Jelena Avdalović: Žena treba da radi ono što voli i da se izbori za svoje mesto

Međutim, postoje i velike prednosti za društvo u celini, jer obrazovana žena ima znanje, informacije i samopouzdanje koje joj je potrebno da bude bolji roditelj, radnik i građanin. Obrazovane žene su u stanju da donose društveno-ekonomske promene.

Trka za što boljim obrazovanjem, koja je počela u drugoj polovini prošlog veka, traje i danas. Znanje je postalo imperativ 21. veka i predstavlja jednu od najvažnijih karika u postizanju ravnopravnosti među polovima.

Vremena se menjaju, a sa njima i ciljevi obrazovanja. Klasično obrazovanje koje je nekada superiorno vladalo, danas je skoro deo istorije. Ušli smo u doba brzih promena i što se brže reaguje na njih to će se i metodi sticanja znanja menjati, a obrazovanje biti svrsishodnije i produktivnije.

U evropskim naučnim institucijama broj žena i muškaraca je gotovo izjednačen, međutim, manji je broj naučnica koje su i članovi naučnih saveta, ili koje su u rukovodstvu visokoškolskih ustanova. Prema statistici, samo jednu trećinu naučnika u visokoškolskim ustanovama i vladinim naučnim institucijama predstavljaju žene.

Jelena Avdalović je doktorka biohemijskih nauka i radi na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, a u razgovoru za Boom93 otkriva koliko joj je obrazovanje pomoglo da bude to što je danas i koliko je teško ženama naučnicama da napreduju u Srbiji.

Kako na početku navodi, oduvek ju je zanimalo i privlačilo otkrivanje nauke, uvek je želela da zna odgovor na mnoga pitanja o svetu koji nas okružuje.

„Upravo je nauka nešto što po svojoj definiciji otkriva tajne prirode i to je nešto što je mene uvek zanimalo, matematika, fizika, hemija, a na Tehnološko-metaluškom fakultetu je to podjednako zastupljeno. Kada sam završila fakultet, upisala sam magistarske studije na Hemijskom fakultetu u Beogradu, a nakon toga je bio i neki prirodan sled da upišem i doktorske, jer posle osnovnih studija još dublje ulazite u srž nauke, shvatite koliko je to interesantno i koliko je značajno“, navodi naša sagovornica.

Korona donela nešto dobro, rad od kuće i manje putovanja do posla

„Od korone do sada prosečno sam u Beogradu 3 dana nedeljno. Tada sam u laboratoriji od ujutru do uveče i tada uradim sve što zamislim od eksperimenata, a kada sam kod kuće, sređujem rezultate, odgovaram na mailove, čitam literaturu. U svakodnevnoj organizaciji mi pomaže suprug, on mi je najveća podrška. Ja sam majka dve devojčice, jedna ima 14 godina, druga 12. Moj suprug je od početka bio uključen u sve poslove oko dece, od momenta kada su se one rodile i da mi nije njegove podrške, ja sigurno ne bih sve to sama izvela, naravno, tu su kad  je bilo potrebno uskakale i bake. Mislim da sam i ja njemu najveća podrška, jer je i on doktorirao u braku. Mi se prosto razumemo, razgovaramo, znamo šta je bitno, nama je porodica najvažnija, porodica je baza, to je moje utočište, i sa rođenjem dece, moj život je dobio jednu novu dimenziju. Sa druge strane, imam svoje želje, a to je da se bavim naukom, da radim posao koji volim i za sve to je potreban kompromis i dogovor u porodici. Da bi čovek bio uspešan, potrebno je da voli svoj posao, ali je jako bitno da je i okruženje na radnom mestu lepo, pozitivno, da se tu prijatno osećate i onda su prosto i rezultati zagarantovani“, navodi Avdalović.

U timu više žena, direktor Instituta je žena

Obrazovanje predstavlja jednu od najvažnijih karika u postizanju ravnopravnosti među polovima. Iako normative i standardi u Evropi i kod nas garantuju pravo na školovanje bez diskriminacije, u praksi je iznenađujuća razlika između stepena obrazovanja među ženama i muškarcima istog životnog doba. Ogromna je razlika u obrazovanju žena iz gradskih i seoskih sredina. Udžbenici i dalje sadrže stereotipe o muškarcima i ženama i njihovim društvenim ulogama.

Jelena naglašava da u timu u kom radi ima više žena.

„Od nas 12 koliko nas je u timu, 10 su žene i dva muškarca. Pitanje o rodnoj ravnopravnosti se u poslednje vreme dosta provlači i kroz medije i kroz dokumenta koje mi dobijamo od kolega iz Evropsle unije, i moram da vam kažem da su u Srbiji, bar u oblasti kojom se ja bavim, dominantne žene. 54% naučne zajednice Srbije čine žene, dok to nije slučaj u Evropskoj Uniji, tamo je 35% žena uključeno u naučna istraživanja. U Japanu je razlika još drastičnija, to sam saznala tek pre 10 godina kada smo počeli saradnju sa jednim institutom iz Kobea. Naime, u institutu koji se bavi sličnim istraživanjem kao mi, od 100 zaposlenih samo 3 žene su uključene u istraživačke projekte, što je za nas bilo neverovatno. Eto, i mi smo u nekim stvarima napredniji od Evrope i nekih delova sveta“.

Kada je u pitanju rodna ravnopravnost, žene su u obrazovanju videle svoju šansu, smatrajući da bi na tom planu mogle ostvariti veća prava nego u drugim oblastima. Na putu ka tom cilju mnogo toga bi trebalo da zavisi od njih samih, truda koji ulažu, drugi faktori nisu mnogo bitni ‒ logički se nameće, ali da li je baš tako…

Naša sagovornica kaže da su uslovi u Srbiji za napredovanje žene naučnice identični kao i za napredovanje muškaraca. U Instututu u kom radi Jelena, direktor je žena, a od 11 instituta koji su deo Beogradskog Univerziteta, na devet su direktori takođe žene.

„Na osnovu tih podataka mogu da kažem da su žene u Srbiji dominantne u nauci. Nikad nisam osetila diskriminaciju zato što sam žena. Moj kolega ima identičnu platu kao i ja, ako je u istom nivou naučnog znanja. Položaj nauke u Srbiji nije baš na zadovoljavajućem nivou, ali nije to samo slučaj u Srbiji, problem je generalno u svetu, jer se trenutno nauka finansira kroz projekte čija struktura potpuno ne odgovara nauci, zato što se od naučnika ne traži samo ideja, već je ona u senci menadžerskih aspekata. Na primer, kada konkurišemo za sredstva za naša istraživanja iz nekih fondova Evropske unije, od nas se traži da navedemo ne samo čime ćemo se baviti, tj. koja je naša ideja, nego šta ćemo otkriti, kako će to promeniti svest ljudi, koliko će to koštati, kakav ćemo proizvod dobiti, gde će se to implementirati, a vi to prosto to ne možete da znate, jer je nauka jedna nepredvidiva kategorija. Vi možete da imate samo dobru ideju, da zamislite eksperiment, da to sprovedete u delo i vidite rezultate. Nekad se ispostavi da je bila dobra hipoteza, nekad se desi da ne dobijemo ništa, a nekad se desi da dobijemo rezultate koji su potpuno novi i neočekivani, i to je upravo lepota nauke, u njenoj nepredvidivosti i širini. Trenutno ceo svet funkcioniše na principima brze zarade, zato se tu nauka jako teško uklapa, jer je za neko otkriće neophodan predan rad, jako dugo vreme, ogroman broj ponovljenih eksperimenata, jednom rečju maksimalna posvećenost. U tom smislu, ja nemam nikakav problem kao žena, ali smatram da položaj naučnika nije dobar ni u Srbiji, ali ni u svetu. Imamo saradnju sa kolegama širom Evrope i vidimo da se suočavamo sa sličnim izazovima, i da jednostavno moramo da ih na neki način rešimo“.

Koliko je obrazovanje bitno za ženu i njen uspeh u budućnosti?

Obrazovanje i znanje su neophodni, jer su pokretači društvenog napretka. Veoma je lako manipulisati
ljudima koji su neobrazovani i koji nemaju svest ni o čemu, a obrazovanje i studiranje nude širinu i
daju vam mogućnost da upoznate druge ljude, da vidte kako oni razmišljaju, da sagledate stvari na
drugi način. Rad na sebi je veoma bitan, ne samo za žene nego i za muškarca, za sve osobe.

„Ja sam uvek za obrazovanje i mislim da svako treba da studira ono što voli, što ga interesuje i
prema čemu ima afinitete, jer će jedino na taj način ostvariti maksimalane rezultate. Smatram da žena
treba da radi i da se izbori za svoje mesto, a sa školovanjem ona dobija adekvatna znanja, a samim tim
i veći izbor i mogućnosti u raznim životnim situacijama. Žena treba da stekne finansijsku
nezavisnost, to je neko moje mišljenje, jer sam u takvom okruženju rasla, moja majka je radila 41
godinu kao nastavnik. Sve majke mojih drugarica su radile i nama je prosto to bilo prirodno i normalno.

Kada govori o svojoj deci, Jelena naglašava da joj je najveći cilj da njih dve postanu dobri ljudi.

„Govorim im da je jako bitno obrazovanje i neka vrsta finansijske nezavisnosti. Vaspitana sam tako da ukoliko nađem osobu koja ima slične poglede na svet kao i ja, da bi trebalo da zajedno gradimo porodicu i podižemo svoju decu, nikada nije bila opcija, udaj se, da te neko drugi izdržava. Svoju decu vaspitavam po istom modelu. Da li će to uroditi plodom ne znam, možemo za 10, 15 godina da se ponovo sretnemo, i vidimo da li sam uspela u tome zajedno sa suprugom, ali prosto to je to. Ja ću pokušati da ih pratim i da ih donekle usmeravam, ali će one donositi odluke i ja ću ih podržati u svemu. Smatram da je jako bitno da završe školu koja njih zanima, da imaju svoj posao, ali pre svega da budu dobri i pošteni ljudi. Želim da budu srećne, zdrave, ispunjene i to mi je najbitnije“, zaključuje Avdalović.

Jelena je rođena u Šapcu, danas živi u Požarevcu, a radi u Beogradu i svojim primerom pokazuje da uz dobru organizaciju, malu pomoć sa strane i svakako podršku porodice koja je najvažnija, obrazovana žena može uspeti na više polja, biti ispunjena majka, ali i uspešna naučnica.

Projekat “Žene to mogu”, podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst ima za cilj da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom, javnom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.