Projekti Žene to mogu

Nasilje prema ženama: Žrtve postaju spremnije da progovore

nasilje stop nasilju
Foto/ stop nasilju prema ženama ilustracija Pixabay
Nasilje nad ženama je ekstremni oblik kršenja ljudskih prava koji se ne sme tolerisati. Osim adekvatnog sistema zaštite od nasilja i njegove efikasne primene na svim nivoima, od ključne važnosti u prevenciji i eliminisanju nasilja nad ženama je unapređivanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena i devojčica, kao i da se o nasilju otvoreno govori u javnosti i piše u medijima.

Nasilje prema ženama je jedan od osnovnih društvenih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce.  Nasilje prema ženama je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira.

 Podaci Ministarstva pravde o broju nasilja u porodicu u prethodnom periodu

Ministarstvo pravde ističe da je za gotovo tri i po godine primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici razmatrano više od 166.000 slučajeva nasilja u porodici. Od 1. juna 2017. godine, kada je počela primena tog zakona, pa do kraja oktobra ove godine, grupe za koordinaciju i saradnju, koje su obrazovane na području svakog osnovnog javnog tužilaštva, izradile su 51.823 individualna plana zaštite i podrške žrtvama.Javni tužioci su u tom periodu podneli 61.249 predloga za produženje hitnih mera zaštite, dok su sudovi usvojili 60.055 tih predloga.

Baner Boom93 iOS aplikacija za Vesti

Pre gotovo tri i po godine značajno je unapređena krivično pravna zaštita žena i uvođenjem četiri nova krivična dela u kazneni sistem Srbije – proganjanje, polno uznemiravanje, sakaćenje polnog organa i zabrana prinudnog braka. Od juna 2017. do kraja oktobra 2020. godine za krivično delo proganjanje doneto je 130 osuđujućih presuda, dok su za polno uznemiravanje donete 84 osuđujuće presude.

Požarevac grad sa najvećim brojem prijava za nasilje u porodici

U Braničevskom okrugu poslednjih godina raste nasilje nad ženama, a najvidljivije je partnersko i porodično gde su najčešće žrtve žene između 30 i 55 godina, ali je zabeležen i porast nasilja nad starijim ženama ( 15 odsto od ukupnog broja prijava). Statistika upozorava da je broj prijava skoro sto odsto porastao u odnosu na 2014. godinu.

foto/T.S. grad Požarevac kružni tok centar

Tendencija rasta se nastavlja – prema podacima Centra za socijalni rad Požarevac u Braničevskom okrugu se evidentira desetak slučajeva mesečno, a najviše zabrinjava ogroman broj neprijavljenog nasilja koji u najvećem procentu rezultiraju teškim posledicama, pa i ubistvom.To je posebno izraženo u ruralnim naseljima, kojih ovde ima mnogo,  gde su duboko ukorenjena pravila da je nasilje porodična stvar koja se ne prijavljuje.

 Centar za socijalni rad Požarevac u borbi protiv nasilja nad ženama

Jedan od važnih aktera u  borbi  protiv nasilja nad ženama i borbi protiv nasilja u porodici je i Interni tim Centra za socijalni rad Požarevac, koga čine svi stručni radnici ove ustanove. Direktorka Centra za socijalni rad Požarevac, Tatjana Rajić navodi da  je od početka 2021. godine do danas, Centar  radio po osnovu 422 prijave za nasilje u porodici, od kojih se 70 odnose na Opštinu Kostolac.

Pored toga što je Požarevac  više godina unazad grad sa najvećim brojem prijava za nasilje u porodici po glavi stanovnika u Srbiji  i to godinama unazad, ovih dana smo dobili još jednu potvrdu kvaliteta rada Grupe za kooridnaciju i saradnju u Požarevcu,  koga predvodi tužilaštvo i u kome pored policije, najveći deo pomoći i podrške žrtvama nasilja u porodici pruža upravo naš Centar za socijalni rad. Naime, od ukupnog broja žrtava nasilja u Srbiji, čak trećinu žrtava pozvanih na sastanak grupe za koordinaciju čine žrtve sa naše teritorije. To znači da je interni tim Centra za socijalni rad, kao i ostalih institucija u sistemu, obezbedio pre svega poverenje građana, a isto tako i u potpunosti ispoštovao sve procedure i adekvatno odgovorio na brojne potrebe žrtava.U situaciji kada funkcionišemo sa trećinom stručnih radnika manje i to godinama unazad, veliki je uspeh biti primer dobre prakse što su nam preneli predstavnici Ministarstva pravde, na obuci „Efikasan institucionalni odgovor na nasilje u porodici,“ –istakla je Rajić.

Izmena zakonodavnog okvira je sasvim sigurno dovela do demistifikacije problema nasilja u porodici, o čemu govore i zvanični statistički podaci institucija.

Tatjana Rajić
Foto/T.S. direktorka Centra za socijalni rad Požarevac Tatijana Rajić

„ U 2015-toj godine se na  evidenciji Centra za socijalni rad  nalazilo ukupno 41 lice sa kojima se intezivno radilo po ovom osnovu, a 2020-te godine, broj dece, žrtava zlostavljanja i zanemarivanja je 203, a broj punoletnih lica, žrtava nasilja, zanemarivanja i u riziku od zanemarivanja je 1219. Ovaj broj je posledica velikog broja novih prijava, ali i konstantnog praćenja lica evidentiranih u prethodnom periodu. Poređenja radi, broj prijava za nasilje u porodici je 2016-te godine bio 105, a 2020-te godine 572.“ – naglasila je Rajić.

Po njenim rečima Centar se sve  češće bavi  i muškarcima koji su takođe u jednom određenom broju žrtve nasilja u porodici kao i deca koja su direktni učesnici odnosno direktne žrtve u svim tim situacijama i upravo zbog toga i trpe traume iako nisu direktno izloženi nasilju ali sa druge strane itekako čuju, vide i prepoznaju taj emotivni dizbalans koji se dešava. Deca prepoznaju neke situacije i na osnovu toga vrlo često usvajaju taj model nasilničkog odgovora na konflikt koji sutradan mogu da nažalost vrlo često primenjuju u svojoj sekundarnoj porodici.

Pomenula sam decu koja su žrtve nasilja, indirektno ali  Centar radi i sa decom koja često i direktne žrtve nasilja i zanemarivanja. Tokom ove godine je bilo čak 13 prijava  za nasilje do ovog trenutka. Od strane majke-5, od strane oca-4, od strane očuha-1, dede-2, emotivnog partnera roditelja-1.“

 Da li Požarevac treba da ima „Sigurnu kuću“ i prihvatilište za decu

Pored psihosocijalne podrške i pravnog savetovanja koji se pružaju žrtvama nasilja u porodici, Centar u ovim i u situacijama zlostavljanja i zanemarivanja dece, preduzuma i druge mere i oblike zaštite i to: smeštaj u sigurnim kućama, prihvatilištima, hraniteljskim porodicama, lišenje roditeljskog prava, starateljstvo,izmene mesta i modela viđenja, a takođe i komunikaciju sa svim relevantnim ustanovama i institucijama iz oblasti pre svega mentalnog zdravlja.

Godinama unazad pričamo o mogućnosti se uspostavi „Sigurna kuća“ na teritoriji grada Požarevca i ja sam nekako oduvek  bila protivnik te ideje i pre primene zakona o  zabrani nasilja u porodici, od 2017. godine kada se evidentno desio jedan kvalitivni skok izricanjem hitnih mera, udaljenja i drugih zakonskih regulativa. Naime, stava sam da je potpuno pogrešno u  situaciji nasilja u porodici izmeštati ženu i decu iz njihovog prirodnog okruženja. Iz okruženja gde je ta žena možda zaposlena, gde deca idu u školu i gde postoji neka socijalna mreža koja može biti podrška itekako. Naravno, u situacijama kada je procena da je visoko ugrožena bezbednost mi itekako upućujemo žene u Sigurne kuće. Ali su te Sigurne kuće  u Beogradu. Dobro je što je nama Beograd relativno blizu jer je tamo moguće i obezbediti tu tajnost adrese na kojoj se nalazi  Sigurna kuća i na taj način dodatno zaštiti i žene i decu.“ –ističe Rajić.

Uloga lokalne zajednice i podrška grada

Da bi se nasilje prepoznalo i na njega delovalo preventivno potrebna je podrška lokalne zajednice. Neophodno je organizovanje javnih tribina, debata, radionica, neophodno je osnaživanje žena na svim nivoima kao i mnogo više žena koje se aktivno uključuju i aktiviraju kroz razna ženska udruženja.

„Od kada je naša država zauzela kurs apsolutno ne ka bilo kom obliku nasilja itekako je potreban taj preventivni rad svih nas. Jako je teško sa ovako malim brojem radnika organizovati i tu preventivnu ulogu koju Centar za socijalni rad može da ima, ali je naš centar itetako uključen i biće još više uključen u nekom narednom periodu. Iz tog razloga što je potrebno doći do građana, neophodno je o tome kao i o svim drugim oblicima patoloških pojava koje postoje da se što više govori javno. Što se jasnije te pojave prepoznaju lakše će se i sprečiti u budućnosti. 

Od velikog je značaja da i mediji što kvalitetnije na što istinitiji način koji je informativan za građane prikazuju ovu pojavu. Važno je da naši građani pre svega umeju da prepoznaju šta je sve nasilje, koji su pojavni oblici  nasilja, jer vrlo često i neke situacije koje nam se možda i učine da nisu takve upravo kriju neke početke ili nasilja gde partner  koji želi da ima moć nad partnerom i to i ispoljava.- zaključuje Tatjana Rajić.

Po rečima Rajić veoma je važno napomenuti da je i Grad Požarevac prepoznao potrebu za osnivanjem usluga koje bi takođe mogle da doprinesu smanjenju ove pojave tako da je tokom ove i prethodne godine pilotirao uslugu Savetovalište za brak i porodicu gde je Centar bio partner i ono je zaista pokazalo svoje rezultate.

„Usluga Savetovalište za brak i porodicu je supervizirana i tokom rada Savetovališta bilo je nekih 70 ili 90 uputa od strane Centra za socijalni rad ka savetovalištu. Tu se pojedinačno govorilo na timskim sastancima, a isto tako se i pratilo  šta se to tamo dešava. Ljudi su imali konačno adresu gde mogu da se obrate i da reše neki svoj problem interpersonalnih odnosa koji postoje ne samo među partnerima već koji se direktno reflektuju na decu.Takođe je potrebno raditi i sa samim nasilnicima na  prevladavanju njihovog odgovora na krizne situacije,“ – zaključuje Rajić.

Uloga medija u sprečavanju nasilja u porodici i svim drugim nivoima

Koliko je važna  tema nasilja prema ženama govori u prilog i to što je u Požarevcu organizovan i stručni skup na temu izveštavanja lokalnih medija u Braničevskom okrugu o nasilju nad ženama. Ova potreba proizašla je iz zvaničnih podataka da je Požarevac sa osam okolnih opština, u poslednje dve godine bio rekorder u Srbiji po broju prijava nasilja u kojima su žrtve bile supruge, vanbračne partnerke, majke, sestre.

Uprkos tome, većina lokalnih medija ovom temom se bavi senzacionalistički, sa detaljima brutalnih napada, često uz kršenje pretpostavke nevinosti i otkrivanje identiteta žrtve, što je u suprotnosti sa etikom i Kodeksom novinara Srbije.

Učesnici debate su se složili da je neophodno da mediji  moraju  profesionalno i pravovremeno izveštavati  o ovoj osetljivoj temi, sa pouzdanim izvorima i proverenim informacijama, uz poštovanje Kodeksa novinara Srbije i smernica za njegovu primenu. Eliminisanje senzacionalističkog pristupa koji šteti žrtvama, njihovim porodicama, a u krajnjoj liniji nanosi ogromnu štetu novinarskoj profesiji, takođe je prioritet na koji su ukazali učesnici ovog skupa.

O porodičnom nasilju treba govoriti javno kako bi se žrtve ohrabrile i prijavile naselje, ali da prilikom izveštavanja o ovoj temi novinar mora da poštuje etički kodeks koji podrazumeva zaštitu identiteta žrtve i nasilnika tako što neće otkriti ime i prezime, niti fotografisati kuću i okućnicu.

Tokom pandemije povećan broj prijava nasilja u porodici

Dodatnom strahu žrtava nasilja doprinela je činjenica da su morale da provode više vremena s nasilnicima u svojim kućama, zbog epidemioloških mera i obaveznog karantina. Kod većine je bila prisutna tenzija i strah, a to su bili i okidači za intenziviranje nasilja. Zatvorenost institucija, policijski čas, te izostajanje jasne poruke žrtvama da mogu da prijave nasilje bez obzira na epidemiološke mere, doveli su do porasta nasilja nad ženama.

Dr Jasmina Medurić, neuropsihijatar u Domu zdravlja Požarevac  objašnjava da je tokom pandemije korona virusa primetan povećan broja nasilja, a to se prati i kroz rad tužilaštva koje već gotovo dve godine zaseda svakog petka razmatrajući određene slučajeve nasilja da bi sagledali šta će procesuirati dalje a šta neće.

Jasmina Medurić
Foto/ T.S. dr Jasmina Medurić, neuropsihijatar

U kriznim vremenima nasilje se pojačava, raste napetost, nesigurnost, sve to vodi praktično promeni ponašanja, a žene su tu prijemčive i tradicionalno pod znacima navoda krive za sve. Svi ih krive iako one nisu krive za većinu stvari za šta ih optužuju, tako da je najlakše praktično izvršiti nasilje nad ženama. Ono što bi trebalo da kažem da bi bilo jasno nasilje je svako ponašanje koje ugrožava telesni integritet, mentalno zdravlje ili spokojstvo drugog bića, u ovom slučaju žene mada i deca vrlo često stradaju bilo da prisustvuju ili gledaju nasilje nad majkom ili sestrom ili ženskim članovima porodice ili su i oni možda uključeni u ulogu žrtve tada kada je izvršeno nasilje ili kada se vrši nasilje.“ – ističe dr Medurić.

  Nasilnik može biti svako, i može se pojaviti u svim sferama društva

Doktorka Medurić između ostalog ističe da se nasilje javlja u svim zemljama nezavisno od kulture, nezavisno od statusa u društvu i finansijskog statusa i nezavisno od obrazovanja.

Pogrešno je tumačenje da što je čovek obrazovaniji da će manje posegnuti za nasiljem i dominacijom. Kroz rad sa pacijentima došla sam do zaključka da nasilnik može biti svako, bez obzira na obrazovanje i status koji ima u društvu. Kada je u pitanju nasilje nad ženama ono je posebno dominatno u našem društvu i žene se vrlo često smatraju krivim i odgovornim za svaki problem koji nastane u porodici ili društvu. Svi mogu biti ugroženi i od vršioca nasilja, isto postupaju i obrazovani i neobrazovani ljudi. Slično,ne možda baš isto ali slične poruke upućuju. Obrazovanje nema veze sa tim. A žena što je neobrazovanija  i ako nema ni posao onda je upućena na muža ili na njegovu porodicu i u svakom slučaju trpi zbog podređenog položaja. Ali njena uloga ni malo nije zanemarljiva jer žena učestvuje  u podizanju dece, čuvanju kuće,organizovanje života u kući, a to je sve vrlo zahtevno.“ – zaključuje dr Medurić.

Da li se javlja stid kod žrtava, da li su spremne da prijave nasilje, ima li straha?

Postoji strah od odbacivanja od nerazumevanja, postoji stid i povlačenje u sebe. To je tako širok dijapazon reakcija. Donekle je razumljiv  strah žena zašto se nisu do sada obraćale u tolikoj meri iako su pretrpele neki vid zlostavljanja.  Kod silovanja one moraju da prolaze kroz tu traumu više puta jer po službenoj dužnosti nadležni  uzimaju izjavu, ona mora tri do četiri puta da ponavlja priču i da ponovo oživljava sav taj strah i  psihički bol zbog svega što je pretrpela.“ – ističe dr Medurić.

Sistem nije dovoljno uređen, daje kratkoročna rešenja

Doktorka Medurić navodi da je u poslednje vreme vidno poboljšana saradnja institucija, Centra za Socijalni rad, tužilaštva, policije i zdravstva ali i dalje sistem nije dovoljno uređen posebno kada se radi o meri isključivanja nasilnika iz porodice, jer se nasilnik  isključuje iz porodice na 30  ili više dana u zavisnosti od situacije, a to je kratkoročni mehanizam, nema dugoročnog da bi se na duže staze  pomoglo  ženama koje su žrtve nasilja.

Potrebno je da se na dugoročne staze pomogne tim ženama prvo da se one osnaže, da se obrazuju ako je potrebno i da se zaposle. I ono o čemu bi trebalo razmišljati je prihvatilište i sigurna kuća koja prima žene sa decom do 30 dana,a šta posle? Opet se vraćaju kod zlostavljača. To treba drugačije urediti.“ – naglašava doktorka.

Foto/ilustracija pixabay
   Ekonomsko nasilje

Novim zakonom o sprečavanju nasilja u porodici uvedena je još jedna novina. Sada se štite i emotivni i bivši partneri. To je prema rečima zamenika javnog tužioca, veoma bitno, jer su do sada imali veliki broj slučajeva uznemiravanja i proganjanja, a institucije nisu mogle da pruže adekvatnu zaštitu. Međutim, ono što zakon nije predvideo, jeste ekonomsko nasilje, veoma čest vid nasilja. Na tu vrstu nasilja ukazuju brojni advokati ali  ženske organizacije. Potrpedsednica Foruma žena SPS Požarevac, Jovana Dimitrijević, Dinić  ukazuje da je pandemija uticala i na to da mnoge žene ostanu bez posla i postanu ekonomski zavisne a to tako]e dovodi do jednog vida nasilja koji je sve češća pojava u društvu.

Tokom pandemije covid 19 žene su pokazale da su solidarne, vredne, požrtvovane ali su postale i ugroženije. Mnoge su izgubile posao ili postale žrtve nasilja. Moramo se okrenuti i takvim ženama koje nisu ekonomski nezavisne, koje nisu sigurne u sebe i koje nisu krive za ono što im se dogodilo.U narednoj godini trudićemo se da obezbedimo svakoj od njih besplatan savet psihijatra i besplatnu pravnu pomoć. To je najmanje što možemo učiniti za naše sugradjanke.“ –naglasila je Dinić.

Ekonomsko nasilje podrazumeva i psihičko, a često i fizičko nasilje. Predstavnice mnogobrojnih ženskih organizacija smatraju  da bi država trebalo da izmeni zakon i definiše ekonomsko nasilje kao i druge vrste nasilja, kako bi advokati  mogli  da zaštite žrtve ovog  vida nasilja.

Nasilje sa smrtnim posledicama

Prema poslednjim poznatim podacima, u Srbiji su tokom 2020.godine najmanje 22 žene preminule nasilnom smrću koju je izazvao partner ili drugi član porodice, a u još pet slučajeva postoji sumnja da se radi o femicidu, to jest rodno zasnovanom ubistvu ili ubistvu žene samo iz razloga što je žena.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama Forum žena SPS Požarevac organizovao je tribinu na kojoj su se razmatrali razni vidovi nasilja prema ženama. Gošća na  tribini je bila i sekretarka Foruma žena i narodna poslanica Snežana Paunović koja je govorila o sosocijalnoj odgovornosti prema ugroženim kategorijama, a u ovom slučaju o ženama.

Snežana Paunović

Ono što moram da kažem radi svih žena najpre koje su žrtve nasilja jeste da smo kao poslanice uložile napor, kao ženska parlamentarna mreža, korigovale smo  Zakon o ravnopravnosti polova, ali i Zakon o diskriminaciji u delu koji kaže da to nije nasilje nad ženama, nego prema ženama. Zašto? Zato što nam je i taj termin nad ženama zvučao rogobatno, pretvarao ženu u objekat. Probali smo da objasnimo da je žena biće i to kada je Srbija u pitanju 54 odsto stanovništva čine žene i toga moramo da postanemo svesni, kao što moramo da postanemo svesni činjenice da jedine žrtve nasilja nisu samo žene. Jesu u većini slučajeva, ali mi imamo ozbiljne nasilnike žene nasilnike. Uglavnom to nisu fizička nasilja koje žene trpe od muškaraca, ali jesu ona verbalna i mentalna od kojih se zaista stvaraju žrtve. Ne možemo podvući paralelu zato što je žrtava nasilja nad ženama jako puno i brojnije su i nažalost statistika govori da mi i u ovom trenutku u prvih osam meseci ove godine imamo 12 ubijenih žena i to je podatak koji deprimira.“ – rekla je Paunović.

