sve češće u obliku videa.

„Postoje programi kojima se sitnim intervencijama dovode u situaciju koja je potpuno drugačija od samog razgovora koji se vodi na određenom videu. Isto tako, mogli smo videti i ratne scene u stranim medijima, montirane tako da izgledaju kao da su u Ukrajini, jer video uz određeni tekst stvara uverljiviju sliku. Onda samo zamislite koliko ima lažnih sadržaja, mogli bismo angažovati celu jednu redakciju da samo proverava informacije”, objasnio je Nedeljković.

Iako imamo sve više vesti i informacija, zapravo smo sve manje informisani, zbog činjenice da algoritmi sužavaju krug kad su vesti i informacije u pitanju jer favorizuju popularnost u odnosu na relevantnost.

„Mediji u stranim zemljama nisu besplatni. Građani imaju svest da je za blagovremenu i tačnu informaciju neophodno platiti. Shvataju da vredi izbeći posetu većem broju medija u potrazi sa tačnom informacijom“, zaključio je Nedeljković i dodao da je poznato da u Srbiji mediji uglavnom zarađuju od oglašivača i države.

Pre tačno pet godina pokrenut je Raskrikavanje.rs, prvi sajt u Srbiji za proveru tačnosti informacija u tekstovima drugih medija. Od 2017. do danas raskrinkali su na stotine dezinformacija, svake godine tradicionalno brojali lažne vesti na naslovnim stranama najčitanijih novina, analizirali propagandne narative, pratili dešavanja na medijskom tržištu, pisali o spregama vlasnika i urednika sa vlastima, tokovima novca kroz javne nabavke i lokalne konkurse, lovili cenzuru i pritiske, ali i uranjali u opskurne svetove alternativnih kanala (dez)informisanja – poput Vajber i Telegram grupa.

Novinarka nedeljnika “Vreme” i BIRN-a, Jelena Zorić kaže da je medijska pismenost važna za mlade ljude u cilju razvijanja kritičkog mišljenja. Kaže da je čitanje novina deo osnovne kulture, kao i  čitanje portala.

FOTO: Boom93/S.Lisac

One portale za koje se zna da objavljuju tačne i proverene vesti, ne čitati novine, propagandna glasila. Sad svi već dovoljno znamo da su propagandna glasila oni portali ili štampa koji najčešće objavljuju lažne vesti. I sa nekoliko klika na internetu, na kom su mladi non-stop, na Guglu, mogu da raskrinkaju, kako kaže i portal Raskrinkavanje, ko radi propagandu, ko distribuira lažne vesti, tako da bi bilo jako važno. Tiče se njih, tiče se njihove budućnosti kakva će biti, da bi oni znali da se postave i, naravno, za koga da glasaju.

Krovna organizacija mladih ispitivala je stavove mladih prema medijima, društvenim mrežama i aplikacijama koje koriste. Pitali su mlade da li koriste instalirane njuz aplikacije (aplikacije različitih portala, medija koje obaveštavaju o aktuelnostima, vestima) na telefonu. Nešto više od trećine mladih ih koristi. Koliko često posećuju informativne sajtove i aplikacije i činjenica je da se više od polovine njih tek nekoliko puta nedeljno ili ređe od jednom nedeljno informiše kroz informativne sajtove i aplikacije.

Foto: printskrin/Youtube

Kada su lažne vesti u pitanju, najčešće ih mladi prepoznaju i misle da se često sa njima suočavaju, njih 76%, a svaka peta mlada osoba smatra da se ponekad suočava sa lažnim vestima. Zanimljivo je da 0% smatra da se nikad ne suočava i retko 2%, kao i isti procenat za „ne mogu da procenim” opciju, što znači da su mladi svesni da moraju da proveravaju lažne vesti i da je to jedna veština koja je izuzetno važna, a čak njih 80 kaže da to ume da uradi. Da ne ume kaže samo 2% mladih, a ne zna 18. Kada su društvene mreže u pitanju, ovde možemo videti koliko je Instagram dominantan za komuniciranje i generalno je popularna društvena mreža kada su mladi u pitanju. Devedeset posto mladih svaki dan koristi Instagram, a najviše Instagram DM, direktne poruke, koriste za komuniciranje. Slede WhatsUpp i Viber, a korišćenje Fejsbuk Messenger-a i Fejsbuka generalno je u padu. Najveći relativni rast ima aplikacija Telegram.“, kaže MIljana Pejić, sekretarka Krovne organizacije mladih.

Maturantkinja Požarevačke gimnazije, Kristina Miloradović, kaže da je internet veliki izvor informacija, ali I da uvek proverava izvor nekog članka. To je naučila, kako kaže, u 1. godini gimnazije, kada je na seminaru dizajna u Petnici napravila aplikaciju koja filtrira „fake news“. Dizajnirala sam zajedno sa još jednim dečakom koji je sad u Beogradu u Filološkoj gimnaziji.

Napravili smo aplikaciju koja će da filtrira lažne od pravih vesti, tako što će da proverava izvore i verifikuje one koje se više puta ponavljaju. To je mehanizam koji nije možda bio najbolji tad, ali smo u tom projektu naučili kako se proveravaju izvori, verodostojnost informacija, takođe i preko naslova možemo da vidimo da li je vest lažna ili prava. Sada i preko naslova vidim i  već sam izoštrila oko, mogu da vidim kad neko napiše „foto, video, šokantno, nikad viđeno“. Bitno je da svi prođu taj proces, da svi nauče kako da se odbrane,  jer smo svi mi izloženi dezinformacijama.

Ona dodaje da upravo medijska pismenost mladih služi da mladi nauče da prepoznaju šta su prave, a šta lažne vesti.

“Ja sam prošla kurs. Milica Mihajlović, studentkinja novinarstva na fakultetu Političkih nauka je držala seminar prošle godine, zajedno sa organizacijom „Provereno promišljeno“. Tokom obuke smo prošli kakvi naslovi treba da budu, šta sme, a šta ne sme da se postavi na naslovnu stranu, kako da prepoznamo lažne vesti, kakve informacije kao urednici smemo da stavljamo u neki članak novina, na internetu, kakve informacije imaju prednost u odnosu na druge, kako da proverimo tačnost nekih informacija, neki tekst koji mi treba da proverimo, izlektorišemo, pa tek onda izbacimo na internet. To mi je dosta pomoglo, iako sam se sama zainteresovala za to, i učila nešto više o medijskoj pismenosti. Ali vidim da ljudi oko mene, malo manje znaju, ali se trudim da im ukažem na važnost medijske pismenosti i da pored mene, pošto sam prošla nekoliko obuka, mogu da nauče nešto više”.

FOto: S.LIsac

Društvene mreže za mnoge njihove korisnike u Srbiji postale su primarni izvor informacija jer građani više veruju objavama svojih prijatelja na Fejsbuku i pratiocima na Tviteru, nego tradicionalnim medijima – štampi, radiju i televiziji.

O ovome svedoče podaci brojnih istraživanja, kao što je istraživanje u okviru programa „Nova pismenost” (USAID i Propulsion), a takav trend zabeležio je značajan rast tokom pandemije korona virusa. Ona se zbog ovog i sličnih propratnih efekata pominje i kao uzrok „infodemije”, tj. pandemije neproverenih informacija koje uglavnom stižu sa različitih internet platformi.

Trka za klikovima mogla bi se posmatrati kao glavni razlog odbacivanja svih osnovnih pravila za proveru informacija od strane novinara i urednika većine medija, dok mehanizmi koje same društvenih mreža pokušavaju da uspostave za proveru informacija i borbu protiv lažnih vesti jednostavno ne deluju dovoljno dobro, ne onako kako bi to mogli i morali da čine profesionalni mediji.

Stoga pred građanima, odnosno medijskom publikom i korisnicima društvenih mreža, kako ocenjuju naši sagovornici, leži izazov da sami prepoznaju i odaberu pouzdane izvore informacija i njima poklone svoje poverenje.

Primarni izvor informacija za 71% građana Srbije su lični kontakti, dok su na drugom mestu društvene mreže (zbirno 67%), a tek na trećem mediji – portali i sajtovi (zbirno 64%).  Ovo pokazuju rezultati ovogodišnjeg istraživanja programa „Nova pismenost”, koji partnerski sprovode Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Propulsion.

Dakle, porodica i prijatelji su za dve trećine građana najpouzdaniji kanal informisanja, ali evidentno je i da društvene mreže uzimaju primat nad klasičnim medijima, bez obzira na to što internet još uvek nije dostupan značajnom delu građana.

Menadžer programa „Nova pismenost” Goran Zarić, koji istražuje navike konzumacije medijskih sadržaja naših građana i kako se te navike menjaju, kaže da na sve ovo treba dodati i podatak da 15%  građana uopšte ne želi da se informiše o aktuelnim dešavanjima.

FOTO: Printscreen/Youtube

Davanje prednosti društvenim mrežama je svakako očigledno, a Zarić kaže da su uzroci za pad poverenja u medije koji se beleži u pojedinim grupama različiti.

„Navikli smo, naročito tokom pandemije, da i u učenju, obavljanju posla ili dnevnoj komunikaciji koristimo veliki broj mreža, aplikacija ili chat platformi i zgodno nam je da se na istom mestu povezujemo sa porodicom, prijateljima ili kolegama, ali i da se informišemo ili sami kreiramo sadržaj. Mlađim generacijama, tzv. digitalnim urođenicima, okruženje društvenih mreža je naročito prirodno i podrazumeva se da je produžetak iskustva iz realnog života, gde bi sve – pa i dnevne vesti – trebalo da dobiju ili ponude na jedan klik”, ističe Zarić.

Kako bi sprečiti gubitak publike i njihovog poverenja, on naglašava da mediji pre svega treba da izveštavaju istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno, prateći etičke i profesionalne standarde, ali izazovi modernog doba otežavaju tu borbu.

Provera medijskih sadržaja na internetu je važna jer nam pomaže da dobijemo tačne i verodostojne informacije. Novinari imaju ključnu ulogu u ovom procesu i trebali bi da se trude da provere sve informacije pre nego što ih objave.

Ministarstvo kulture i informisanja

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Neda Stojićević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend