Naše pare

Značaj javnih raprava u planiranju budžeta

Na koji način građani mogu da učestvuju u izradi lokalnog budžeta? Kako mogu da predlože za koje namene će se budžet trošiti? Mogu li da pomognu u donošenju odluka o tome šta u njihovoj opštini ili gradu treba da se finansira iz lokalnog budžeta, šta je prioritet za obnovu ili izgradnju?
Pixabay/Ilustracija

Novac u budžetu je novac svih građana, te je stoga sasvim logično da građani budu uključeni u proces izrade budžeta gradova i opština, kao i da, u toku procesa izvršenja budžeta, imaju informacije da li se budžetski novac troši u skladu sa planiranim namenama i u cilju zadovoljenja potreba građana.

Nivo uključenosti građana u kreiranje i praćenje budžeta često zavidi od toga koliko su za učešće građana otvoreni direktni učesnici u budžetskom procesu u opštini/gradu (lokalna vlast i administracija) jer se u važećim zakonima ne pruža dovoljno snažno uporište za učešće građana u kreitranju budžeta lokalnih vlasti i praćenje negovog izvršenja. S obzirom na ovu činjenicu, potrebno je date mogućnosti maksimalno iskoristiti.

Za veće učešće građana i transparentnije upravljanje lokalnim finansijama veoma važno postojanje adekvatnog zakonodavnog okvira. Zakon o lokalnoj samoupravi izmenjen je i dopunjen, i obavezuje lokalne vlasti da od 2019. godine direktnije uključe građane u rad lokalne samouprave. S obzirom da Zakon propisuje obavezno sprovođenje javnih rasprava pre donošenja ključnih dokumenata od javnog značaja.

Pored toga, novi Zakon o planskom sistemu, koji je stupio na snagu u oktobru 2018. godine predvideo je obavezu sprovođenja konsultacija u svim fazama izrade dokumenta javnih politika, kao i dalje smernice za merenje efikasnosti rada u javnoj upravi, što doprinosi odgovornijem i transparentnijem upravljanju javnim finansijama.

Građani učestvuju u planiranju lokalnih budžeta

Neki od načina uključenja javnosti su budžetsko pismo gradonačelnika/predsednika opštine, javne rasprave, sastanci sa civilnim sektorom, socio-humanitarnim organizacijama, savetima (predsednicima) mesnih zajednica, sajt grada, uslužni centar, hol zgrade grada, prostorije mesnih zajednica i javnih preduzeća i ustanova, promotivni materijal – brošura, budžetski letak i mesečnik.

Kvalitet javnog budžetskog procesa ogleda se u demokratičnosti, jer se građani neposredno izjašnjavaju o prioritetima i dobijaju, mogućnost predlaganja načina korišćenja njihovog novca, kao i uvid kako se planira upotreba njihovog novca. Međutim, detaljnije upoznavanje javnosti nije lako organizovati. Potreban je timski rad, dobro osmišljen plan javne rasprave, medijska kampanja, budžetske analize itd.

Javnost rada doprinosi odgovornosti i kontroli. Navedene mehanizme i procedure kontrole treba učiniti javnim. Transparentnost može biti unapređena boljom komunikacijom i ukljčivanjem (pozivanjem) medija na sve sednice i sastanke, organizovanjem prigodnih kampanja kojima se proširuju znanja i razumevanje budžetskog procesa, pripremom jednostavnih formi složenih skupštinskih odluka. Konkretni predlozi, ukazivanje na probleme i eventualne mogućnosti prevazilaženja, praćenje izvršavanja odobrenih projekata, podsticanje na aktivno učešće građana, su nemerljiv doprinos medija doslednom sprovođenju odluka skupštine.

Za unapređenje neposrednog učešća građana u konsultovanju kroz javne rasprave potrebno je učiniti sledeće:

  1. u Zakon o lokalnoj samoupravi i statute opština uvesti obavezu za skupštinu opštine da održi najmanje jednu javnu raspravu u toku postupka usvajanja budžeta i donošenja završnog računa.
  2. organizovanje javnih rasprava ostvarivati u saradnji sa svim akterima u lokalnoj zajednici. Posebno je potrebno partnerstvo sa udruženjima građana i mesnim zajednicama.
  3.  organizovati javne debate ili rasprave tako da vode ka vidljivim i praktičnim rezultatima kako bi građani imali svest o značaju javnih rasprava i učešću u njima;
  4. utvrditi jasne procedure organizovanja javne debate kako ne bi bilo zloupotreba. Potrebno je odrediti najefikasnije načine za pozivanje na raspravu, upoznati građane se smislom javnih rasprava, izložiti im planove, ideje i programe, objasniti im šta je moguće a šta ne;
  5. Posebno je važno da se prilikom pozivanja na javnu debatu obuhvate svi građani, a posebno ugrožene grupe poput siromašnih, penzionera, mladih, nacionalnih i etničkih manjina, lica sa invaliditetom i dr.
  6. Kao jedna od efikasnih metoda ističe se javni i direktan poziv od strane Gradonačelnika ili predsednika opštine putem pošte ili medija svim zainteresovanim stranam
  7. posle utvrđivanja zaključaka javnih debata, informisati građane šta je po tim zaključcima urađeno.

Informisanost građana o sopstvenim pravima i obavezama u raspodeli gradskog ili opštinskog budžeta ključna je za unapređenje transparentnosti javnih finansija.   Ukoliko razumeju proces donošenja budžeta u svojim opštinama i gradovima građani mogu da utiču i prate kako se novac troši.  Važno je da građani imaju uvid u način donošenja i sprovođenja budžeta tokom cele godine.

Tekst je nastao u okviru projekta „Gde idu naše pare“ koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Marko Tadić

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend