Žene to mogu

Obrazovanje kao temelj za ostvarivanje svih prava

Većina nepismenih u Srbiji su žene. Većina nezaposlenih isto tako. Žene u Srbiji se i dalje pretežno bave “ženskim” zanimanjima, a za iste poslove su manje plaćene od muškaraca. Sa druge strane, medju visoko obrazovanima opet dominiraju žene, a one uspešne kažu da je obrazovanje, i to ono nakon formalnog, imperativ kako bi mogle da opstanu u savremenom svetu muškaraca.

Požarevac, leto 2016. godine: Žena u kasnim 50-im godinama na šalteru banke pruža službenici pismo koje je dobila od banke na kućnu adresu i pita je tiho šta je to. Službenica odgovara pitanjem da li je pročitala pismo, a ona kaže da nije, pa na ponovljeno pitanje “Zašto”, neodlučno i još tiše nego do tada odgovara “ne umem, nisam pismena”… Ona je samo jedna od preko 130.000 potpuno nepismenih žena u Srbiji.

Obrazovanje je osnovno ljudsko pravo u kojem je temelj naše sposobnosti da koristimo sva ostala ljudska prava. Pa ipak, 17 posto odraslih ljudi širom sveta ne zna da čita i piše, dve trećine od njih su žene – odnos koji se nije mnogo promenio u poslednjih 20 godina.  Srbija ima oko 165.000 nepismenih stanovnika, a među njima više od 80 odsto čine žene. Nepotpunu osnovnu školu ima oko 677.000 stanovnika Srbije ili 11 odsto, a većinu ponovo čine žene.

U Požarevcu se sve više žena odlučuje da u odraslom dobu stekne osnovno obrazovanje”, kaže Margareta Sekulović, direktorka OŠ “Sveti Sava”, jedine škole koja se u Požarevcu bavi osnovnim obrazovanjem odraslih. Prošle godine je program pokrenut i u kazneno-popravnom zavodu za žene, a prvi ciklus je obuhvatio 15 osuđenica koje su tokom prošle školske godine na ovaj način završile prva četiri razreda osnovne škole.

Program obrazovanja odraslih je u Srbiji započet pre pet godina kroz projekat EU pod nazivom “Druga šansa”. U projekat su bile uključene 34 škole, među kojima je i OŠ “Sveti Sava”, a tokom dve godine je u njega uloženo 4 miliona bespovratnih sredstava EU”, kaže Sekulović.

Zakonom o osnovnom obrazovanju odraslih od 2013. godine osnovno obrazovanje odraslih je ušlo u redovan sistem obrazovanja u Srbiji.

Statistika pokazuje da su žene poslednjih godina zastupljenije u grupama polaznika nego ranije”, kaže Sekulović. Tako je prošle školske godine, među 22 polaznika prvog ciklusa obrazovanja, koji obuhvata program od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, bilo 11 žena. Drugi ciklus (V i VI razred) pohađala su 23 polaznika do kojih je devet žena, dok su treći ciklus (VII i VIII razred) završila 24 polaznika, a među njima je bilo devet žena.

To su uglavnom roditelji naših učenika. One se bez predrasuda i srama uključuju u ovaj sistem obrazovanja, koji je potpuno besplatan. Nakon njega je predvidjeno da prodju i poseban sistem obuke koji će ih osposobiti za rad, a obuka ima preko 50. Zapošljavanje i sticanje nezavisnosti od drugih članova porodice je suštinski razlog za uključivanje u sistem obrazovanja”, objašnjava Sekulović.

Obrazovanje je suštinski važno za svaku osobu, a naročito za ženu u “pretežno muškom svetu” u kojem treba da se bori za svoja prava i ravnopravnost. Obrazovanje ženi daje mogućnost da bude nezavisna, da sama pravi izbore i donosi odluke. Obrazovanje je preduslov za zauzimanje dobre pozicije u porodici, društvu, poslovnom okruženju. Ne samo formalno obrazovanje već kontinuirano učenje daje joj mogućnost da bude uspešna na svim poljima, čak i u “muškim” profesijama. Doduše, iako je procentualno više žena među visokoobrazovanima u Srbiji, one se u daleko manjem broju nalaze na odlučujućim mestima i pozicijama koje daju moć u upravljanju ljudima i novcem. No, to ne treba da pokoleba. Bez obzira na to kojim se poslom bavite, obrazovanje je suštinski važno za napredak sopstvene ličnosti.

Obrazovanje je ključna stvar. Da biste bili uspešni morate biti obrazovani, a da biste bili veoma uspešni neophodno je da budete veoma obrazovani, da imate širinu i da neprekidno učite”, kaže Biljana Jovanović, vlasnica i direktorka modne kuće “Luna” iz Požarevca, kompanije koja se kontinuirano razvija već duže od dve decenije. “Ne mislim samo na formalno obrazovanje. Ja sam po struci inženjer informatike i moje formalno obrazovanje nema nikakve veze sa menadžmentom ni sa modnom industrijom, ali vam svestrano obrazovanje daje širinu i preduslov da možete dalje da učite, uči vas i da razmišljate, a osim toga ljudi vas prepoznaju po tome da li ste obrazovani ili ne. Ako se nalazite na čelu jedne firme a nemate ni to formalno obrazovanje iza sebe, ljudi odmah vašu firmu doživljavaju na drugačiji način, to već za nijansu nije ono što bi trebalo da bude. Ako posedujete to formalno obrazovanje, čak i ako ono nije direktno vezano za ono čime se bavite, ljudi vas drugačije čuju i doživljavaju, ono daje odredjenu kompetenciju onome što govorite i radite”, objašnjava Jovanović.

U okviru obeležavanja Dana devojčica u Srbiji već niz godina unazad za učenice završnog razreda osnovnih škola Udruženje poslovnih žena Srbije organizuje posetu firmama i institucijama, kako bi se one bolje upoznale sa različitim zanimanjima i mogućnostima koje ona nose, te u skladu sa tim odabrale svoj budući poziv, odnosno srednju školu koju žele da upišu. U “Lunu” svake godine dolazi sve veći broj devojčica, a ono o čemu im Biljana Jovanović govori jeste pre svega važnost obrazovanja, ulaganja truda i rada, kako bi se steklo što bolje znanje, kao preduslov za kasnije veće mogućnosti.

Srednja škola se danas podrazumeva, fakultet je važan, ali ni posle njega ne sme da se stane. To je tek prvi korak. Ja i danas koristim svaku priliku da učim, svaki seminar, obuku, trening. Od svakog dobijete po deo slagalice i stvarate kopleksniju sliku, lakše rešavate probleme”, napominje Jovanović.

Ako se samo koju deceniju vratimo unazad naićićemo na potpuno drugačiju sliku i korene današnje nepismenosti i neobrazovanosti žena. Tipičan nepismeni stanovnik današnje Srbije je žena u 70-im godinama koja živi u ruralnoj sredini. “To je verovatno neki relikt prošlosti, u skladu sa patrijarhalnim vaspitanjem da ženskoj deci škola nije potrebna i da žena treba da se posveti radu u kući, deci, porodici”, kaže Sunčana Tadić, profesor engleskog jezika i vlasnica Centra za učenje stranih jezika “Link up” koji svim generacijama Požarevljana već čitavu deceniju omogućava savladavanje stranih jezika, kao veštine neophodne za zauzimanje iole dobre radne pozicije.

Situacija se definitivno menja, ali su brojke jedno, a činjenično stanje nešto sasvim drugo. Prema statistici, ima više žena koje se visoko obrazuju i stiču zvanje magistra i doktora nauka, nego muškaraca, ali je to vrlo varljiva kategorija. Na primer, posle II Svetskog rata u skladu sa ideologijom da smo svi jednaki, žene su masovno počele da se obrazuju, pa onda u kasnijem periodu dolazi do znatnog povećanja broja onih koje završavaju master i doktorske studije naročito u periodu 90-ih, što se pripisuje periodu ratova. Tu se radi o kvantitativnom izjednačavanju, a o kvalitativnim ogromnim razlikama. Osnovni cilj obrazovanja je sticanje dobrog posla i ekonomske nezavisnosti. Međutim, kada je u pitanju ženska populacija u najopštijem smislu gledano, cifre su jako različite. Na primer, veliki broj obrazovanih žena ostaje da radi u obrazovanju, pri tom su najprisutnije u osnovnim školama. Prema nekim podacima, čak 70% obrazovnog kadra u osnovnim školama čine žene, dok kad su u pitanju visokoobrazovne ustanove tih 70% dolazi u korist muškaraca. Zatim, kada je u pitanju visokobrazovanje žena, one se i dalje masovno opredeljuju za tzv.ženske fakultete i ženska zanimanja. To su pre svega filologija, zatim društveni fakulteti, dok je njihova prisutnost na tehničkim i matematičkim fakultetima čak ispod 10%, što opet govori o uticaju tradicionalnog odnosno patrijarhalnog vaspitanja. Kada govorimo o zapošljavanju žena, tokom poslednje decenije je došlo do povećanja procenta žena koje rade u naučnim institucijama, medjutim i to je varljiv podatak jer je do tzv.feminizacije ove profesije došlo zato što su te pozicije u društvu postale manje vrednovane kako ekonomski tako i što se tiče statusa u društvu, te se muška populacija jednostavno povlači iz tih ustanova pa ostaju upražnjena mesta koja ispunjavaju uglavnom žene. Dakle, u svakom slučaju ima pozitivnih pomaka ali treba obratiti pažnju na razliku između brojki i činjeničnog stanja, odnosno na razliku kvaliteta i kvantiteta”, naglašava Sunčana Tadić.

Formalno obrazovanje je trenutno samo osnovni preduslov za obavljanje bilo kog posla ili sticanje pozicije. Moto savremenog života je da moramo svakoga dana da se dodatno usavršavamo jer se tržište rada neverovatnom brzinom menja i da bi ga pratili svaka nova generacija mora da poseduje veći broj dodatnih veština, a i stari kadrovi, jednostavno da bi ostali u procesu rada, moraju da se dodatno osposobljavaju i stiču nove veštine i znanja.

***

Svrha projekta „Žene to mogu“, koji podržava Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a čiji je deo i ovaj tekst, jeste da, između ostalog, predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, perspektive i važnost obrazovanja kao temelja naše sposobnosti da koristimo sva ostala ljudska prava.

Cilj projekta je da javnost bolje razume položaj žena, društvene procese i reforme i neophodnost zalaganja za rodnu ravnopravnost u svim segmentima, toleranciju i poštovanje ljudskih prava.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend