Žene to mogu

Svet medija: žene proizvode, a muškarci gazduju

Žene su među vlasnicima medija u Srbiji velika manjina, ako ih uopšte i ima. Među urednicima ih je malo više, a u proizvodnom pogonu najviše. Unutar tog sektora „proizvođača“ vesti mnogo je više žena prezenterki i najavljivačica, nego novinarki i reporterki, što znači da se u medijskom svetu vrednuje ženska pojavnost mnogo više nego njihovo znanje.

Istraživanja Globalnog medijskog monitorniga su pokazala da je svet vesti u Srbiji zapravo “muški”, da su žene ogromna manjina u njemu i to ne samo po broju zastupljenosti, već i po socijalnim ulogama i funkcijama koje obavljaju u vestima, ali su zato, kako kaže Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu i rukovodilac istraživanja, većina među onima koje prave vesti.

Posao u medijima je u poslednjih 30 godina postao više ženski posao, žene su brojčano osvojile medije. Mislim da su vrlo kvalitetne u tom svom poslu i svakako moraju da daju sebe mnogo više nego muškarci da bi opstale u tom poslu, mnogo više da se angažuju. Ipak, jako ih je malo na rukovodećim mestima. Međutim, mislim da je problem univerzalan jer i u svakom drugom poslu žene teže dolaze do rukovodećih poslova. Ima tu svega. Pre svega, mi i dalje živimo u muškom svetu, Srbija je i dalje patrijarhalna zemlja gde se na ženu koja je uspešna (jer puno radi) gleda malo podozrivo, jer se smatra da samo „zmije“ i „kučke“ dolaze do najviših mesta i postaju vlasnici“, kaže Dragana Deurić, koja se novinarstvom u Požarevcu bavi već 36 godina. „Na ženu se uopšte više gleda kao na majku, kao na nežnije biće koje ima neke druge obaveze i ne može poslu toliko da se posveti, a sa druge strane i žene se same povlače, baš zbog obaveza i te univerzalne uloge koju imaju, neće da ulaze u odnose gde stvarno moraju da budu vuci da bi opstale“.

Globalni media monitoring projekat (GMMP) se od 1995. godine sprovodi u zemljama širom sveta. U Srbiji je GMMP sproveden uz pomoć Misije OEBS i najveći je i najdugoročniji istraživački projekat koji se bavi položajem žena u medijima na svetskom nivou.

Reč je o istraživanju koje se sprovodi na svakih pet godina, a u Srbiji su rezultati svih tih istraživanja gotovo identični.

U jednodnevnom monitoringu 2015. godine u okviru Projekta o polažaju žena u medijima, koji je radio tim Fakulteta političkih nauka, obuhvaćeno je 18 medija i 258 tekstova. Među onima koji su pravili vesti na dan monitoringa brojnije su žene, 71 odsto.

Njihov broj se razlikovao u zavisnosti od profesionalnih uloga – dok su oko 58 odsto svih reportera i novinara bile žene, broj prezenterki vesti raste do 80 odsto„, pokazalo je istraživanje.

Ovo direktno pokazuje da se ženama u medijima više vrednuje “stas i glas” nego znanje i profesionalne sposobnosti naročito za najvašnije pozicije.

Mislim da su i same žene tome poprilično doprinele svojim isticanjem fizičkih atributa u odnosu na znanje. Čini mi se da one nisu jasno odredile ni šta tačno žele da postignu time što traže određena prava u tom pravcu jednakosti sa muškarcima”, kađe Andrijana Maksimović, izvršna direktorka požarevačkog nedeljnika “Reč naroda”. “Interesantan je taj podatak da žene češće rade teži deo posla, mislim pre svega na terenski rad, rad bez radnog vremena, vikenda i praznika, a to što ih je u većem broju dok su mlađe sigurno ima veze I sa izdržljivošću. Kada žena dođe u neke ozbiljnije godine, što ne znači da je stara, tada je obično već formirana porodica, ali ako se bavi ovim poslom ona ne može da računa ni na malo ozbiljniju privatnost, pa čak ni u situaciji kada je dete bolesno, što je ženama u većini drugih profesija nezamislivo. Tu su naravno od presudnog značaja odnosi u porodici. Široko ukorenjeni stavovi da je žena ta koja brine o kući i porodici često ne dozvoljavaju ženi da se profesionalno ispuni. Razumevanje porodice a pre svih supruga za obaveze žene koja se bavi ovim poslom je prava retkost I to je jedan od razloga zašto žene u tim nekim zrelim godinama ne ostanu u ovom poslu”.

Andrijana je u novinarstvu 12 godina iako joj to nije bio primarni cilj kada je upisivala studije Političkih nauka, a ni pri kraju studija kada je sebe videla u svetu marketinga i PR-a.  Ipak, sudbina je usmerila u novinarske vode u kojima je od novinara preko funkcije odgovorne urednice dospela do današnje pozicije izvršne direktorke.

List “Reč naroda” postoji već više od sedam decenija. Dragana Deurić je u redakciji provela polovinu tog perioda.  Kada je počela da radi 1981. godine, u vreme kada je to bio jedini medij u Požarevcu u čijem sastavu je bio i Radio Požarevac, bilo je kako sama kaže “uzbudljivije nego danas”. Radila je i za elektronki i za štampani medij što je bilo i zanimljivo i naporno jer se radi o različitim vrstama novinarstva. “To jeste bilo komunističko vreme, ali početkom 80-ih ipak malo liberalnije i nakon svih oih godina čini mi se da je tada bilo više slobode u informisanju. Kada su došle turbulentne 90-e postao je to vrlo težak period u novinarstvu, počele su da se javljaju unutarredakcijske razlike, ali sa današnjeg aspekta imam osećaj da je sve to upotpunilo moj novinarski vek. Za 36 godina sam prošla ceo put, od novinara početnika, urednika u jednom pa u drugom mediju, jedno vreme sam bila i glavni urednik radio stanice , a onda i direktor “Reči naroda” neko kratko vreme”, kaže Dragana.

Redakcijom požarevačkog nedeljnika i danas rukovodi žena, Andrijana Maksimović, ali i generalno u kolektivu žene dominiraju. “Kod nas žene vode glavnu reč, bilo da govorimo o upravljanju, o uređivanju novina, ali je to takođe slučaj i sa vlasničkom strukturom.”

Činjenica je da mediji danas trpe pritiske sa svih strana. Ipak, Andrijana ne misli da se na nju primenjuje  drugačiji sistem pritisaka zbog činjenice da je žena. Stvarnost, koja znači utakmicu na tržištu, zahteva balansiranje, a u ovoj redakciji imaju model koji obezbedjuje dobar položaj. “Te strane koje pokušavaju da vrše pritisak, bilo da je reč o politici, privredi ili o našim čitaocima ne bih mogla da definišem i odredim sa koje strane su jači pritisci. Mi pratimo svoj put, teško je ali smo formirali neku sliku o profesionalnom izveštavanju, računamo na inteligentne čitaoce koji prihvataju takav način izveštavanja da se konstatuju događaji, navodi se ko je šta rekao ili uradio, ali pre svega smatramo da naša publika jeste sposobna da promišlja to što pročita, da ume da čita i između redova i da nije neophodno da im solimo pamet. Prosto, to kritičko izveštavanje, istraživačko izveštavanje jako je problematično I toliko je diskutabilna ta tema u toj sferi profesionalnosti,”smatra Andrijana.

Upravo je istraživačko novinarstvo ono u kom su novinarke u Srbiji najbolje dokazale svoj profesionalni kvalitet. Brankica Stanković, Olja Bećković, Bojana Lekić, Antonela Riha su višestruko nagradjene za dostignuća u istraživačkom novinarstvu i profesionalni doprinos srpskom društvu. Zahvaljujući svojoj upornosti da posao obavljaju na profesionalan način bez ustupaka i kompromisa uticao je u većoj ili manjoj meri I na njihove živote, do te mere da su ne samo ostajale bez posla, već i žive pod pretnjama onih koje su “istraživale”, sa ili bez zaštite. 

***

Kao i u većini medijskih kuća u Srbiji, i u požarevačkim preovladavaju žene. Ipak, za razliku od drugih, ovaj grad ima žene i u upravljačkom sektoru, što uliva nadu da ženama put do vrha ipak nije zatvoren, ako se dovoljno potrude da do vrha i stignu.

Svrha projekta „Žene to mogu“, koji podržava Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a čiji je deo i ovaj tekst, jeste da promoviše i predstavi uspešne i odgovorne žene u gradu Požarevcu i na teritoriji Braničevskog okruga.

Cilj projekta je da javnost bolje razume položaj žena, društvene procese i reforme i neophodnost zalaganja za rodnu ravnopravnost u svim segmentima, toleranciju i poštovanje ljudskih prava.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend