Projekti Žene to mogu

Žene i medijska pismenost

Foto: Pixabay/Ilustracija

Medijska pismenost nam omogućava da shvatimo ulogu medija u društvu, da znamo kako da pristupimo medijima, da razumemo medijski sadržaj, kao i da možemo da ga tumačimo i kritički vrednujemo. Važno je znati da medijska pismenost nije samo prenošenje i primanje sadržaja, nego i njegova analiza i uticaj medijske poruke na društvo.

U Srbiji je već nekoliko godina prisutna tabloidizacija medija u kojima dominira senzacionalističko informisanje, uz pompezne naslove i isprazne sadržaje. Veoma se često iznose površne i neproverene informacije, a izveštavanje se bazira na stereotipnim mišljenjima i stavovima o razičitim društvenim fenomenima i grupama. Ovo naročito dolazi do izražaja kada su žene akterke određenih događaja o kojima se izveštava. Odnos prema ženama uglavnom je dvojak: otvoreno seksistički, u kome se žene javno vređaju i ponižavaju ili paternalistički i stereotipan, kada se prikazuju kao majke, bake i „poštene“ žene. U pojedinim medijima prikazi žena liče na pornografske sadržaje kojima se dodatno ponižavaju žene. S obzirom da su tabloidi često najčitaniji mediji, ovakav narativ vodi u dalju marginalizaciju žena uz javno prihvatljivu stereotipizaciju uloge žena u društvu. Na taj način se i predrasude prema ženama održavaju i šire, što žene dodatno izlaže riziku od diskriminacije i nasilja. S druge strane, u medijima su potpuno nevidljive žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela, starije žene, a kada su i prisutne o njima se stereotipno izveštava.

Monitoring informativnih emisija komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom iz 2020. godine pokazao je da su žene podzastupljene, odnosno, ima ih tri puta manje od muškaraca u informativnim emisijama komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom. Kada su u pitanju štampani mediji, istraživanje iz 2016. godine pokazuje slične rezultate – muškarci su više zastupljeni, naročito u sferi politike, žene se manje spominju i o njima se uglavnom piše kao o sporednim akterkama određenog događaja.

Za napredak društva neophodno je uspostavljanje pune rodne ravnopravnosti. Iako u Srbiji ima više žena nego muškaraca (51,3%), njihov položaj u društvu je lošiji. Žene su obrazovanije ali rade manje plaćene poslove, manje ih je na rukovodećim mestima, ne učestvuju dovoljno u političkom i javnom životu i često su izložene diskriminaciji i nasilju. Žene se i dalje posmatraju najčešće kroz prizmu tradicionalnih rodnih uloga, a svako odstupanje „medijski se kažnjava“ u tabloidima. Rodna ravnopravnost podrazumeva da sve žene i svi muškarci mogu da se razvijaju, napreduju i ostvaruju svoje pune kapacitete, bez ukalupljivanja u rodne uloge. Žene i muškarci moraju biti ravnopravni, jer će se samo postizanjem pune ravnopravnosti društvo razvijati, a mediji u tome igraju značajnu ulogu. Takođe, važna je i uloga organizacija civilnog društva, koje preko medija ukazuju na položaj i probleme u ostvarivanju ljudskih prava marginalizovanih grupa, ali organizacije civilnog društva, a posebno ženske organizacije ne dobijaju dovoljno medijskog prostora.

Nekoliko istraživanja kažu da poslednjih dvadesetak godina žene čine manje od ¼ subjekata o kojima se govori u medijima. Postoje neke varijacije po regionima, Srbija je negde oko evropskog proseka. Ono što je zabrinjavajuće je da se gotovo identičan procenat prepoznaje i u online sferi. Postoje neke pravilnosti kao što su da broj žena dramatično pada kada je reč o ekspertkinjama, da broj žena malo raste kada je broj o političarkama i da broj žena naročito raste kada je reč o slavnim ličnostima. Dominantni obrazac ukazuje na to da se ženska ekspertiza malo vrednuje, da se mizoginija pojavljuje u raznim formama, da se patrijarhat brani time što stručnost pripisuje muškarcima. Glavni način da žene preskoče prag nevidljivosti je da se bave politikom, jer to znači da velika partija i mašina stoje iza njih, a ne to što su one individualno važne.

Kada mediji izveštavaju o ženama, na koji način oni to rade?

Sem što je žena manje u medijima, vrlo je prepoznatljiv i rukopis kojim se govori o ženama. Tradicionalni mediji su po definiciji zatvoreniji za žensku pamet, nego za ženski izgled. U medijima uglavnom dominiraju „pametni i iskusni“ muškarci i „mlade i lepe“ žene. Medji su stalno u potrazi za mlađim i lepšim ženama koje će da čitaju vesti, najvaljuju prognozu i za pametnim i sedim glavama muškaraca, koje odaju utisak stručnosti. Iza te vidljive strane nesklonosti ženama u medijima, krije se u stvari dublji patrijahalni obrazac koji se onda projektuje po čitavoj medijskoj sferi. Mediji nemaju nikakav problem da žene ponize, uvrede kad se za to ukaže ili ne ukaže prilika, da vrlo brzo pogledaju pod suknju i da njihovu stručnost obesmisle uvredama upućenim na njihov izgled. Uobičajeni medijski postupak je da se žena ljudski diskredituje, a diskredituje se na osnovu svoje pojavnosti, zato što se u patrijahalnoj kulturi i dalje smatra da je ona tu istovremeno najizloženija i najranjivija.

S druge strane u Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu. Uspostavljanje mehanizama za žalbe i pritužbe na rad medija još uvek nije dovelo do poboljšanja u načinu izveštavanja o ženama. Treba imati u vidu da je za bolje funkcionisanje ovih mehanizama neophodno da svi mi budemo dovoljno medijski pismeni i da koristimo mehanizme koji su nam na raspolaganju.

“Onako kako bih ja objasnila medijsku pismenost, to je veština koja je svima nama neophodna u 21. veku. Dakle, ono što su pisanje i čitanje u 18., 19., i 20. veku, to je medijska pisemenost u 21. veku. To znači da svi mi treba da posedujemo bar minimum veština za tumačenje medijskih sadržaja koje konzumiramo, bilo da su to sadržaji informativnog karaktera, političkog karaktera, zabavnog karaktera ili bili kakvog zato što moramo posedovati veštinu za raspoznavanje onoga što su činjenice, onoga što su nečija mišljenja i stavovi i onoga što je medijski prostor plasiran sa ciljem obmanjivanja konzumenata medijskog sadržaja”, kaže Jana Jacić profesorka koja u Požarevačkoj gimnaziji predaje izborni predmet, Jezik, mediji i kultura.

Prema njenim rečima, kada pričamo o najstarim građanima koji žive u Republici Srbiji kada je medijska pismenost u pitanju oni poseduju veoma nerazvijene veštine.

“Lično verujem da kada pričamo o najstarim građanima koji žive u Republici Srbiji mislim da su oni kada je medijska pismenost u pitanju sa veoma nerazvijenim veštinama. Ne bih sada targetirala pojedine medije kojima su oni izloženi svakoga dana, ali neko ko konzumira sadržaj samo određene televizije koja ima nacionalnu frekvenciju i neko nema priliku da konzumira sadržaj neke druge televizije zato što ta televizija ne može da dobije nacionalnu frekvenciju, taj neko ne može da ima čak ni šansu da bude medijski pismen. Ali ne možemo se baviti medijskom pismenošću u Srbiji ako ne pomenemo neke najveće medijske kuće. Nije istina ono što se govori na Pinku, ali nije istina ni ono što se govori na N1, istina je negde na sredini i mi kao neko ko se kritički osvrće na čitavu situaciju moramo biti svesni da je istina negde na sredini”, kaže Jacić.

Ona dodaje da je pre nekoliko godina prošla obuku za trenera medijske pismenosti, a nakon toga je svoju vestinu razvijala na predmetu jezik, mediji i kultura u Požarevačkoj gimnaziji, al ii u saradnji sa Cntrom za razvoj lokalnih medija, sa kojim svake godine u septembru ili decembru organizuje predavanja za mlade grada Požarevca.

Jana Jacić
Foto:Boom93

“Neke godine je to bila Požarevačka gimnazija, a neke i Medicnska škola, jer deca tamo nemaju mnogo prilika da se informišu o samoj medijskoj pismenosti”.

Iznoseći svoje lično mišljenje navodi da osvrćući se na svoje blisko okruženje ima utisak da su žene zainteresovanije za informacije od muškaraca, da s u zainteresovanije za više kanala iz kojih te informacije dolaze, za razliku od muškaraca koji uvek konzumiraju jednu te istu vrstu medijskih sadržaja.

“Imam utisak da su žene obzirom da su izložene tolikom broju različitih izvora informacija možda su sklonije da poveruju nekim informacijama i možda u tom smislu jesu podložnije uticaju lažnih vesti, ali sa druge strane ne mislim das u manje kritički nastrojene, posebno ukoliko posvete određeno vreme bavljenju ovom temom. Žene definitivno jesu spremnije da se bave razvijanjem ove veštine id a nisu toliko čvrsto ukorenjene u svojim stavovima kao muškarci, a to govorim na osnovu svog rada sa muškim i ženskim đacima. Prvo devojčice su se u većem broju prijavljivale za ovaj predmet, drugo bile su uvek otvorenije da prihvate i usvoje neke mehanizme koje sam im ja stavljala na raspolaganje za prepoznavanje lažnih vesti, a dečaci su često voelli da ostanu zaglavljeni u svojim ustaljenim obrascima ponašanja”, zaključuje Jacić.

Međutim, prema istraživanju Globalnog medijskog monitoring, koji se sprovodi na pet godina, među onima koji prave vesti, žene su znatno brojnije (71%).  Njihov broj se, međutim, razlikuje u zavisnosti od profesionalnih uloga – dok su oko 58% svih reportera i novinara bile žene, kada su u pitanju prezenteri vesti, taj procenat raste do 80%.

Andrijana Maksimović, direktorka novinske kuće Reč naroda kaže das u žene sve zastupljenije u medijima kao autori medijskog sadržaja, a kao primer navodi redakciju novinske kuće čiji je direktor, a koja je pretežno ženska.

“Kada malo razmislim unazad čini mi se da to vremenom sve više poprima tu tendenciju da sve više žena je u ovom poslu. I medij u kojem ja radim je dominantno ženska medijska kuća”, navodi direktorka Reč naroda.

Foto:Boom93

Andrijana dodaje da otkad se bavi ovim poslom nikada nije imala loše iskustvo prilikom rada sa muškim kolegama, da je osetila bilo kakav vid diskriminacije.

“Ja nikada nisam imala loše iskustvo i nisam upoznata das u i moje koleginice das u nešto tako doživele. Uvek je bila neka podela po tome ko je koliko iskusan, ko je koliko dugo u tom poslu, ali kao žena zaista nikada nisam imala nikakav problem ni u poslu kao novinarka niti sada iz ove pozicije kao direktorka. Što se tiče da kao nadređeni komuniciram sa kolegama tu imam različita iskustva, ali definitivno malo je teže raditi sa muškarcima kada dođe do toga da im date određene instrukcije vezane za rad, ali opet čini mi se da je to poprilično individualno”, kaže ona.

Na pitanje koliko su žene podložne lažnim vestima, Maksimović kaže da se žene mnogo više interesuju da što više stvari pročitaju, čuju i saznaju.

„Moje neko iskustvo je da muškarce sve to manje interesuje i da imaju neka svoja interesovanja i toga se drže, nemaju potrebu da mnogo šire ta svoja interesovanja. S druge strane, žene su jako radoznale i imaju tu sposobnost da rade više stvari istovremeno, mnogo pre nego muškarci. Mi i dok pričamo  u isto vreme nešto i čitamo, tako da mislim da to utiče na činjenicu da su žene prisutnije u medijima. Na društvenim mrežama žene su takođe aktivnije, ali sada da li baš poveruju u sve vesti nisam sigurna. Neka selekcija ipak postoji“, kaže direktorka ovog lista.

Projekat “Žene to mogu”, podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst ima za cilj da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva …

 

 

 

 

 

 

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Neda Stojićević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend