Da ti kažem, kao žena ženi: Bori se!

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Požarevac od karcinoma dojke u Braničevskom okrugu godišnje oboleva oko 80 žena, dok je smrtnost na nivou polovine tog broja. Prema poslednjim podacima (2014), samo na teritoriji grada Požarevca su tokom godinu dana od raka dojke umrle tri žene. U istom periodu bolest je otkrivena kod još 24 žene.

Iako su poznati neki faktori rizika za nastanak raka dojke – prva menstruacija pre 12 godine, kasna menopauza posle 55 godine, nerađanje ili rađanje posle 35 godine, nedojenje, hormonska stimulacija koja pospešuje začeće i ona koja se uzima u menopauzi, za 70 odsto obolelih još se ne šta je tačno izazvalo bolest. Jedino je izvesno da u 10 do 15 odsto slučajeva rak dojke ima jaku naslednu komponentu.

“Žene koje imaju specifične gene koji se povezuju sa rakom dojke treba često pratiti, čak i kad nemaju opipljiv tumor, kako bi se bolest otkrila u ranoj fazi kada može u potpunosti da se izleči”, kaže profesor dr Radan Džodić, onkološki hirurg, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.  “Faktor rizika za nastanak raka dojke može da bude i zračenje zida grudnog koša. Kod žena koje su lečene od zloćudnih bolesti kao što su limfom i leukemija, posle 10 i više godina uslovljava tzv. indukovani rak dojke, koji je obično obostran. Gojaznost takođe povećava rizik, kao i alkoholizam. I veličina dojke verovatno ima značaja, jer recimo Japanke imaju male dojke i malu učestalost raka dojke.”

“Rak dojke ne možete da sprečite, ali možete da promenite nešto u navikama kako bi se smanjila učestalost. Recimo, može da se utiče na gojaznost, stres, zdrave navike. A pošto se zna da je rak dojke najčešći u petoj, šestoj i sedmoj deceniji, i da vrhunac dostiže posle 50. godine, te grupe žena treba sistematski pregledati. Mamografski snimak može da otkrije bolest na vreme, kada tumor može uspešno da se operiše i da se dojka očuva, a žena zadrži simetričan izgled”, objašnjava  dr Džodić.

Rani rak dojke nema simptome i zato su samopregledi veoma važni. “Milimetarski rak dojke ne može da se napipa, nema tegoba, ali žena koja svakog meseca pregleda dojku može da primeti i malu promenu, i da se javi na pregled. Žena može bolje da pregleda sopstvene dojke nego bilo koji lekar. Samopregled treba obavljati svakog meseca, između sedmog i  desetog dana od početka ciklusa”, kaže dr Džodić.

***

Oktobar se, kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, obeležava u mnogim zemljama širom sveta, kako bi se skrenula pažnja na rasprostranjenost raka dojke i podigla svest o značaju prevencije i ranog otkrivanja, kao i o mogućnostima pravovremenog započinjanja lečenja osoba obolelih od raka dojke.

U Srbiji je 2012. godine započelo sprovođenje programa organizovanog skrininga raka dojke, koji ima za cilj smanjenje smrtnosti i unapređenje kvaliteta života žena obolelih od ove bolesti.

Organizovani skrining raka dojke podrazumeva pozivanje i pregled mamografijom žena ciljne populacije od 50 do 69 godina jednom na svake dve godine. Od početka sprovođenja programa organizovanog skrininga raka, pozvano je na pregled oko 355.000 žena, a odaziv na mamografiju je bio oko 15% u odnosu na celokupnu ciljnu populaciju, na teritorijama opština gde se ovakav program sprovodi.

Na području Grada Požarevca je ove godine pozvano oko 2.500 žena da urade preventivni pregled, ali se odazvalo tek oko 900 njih, kaže dr Goran Nikolić iz Zavoda za javno zdravlje Požarevac. “Još jednom ću pozvati žene da se jave i zakažu pregled u Dispanzeru za žene Doma zdravlja Požarevac. Na pregled koji traje 20-ak minuta čeka se oko 10 dana i svaka žena treba da iskoristi priliku da proveri svoje zdravstveno stanje. Od pregledanih 908 žena, pozvano je njih stotinak da urade dopunsku dijagnostiku koja je pokazala da se uglavnom radi o benignim promenama. Međutim, u četiri slučaja su otkrivene maligne promene i te žene su poslate na lečenje. Nadamo se izlečenju I da će  ovim biti prevenirano javljanje karcinoma dojke”, kaže dr Nikolić.  

Žene koje u svojoj porodičnoj anamnezi imaju bliske rođake sa operisanim rakom dojke (majka, sestra) na ove preglede treba da se javljaju bez ikakvih poziva, redovno i češće nego jedanput u periodu od dve godine, upravo zbog toga što rak dojke ima jaku naslednu komponentu. “Ja sam izlečena, ali imam dve ćerke koje o svom zdravlju moraju posebno da vode računa”, kaže Dragana Petković koja je rak dojke pobedila pre 11 godina. Kada je bolest dijagnostikovana kod ove majke troje dece, ona je imala 45 godina a njeno najmladje dete samo 4 godine. “Mnogi kažu da se u životu sa svime pa i sa bolešću treba boriti zbog dece. Ja mislim da svako treba da se bori najpre zbog sebe, da treba sebe da voli, da poštuje, jer kada je žena zdrava I srećna, srećna je I cela porodica”, kaže Dragana koja je za bolest saznala tek nakon operacije. Na prvo javljanje lekaru alarmirao je trenutni bol pri podizanju ruke, ali su rezultati mamografije i tumor markera bili dobri. Tokom biopsije masnog tkiva, kako se u početku smatrala izraslina, utvrđeno je da se radi o karcinomu dojke I hirurzi su odlučili da dojku odmah odstrane. “Zamislite situaciju u kojoj se žena posle “bezazlene” intervencije budi iz anestezije bez najlepšeg dela tela, oličenja ženstvenosti… psiha je presudna u tom trenutku, kao i u svakom trenutku tokom borbe sa bolešću. Možda će ovo da zvuči neverovatno, ali ja sam u tom trenutku bila najsrećnija žena jer mi je zdravlje spašeno tim potezom lekara. Zahvaljujući tome sam ja već 11 godina izlečena i živim normalnim i zdravim životom”, kaže Dragana.

Psihičko stanje i način prihvatanja bolesti i lečenja presudni su za izlečenje. Nažalost, mnogo je žena koje ne žele da priznaju bolest, da o tome govore. “Pokušavala sam da napravim udruženje obolelih žena Braničevskog okruga ali nisam naišla na dobar odziv. Najčešće su žene govorile ”Moja bolest je moja briga, samo nemoj o tome da pričamo.” Mislim da je kod 90 odsto žena u pitanju osećaj stida što je bolesna, što je operisana, što nema dojku. A mislim da kada bi one progovorile o svojim iskustvima, da bi se udvostručio broj žena koje idu na redovne kontrole”.

“Veoma smo neodgovorni prema svom zdravlju, prema sebi. Žene koje nisu obolele često govore “nemam vremena , dugo moram da čekam , oni su (medicinsko osoblje) neljubazni, nemaju razumevanja”. A činjenica je da se čeka I kod frizera, ali se za to ima vremena, je l tako? Smatram da svaka žena za svoje zdravlje mora da odvoji vreme!” , tvrdi Dragana. “Kada sam primala hemoterapiju, svaka žena koja je sedela pored mene rekla je ”Zašto baš ja!?” Svi se to pitamo, a problem je što jednostavno nemamo zdravstvenu kuturu”, kaže Dragana.

Svakoj ženi je neophodna pomoć da se izbori sa bolešću. Osim medicinske pomoći kroz terapiju, neophodan je rad i na njihovom mentalnom zdravlju, u kom leži 90% izlečenja.

Vesna Gardašević, psiholog i žena koja se takođe izborila sa ovom bolešću prošle godine je organizovala radionice za žene koje su prošle kroz ovo traumatično iskustvo. “Osim njih, javljale su nam se i neke žene koje su prosto htele da izgrade bolji stil života. Ove godine će takođe biti radionica, ali ćemo sada proširiti delovanje, i u saradnji sa Onkološkim dispanzerom u Opštoj bolnici u Požarevcu, organizovaćemo male radionice pomoći i psiholoških tretmana osnaživanja na licu mesta gde žene primaju terapiju, gde se odvija proces lečenja jer istraživanja pokazuju da žene koje uz medicinski imaju i psihoterapijski tretman, imaju veći procenat izlečenja”, kaže Vesna.

“Samim tim što proces lečenja traje dugo, oko godinu dana, nemamo uvek isti nivo energije, poleta i želje za izlečenjem i normalno je da dolazi do padova energije i volje, ali je bitno da u svemu tome shvatimo da je i bolest, kao i svaka kriza u životu, poziv na promenu i da može mnogo čemu da nas nauči I da nas osnaži. Posle nje izađemo jači, mudriji, a samim tim spremniji da i drugima pomognemo”, dodaje Gardašević.

Glas žena koje su se izborile sa bolešću i ponovo sopstveni život preuzele u svoje ruke mnogo je jači autoritet za široku žensku populaciju od ma koje zdravstvene kampanje. Više će se žena javiti na pregled jer  su čule priču žene kojoj se desila bolest nego zato što je stigao poziv iz Doma zdravlja da zakaže mamografski pregled. Zato je važno ne skrivati iskustvo koje osim Vama lično, može I drugima da pomogne.

I ovaj tekst je put i način da njihov glas dođe do onih kojima je namenjen. Svrha projekta „Žene to mogu“, koji podržava Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a čiji je deo i ovaj tekst,  jeste da, između ostalog, predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu,  da ukaže na važnost i značaj žena u svim segmentima društva,  te pruži podršku specijalizovanim ženskim nevladinim organizacijama koje se bave edukacijom, aktivizmom, zaštitom, zdravljem i drugim organizovanjem  žena u gradu Požarevcu i na teritoriji Braničevskog okruga.