Problem nasilja nad političarkama i ženama na drugim javnim funkcijama

Rodno zasnovano nasilje nad političarkama temelji se na nejednakim odnosima moći žena i muškaraca. Ono se razlikuje od drugih oblika nasilja nad ženama, koji nastoje da ostanu skriveni, po tome što se često odvija pred očima javnosti, čime kolektivno obeshrabruje uključivanje žena u politiku i njihovo učestvovanje u odlučivanju o važnim društvenim pitanjima i uslovima života svojih sugrađanki i sugrađana. Na ovaj način rodno zasnovano nasilje nad političarkama produbljuje šire društvene probleme nasilja nad ženama i nejednakosti u društvu.

Paunović ukazuje da je političko nasilje kao i nasilje nad ženama novinarkama posebno učestalo u poslednje vreme i za razliku od nekih drugih vidova nasilja ovaj vid je posebno transparentan i  sve je naočigled javnosti.

„U vašem poslu koji takođe nije lagan, biti novinar je čini mi se teško svuda u svetu, u Srbiji možda najteže. Koliko puta doživite nepoštovanje, koliko puta nipodaštavanje svega onoga što ste uradili.Koliko god vam se čini da su žrtve nasilja nekako identične da su im sudbine iste, ne možete verovati koliko se to razlikuje i koliko uvek čujete neku novu priču. Moramo biti  odgovorni prema sebi jer svako od nas sutra može biti u toj poziciji. Nije mala šteta kada trpite verbalno nasilje, a posebno kada trpite nasilje kada ste žena u politici. Etiketirana na ovaj ili onaj način, potpuno je nevažno šta je vaš doprinos šta su vaši kvaliteti, kakve su preporuke, šta je ono što ste uradili. Vi imate sa jedne strane zajedljivu gomilu koja je u stanju da kaže svašta pogrdno  što mi vaspitanje ne dozvoljava da izgovorim.“ – ističe Paunović.

Jovana Dimitrijević Dinić, potpredsednica Gradskog odbora SPS i odbornica u gradskoj Skupštini, ističe da je nažalost nasilje prema ženama učestala pojava u društvu i da je sve više žena koje su žrtve političkog nasilja.

Jovana Dimitrijević Dinić
Foto/ Jovana Dimitrijević Dinić

„Osvrnula bih se za sam kraj i na žene koje su društveno i politički aktivne, koje su samouverene, ekonomski osnažene i ostvarene ali su ipak žrtve verbalnog i političkog nasilja. Političko nasilje ima za cilj da umanji moć uspešnih žena, tako što se seksističkom i virtuelnim napadima na njihov moral i fizički izgled one diskriminišu i demotivišu za dalje bavljenje odredjenom aktivnošću. Da bi uspeli da smanjimo sve vidove nasilja moramo se udružiti svi, jer se nikad ne zna čija će majka, supruga, sestra ili ćerka biti žrtva.“ – zaključuje Dimitrijević, Dinić.

Digitalno nasilje i mediji kao sredstvo direktnog nasilja

Digitalno nasilje zapravo predstavlja psihičko nasilje ili proganjanje koje se dešava putem digitalnih medija, društvenih mreža, internet-portala. Pojedini mediji predstavljaju sredstva preko kojih se upravo sprovodi proganjanje pojedinih političarki. Ispitanice najčešće u tom kontekstu spominju tabloidne medije, pojedine medije čija je uređivačka politika pod snažnom kontrolom stranaka, te različite internet-portale koji su kontrolisani od strane pojedinih političkih krugova. Društvene mreže takođe predstavljaju važan kanal komunikacije koji se koristi u svrhu proganjanja i psihičkog zlostavljanja pojedinih ispitanica.

Tema nasilja nad ženama više nije tabu u Srbiji. To je kompeksan problem koji se mora rešavati na svim nivoima. Pre svega kroz medije osvestititi sve vrste nasilja i pisati o ovoj temi. Uloga medija je da iznosi statistiku, da govori o slučajevima koji su od interesa za javnost, ali na način da čuva dostojanstvo žrtve, da pruži informacije i edukuje i javnost i žrtve o ovom problemu. Potrebna je još veća dostupnost i saradnja insitutucija da bi mnogo brže moglo da se radi na rešavanju problema nasilja nad ženama i devojčicama. Kao društvo moramo delovati preventivno i edukovati javnost o ovoj temi i pružiti podršku ženama na svim mogućim nivoima.

Svrha projekta “Žene to mogu”, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, jeste da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom,javnom, kulturnom, privrednom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Tatijana Spasojević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend